Napustila nas je najveća fudbalska legenda koja to nikada nije bila.
Ako pitate starije ljubitelje fudbala ko je najbolji fudbaler na svetu neki će pomenuti Pelea, neki Maradonu, neki čak i Krojfa.
Ako pitate one mlađe reći će vam Mesi ili Ronaldo. Ako pitate bilo koga ko je igrao "Championship Manager" – to je sasvim sigurno Maksim Cigalko!
Kako je ušao u legendu?
Iako su mediji preneli da je u 38. godini preminuo legendarni Maksim Cigalko, to nije u potpunosti tačno. Iako mu je u video igrici to bilo ime, beloruski mađioničar se u stvarnosti zvao malo drugačije - Maksim Cigalka.
U porodici je ljubav prema fudbalu bila velika, pa je tako i njegov brat blizanac bio fudbaler. Maksim je napadao na gol, a Juri ga je branio. Pre nego što se dotaknemo njegove istinske fudbalske karijere, treba prvo objasniti zašto je postoa toliko poznat.
"Championship Manager" je izašao početkom ovog veka i bio je veliki hit. Svi ljubitelji fudbala su hteli da vode svoj omiljeni klub i da ga vinu u do tada neviđene visine, a ova igrica je to omogućila. U krugovima koji su provodili dane igrajući ovu igru brzo se pročulo ime Maksima Cigalka. Bilo je doduše potrebno podesiti da baza učitanih igrača bude maksimalna, ali Maksim je želeo da dođe u skoro bilo koji klub. Što i ne čudi, pošto je počinjao u Dinamo iz Minska.
Koštao je samo 900.000 funti, tražio je skromnu platu, a učinak na terenu bio je neverovatan. Njegove ocene su govorili dovoljno – finiš mu je iznosio maksimalnih 20, kao i brzina i ubrzanje. Bio je munja pred golom, nijedna odbrana ga nije mogla uhvatiti. Uz sve to, jednostavno ga je bilo nemoguće povrediti, uvek je bio spreman.
"Champioship manager" je imao i ocenu za podložnost povredama. Od mogućih 20, on je tu imao dvojku, što znači da je bio prava stena na terenu.
Kao da to nije bilo dovoljno imao je još jednu maksimalnu ocenu, a ona se odnosila na „"flair". Ovaj teško prevodivi fudbalski termin iz engleskog jezika zapravo znači da je on imao talenat za nepredvidljiv i odlučujući potez na meču. Pa se tako sasvim redovno dešavalo da postigne gol pravo niotkuda u 90. minutu. Ako ste ga imali u timu, a na meču su otkucavale poslednji momenti, vrlo verovatno bi da gol sa 40 metara, ili bi pretrčao celu odbranu da matira golmana.
U formaciji sa dva napadača davao bi 20 ili 30 golova po sezoni, a onda su ljudi otkrili da ako ga stave samog u napad – on postaje prava zver. Toliko je bio dominantan da je na internetu nastao Tsigalko1000 čelendž. Cilj je bio "doterati" Belorusa do 1.000 golova u karijeri, a takvih slučajeva je bilo bezbroj.
Ako samo letimično pogledate skrinšotove koje su ljudi priložili videćete da je bilo sasvim normalno da do te cifre dođe za 500 mečeva, a najuspešniji slučaj smo našli je 1.000 golova u 380 mečeva. Praktično het-trik po meču. I tako godinama.
Naravno, kao i kod svakog genija i ovde je postojao problem, a to je bila – Belorusija. S obzirom da ova zemlja nije bila u Evropskoj uniji, bilo je skoro nemoguće dovesti ga u neke zapadnoevropske zemlje.
Cigalko nije bio reprezentativac na početku i dobijanje radne dozvole je znalo da bude problem, pa su se zato mnogi opredeljivali da vode timove iz zemalja u kojima je bilo lakše dovesti ga. Jer u principu nije bilo ni bitno da li vodite Barselonu ili Vitese, ako imate njega, trofeji će doći.
Šta se zapravo desilo?
Za razliku od "zveri" iz igrive, njegov dosta manje slavni dvojnik iz realnog života Maksim Cigalka nije dobro prošao. Preminuo je pre vremena u 38. godini, a karijera mu nije daleko odmakla. Povrede i nesportski život su mu uništili karijeru i on nikada nije stigao ni blizu brojke od 1.000 golova u karijeri.
A osim toga, do skora nije ni znao da je slavan.
"Niko me nije obavestio o igrici, jer niko nije znao za nju u to vreme u mojoj zemlji. Jedan ruski novinar mi je to otkrio na jednoj utakmici i bio sam stvarno šokiran. Nisam znao za to, pa sam se samo smejao. Shvatio sam da sam mogao da zaradim na tome, ali već je bilo kasno", rekao je Cigalka u jednom od retkih obraćanja medijima na tu temu.
Ipak, dobro je krenuo. Debitovao je za Belorusiju 2003. godine i na dva odigrana meča uspeo da postigne jedan gol i to na prijateljskoj utakmici sa Uzbekistanom. A onda se povredio i sve je krenulo nizbrdo. Posle Dinamo Minska odigrao je jednu sezonu u Naftanu, potom je otišao u kazahstanski Kaisar, pa u jermenski Banants, da bi karijeru završio u beloruskom Savit Mogiljevu, gde mu je jedno vreme branio i brat blizanac.
"Kada sam imao 23 godine teško sam se povredio i morao sam da se povučem sa 26 godina. Onda sma počeo da radim na gradilištu za pet dolara na dan. Kasnije je to bilo 20 dolara na dan. Mučio sam se, bolela su me leđa i noge nisu mogle to da izdrže, pa sam imao ozbiljnih zdravstvenih problema", otkrio je Cigalka.
Na kraju, više nije mogao. Težak život ga je dokrajčio i heroj mnogih večeri provedenih u jurnjavi za trofejima je preminuo u 38. godini.
Neka mu je večna slava. Maksim Cigalka svima treba da bude podsetnik da fudbalski snovi i fudbalski životi nisu uvek tako slatki i da samo retki uspeju.
A Maksim Cigalko će živeti još dugo, na hard diskovima i u uspomenama, kao podsetnik da je sve moguće. Pa i da Belorus sa građevine postigne 1.000 golova.