Admir Smajić: Poziv u reprezentaciju nije prilika za predah od klupskih obaveza

Fudbaleri Srbije i Bosne i Hercegovine nisu uspjeli da se kvalifikuju na Evropsko prvenstvo jer su Sjeverna Irska i Škotska imale više sreće prilikom izvođenja penala.

Ljubimac navijača Partizana i nekadašnji reprezentativac Bosne i Hercegovine, Admir Smajić, u ekskluzivnoj izjavi za agenciju Anadolija ne krije žal što će najveća smotra kontinentalnog fudbala proteći bez pulena Dušana Bajevića i Ljubiše Tumbakovića.

"Sada je najlakše pametovati i napadati. Mislim da u Fudbalskom savezu Srbije moraju da izvrše ozbiljnu analizu svega onoga što se dešavalo u ovom kvalifikacionom ciklusu. Pratio sam njihove utakmice i tvrdim da imaju jedan od boljih timova u Evropi, ali su samo protiv Norveške odigrali onako kako se od njih očekuje. Pokušaću da ne budem suviše grub, ali hajde konačno da shvatimo da poziv u reprezentaciju nije prilika za predah od klupskih obaveza. Ja sam taj problem imao dok sam radio sa Bakom Sliškovićem u reprezentaciji BiH. Kada smo to uspjeli da riješimo, krenuli su rezultati i za jedan bod smo ostali bez Evropskog prvenstva. Da smo dobili Dansku u Sarajevu, išli bismo na završni turnir. Poenta je da dolazak na okupljanje nacionalnog tima nije odmor, već obaveza da se izvuče maksimum svojih kapaciteta“, istakao je Smajić.

Javnost u Srbiji upire prstom u Ljubišu Tumbakovića i osuđuje kukavički pristup utakmici od strane većine srpskih reprezentativaca.

"Tumbakovića lično ne poznajem, pamtim samo dobre rezultate koje je imao kao trener Partizana. Mislim da svi snose krivicu, selektor, stručni štab, igrači. Ali mene niko ne može da ubijedi da Srbija ima lošiji tim od Makedonije. Ili Bosne i Hercegovine, Slovenije. Možemo da pričamo o čemu hoćemo, ali je činjenica da se u Srbiji uvijek igrao najbolji fudbal u cijelom regionu. Potrebno je samo da se stvari postave na svoje mjesto i ja sam ubijeđen da bi Srbija u vrlo kratkom vremenskom roku mogla da se vrati tamo gdje zaslužuje da bude, a to je velika scena evropskog i svjetskog fudbala“, rekao je Smajić.

Za razliku od Srbije, reprezentacija Makedonije je osvjetlala obraz regiona i pridružila se Hrvatskoj na završnom turniru Evropskog prvenstva.

"Nisam toliko pažljivo pratio njihove utakmice, ali svakako da sam se obradovao rezultatu iz Gruzije. Svaka im čast, pogotovo Pandevu koji je sa 37 godina potvrdio klasu i prvi put u istoriji odveo svoju zemlju na neko veliko takmičenje. Ipak, moram da budem iskren. Evropsko prvenstvo neće imati draž bez Srbije i Bosne i Hercegovine.Pokušaću to da uporedim sa onom velikom ligom bivše Jugoslavije, na šta bi ona ličila da nije bilo Partizana i Crvene zvezde? Tako i Evropsko prvenstvo nema težinu bez duela Hrvatske i Srbije. To je isto kao da nema Francuske i Njemačke ili Španije i Portugala. Velika šteta“, kazao je Smajić.

Bosna i Hercegovina je još u oktobarskom terminu ostala bez šanse da se bori za odlazak na završni turnir.

"To je posebna priča i ne bih volio da ulazim u detalje, jer ljudi danas ne vole da čuju istinu. Mene laž nikako ne može povrijediti i nikada se nisam ustručavao da kažem ono što mislim, a to očigledno nekome smeta. Savez sam napustio preko noći, pošto sam vidio šta se radi. Nažalost, ovi rezultati su potvrda toga. Reprezentacija BiH je izgubila velike igrače i propustila mnoge šanse. Nadam se da se Srbiji to neće dogoditi“, kazao je Smajić.

I poslije toliko godina, Smajiću i dalje zaiskre oči kada se pomene Partizan i period proveden u ”crno-bijelom” dresu.

"Ljudi su nas voljeli, bilo je mnogo emocija. Čak su i Zvezdini navijači imali poštovanja prema nama. Bilo je tu skandiranja i provokacija, ali nikada psovki i vulgarnih povika. Zato je ta beogradska sredina uvijek bila Jugoslavija u malom.I zbog toga sam ja volio taj Partizan. Kod nas je bilo mjesta za jednog Vokrija, Čapljića, Omerovića, Bajovića, Kataneca, Radanovića… Bilo nas je iz svih krajeva zemlje i zbog toga je taj Partizan imao dušu. Vjerujte mi, nikada nisam vodio računa o tome ko je koje vjere i odakle je došao. To u Partizanu nikada nije bilo bitno i zato sam ponosan na tih devet godina koliko sam proveo u Humskoj“, rekao je Admir i otkrio interesantan detalj:

"Prije par dana se igrao vječiti beogradski debi i moja ćerka me je zamolila da joj nabavim ulaznice. Rekla je 'papi, znam da je bez publike, ali bih voljela da budem na stadionu'. Kontaktirao sam ljude iz kluba i oni su mi izašli u susret. Ćerka je otišla za Beograd i pratila utakmicu iz lože. To je neopisiv osjećaj, nešto što se ne može kupiti parama. Meni od Partizana ne treba ništa u materijalnom smislu i nikada tako nešto nisam ni tražio. Dovoljno je poštovanje koje mi ukazuju i način na koji mi stavljaju do znanja da me nisu zaboravili. Sva moja djeca znaju sve o Partizanu, jedna, druga, treća ćerka. Apsolutno sve. Navijači to osjećaju i zato me i toliko vole.“

Popularni Smaja pripada kategoriji fudbalskih vitezova koji ljubav prema svom klubu ne mjere količinom mržnje prema onom suparničkom.

"Meni je izuzetno drago što je Crvena zvezda osvojila Kup šampiona, prije svega iz razloga što veoma cijenim Dragana Džajića. On mi je jednom prilikom rekao da mu je najveća greška u karijeri što nije uspio da me dovede u Crvenu zvezdu. To mi je najbolji dokaz da sam bio veliki igrač. Otkriću vam još jednu tajnu, čitava priča o Zvezdi kao prvaku Evrope je krenula upravo od Admira Smajića. A znate kako? Ja sam 1990. godine igrao za Ksamaks u finalu Kupa Švajcarske protiv Grashopersa, Džaja me je zvao i zamolio da mu nabavim video-snimak utakmice. Pitao me je šta mislim o ekipi Otmara Hicfelda. Rekao sam da su veoma opasni, da imaju par izvrsnih pojedinaca poput Bikela, Sutera, Eglija. I upozorio sam ga da će više problema imati u Beogradu nego u Cirihu. Tako je i bilo. Ne zanima me kako će neko protumačiti činjenicu da je ljubimac navijača Partizana pomogao Zvezdi u analizi protivnika na putu ka tituli prvaka Evrope. Priča je 100 odsto istinita i ako ne vjerujete, možete da provjerite sa Džajićem“, naglasio je Smajić.