Snažni napadač je mogao da postane reprezentativac Hrvatske, samo da je hteo.
Da je 2003. godine Hrvatska uspela da ubedi Zlatana Ibrahimovića da promeni nacionalni tim, evropski fudbal bi izgledao potpuno drugačije. A nije da nije bilo pregovora.
Hrvati su putovali na meč u Stokholm, a pored pobede očekivali su i veliko pojačanje!
Talentovani Ibrahimović je tih godina već bio reprezentativac Švedske, ali je postojala šansa da promeni reprezentaciju. Zbog građanskog rata u Jugoslaviji, on je mogao da izabere neku od država koje nastale.
Imao je mogućnost da izabere Hrvatsku ili Bosnu i Hercegovinu, ali je već odlučio, pre nego što su Hrvati i stigli na razgovore.
''Čuo sam da se Hrvatska interesuje za mene, ali čini mi se da je sad kasno. Rođen sam u Švedskoj, igram za Švedsku, ona mi je u fudbalskom smislu dala sve. Takođe, postala je dom mojih roditelja'', izjavio je Zlatan Ibrahimović.
Korpulentni napadač se tu nije zaustavio. On je svakako bio na razgovoru sa predstavnicima Hrvatske.
''Naravno, bio sam na razgovoru. Zašto ne bih popričao sa ljudima? Kažem vam, igraću za Švedsku, a Hrvatskoj ću postići gol u Stokholmu'', izjavio je Zlatan davne 2003. godine.
Hrvati su pobedili 2:1 golovima Ivice Olića i Borisa Živkovića. Jedini pogodak za nacionalni tim Švedske je bio delo Zlatana Ibrahimovića koji je tako ispunio obećanje.
Prijateljsku utakmicu u aprilu 2003. godine posmatralo je i nekoliko hiljada hrvatskih navijača, koji su povremeno skandirali Ibrahimoviću. On je ignorisao njihove pozive da im odgovori, a zatim dobio ''Zlatane pe*eru'', kao odgovor na odluku da ne menja dres.