Sve što treba da znate o kontroverznom predsedniku Juventusa.
Poslednja tri dana prisutan je u medijima više nego ikad.
Čak i onda kada mu je zabranjen rad u italijanskom fudbalu nije ovoliko bio na naslovnim stranama. Razlog je jasan, njegova ideja poluzatvorene evropske Superlige za bogate predstavlja revoluciju u fudbalu, sportu koji je imao snage da se odupre promenama...
Ko je zapravo Andrea Anjeli, član čuvene italijanske porodice, biznismen i uspešan fudbalski radnik?
Njegova i Juventusova zajednička priča počela je 2010. godine, kada je pomalo neočekivano postao predsednik kluba. Dolazi iz čuvene porodice koja kroz istoriju ima tesne veze sa torinskim klubom. Andrea je četvrti član porodice koji je predsednik kluba. Ipak, nije zalutao, i pre ulaska u fudbalski biznis, poslovao je sa bankama, osiguranjem, supermarketima, čak i Ferarijem, na čijoj promociji je radio.
Porodica Anjeli vlasnik je čuvene automobilske kompanije FIAT, ali i firme Eksor smeštene u Amsterdamu, preko koje se upravlja svim porodičnim kompanijama. Eksor je trenutno jedan stepen iznad Juventusa i njen prvi čovek Džon Elkan, ukazao je tada poverenje Andrei, svom bratu od ujaka.
Kako je dobio poverenje, tako je počeo da radi punom parom i ponovo je izgradio giganta.
Italijanska porodica koja je često znala da funkcioniše po stereotipima iz gangsterskih filmova verovala je u njega, a on u saradnike - direktora Bepea Marotu i trenera Antonija Kontea. Njih dvojica doneće Juventusu trofeje, ali i skroz drugačiji ugled. Trio koji je bio zadužen za sve, od upravljačke uloge do najsitnijih detalja na terenu izgradiće skoro pa decenijskog šampiona Italije i tim koji može da pokupi sve što mu se sviđa u Seriji A.
Paralelno sa izgradnjom kluba - Juventus je dobijao obrise modernog kluba iz budućnosti.
Svi se sećamo dresa sa roze linijom po sredini, pa čak i trenutka kada su ukinuli štrafte. U međuvremenu torinski gigant izgradio je velelepni stadion, promenio grb, pokušao da bude dopadljiviji širokim tržištima (pre svega: SAD) u stilu Reala, Barselone i brojnih engleskih klubova.
Vrh tih iluzija bilo je dovođenje Maurisija Sarija, koji je trebalo da Konteov i Alegrijev fudbal - reći će dosadni i defanzivni, ali uvek ratnički koji donosi uspehe - pretvori u nešto lepo.
Ružno pače trebalo je da postane labud, a odmah zatim i jedan od najbitnijih glasova kada je u pitanju fudbal u Evropi.
Ipak, na putu od odbijanja Marka Borijela da potpiše za Juventus do toga da Kristijano Ronaldo drage volje pakuje kofere i seli se u Torino, koji baš i nije svetska prestonica bilo čega, bilo je skandala.
Recimo, onaj kada je Andrea Anjeli spavao sa bivšom turskom manekenkom Deniz Akalin, ženom jednog od svojih saradnika. To je uništilo njegov brak, a njegovu bivšu ženu Emu Vinter lansiralo u upravljačku strukturu Eksora. Familiji nije bilo naročito drago zbog toga.
Daleko veće posledice po klub moglo je da ima Andreino druženje sa mafijom. Predsednik Juventusa optužen je da je nelegalno davao karte vođama navijača, a kasnije se ispostavilo da ti momci imaju veze i sa mafijaškim organizacijama u Italiji. Anjeli nikada nije demantovao te navode, a godinu dana bio je suspendovan jer se nije znalo gde završava novac od prodatih karata.
Šta tek reći o sukobu sa Aleksandrom Čeferinom?
Prvi čovek UEFA istakao je da nikad nije upoznao čoveka koji može toliko da laže, a nekada su bili veoma bliski saradnici u toj organizaciji. Dobio je Slovenac nož u leđa, moraće da zapamti kako je prošlo ovo iskustvo i da više ne veruje predsednicima klubova sa kojima sarađuje.
U telefonskom razgovoru predsednika UEFA i predsednika EKA - organizacije evropskih klubova kojom je upravljao Anjeli - potvrdio je da mu se sviđaju nove promene u Ligi šampiona, a samo nekoliko sati kasnije pojavila je informacija o Superligi. Zbog toga je i dobio nadimak ''zmija''.
Umesto da je demantuje, podneo je ostavku na dve funkcije koje je imao i postao potpredsednik, drugi čovek novog takmičenja, odmah iza Florentina Pereza.
Andrea Anjeli istakao je u svom poslednjem intervjuu da fudbal mora da se transformiše i da se prilagođava mladima koje ne zanima. Barem po njegovim rečima, ljudi mlađi od 25 godina ne prate sport u meri u kojoj su to radile starije generacije i da ih zanimaju video-igre.
Ali, i sunovrat ideje o fudbalskoj Superligi potvrdio je mnoge stvari koje smo znali.
Za biznis možda i nema boljeg čoveka u Italiji, Andrea bi Eskimima prodao led, ali za fudbal... Bolje je kad su tu Marota i Konte, pitajte Inter!
(MONDO)