Zlatan Ibrahimović je sinove pokušao da zainteresuje za fudbal i nije uspio. Plakali su i htjeli kući. U svoj dom je na zid postavio samo jednu sliku koju su gledali svakog dana i samostalno poželjeli da se bave fudbalom. Sada su mentalno "zvijeri" kao on, kaže Zlatan.
Zlatan Ibrahimović i njegova nevjenčana supruga Helena Seger imaju dva sina, Maksimilijana (18) i Vinsenta (16), a koji su se poput svog oca odlučili da se bave fudbalom. Trenutno obojica nastupaju u mlađim kategorijama Milana i već su počela poređenja sa Zlatanom, koji je inače direktor kluba, ali im on za sada nikako ne dopušta da polete. Štaviše, kad god je u prilici "skreše im krila", pošto ne želi da grade karijeru samo zbog toga što im je otac bio veliko ime.
"Sva trojica smo atlete i imamo pobjednički mentalitet. Šta god da uradimo, svako od nas trojice misli da je najbolji... Ali, ako me pitate za to ko je najbolji fudbaler trenutno? To sam ja! I dalje... Ali jaki su momci, imaju dobar mentalitet", ispričao je Ibrahimović u intervjuu za švedski "Ekspresen".
I ove riječi govore da Ibrahimović nikako ne želi da se za jednog od njegovih sinova piše da je "novi Zlatan", ali ne zbog toga što je ljubomoran na njih - nego zato što ne želi da im oteža u budućnosti, mnogo je lakše kada nemaju taj teret.
Od Zlatana povukli karakter, a talenat?
Maksimilijan je stariji i igra na mjestu lijevog krila, može i u samom špicu, dok je Vinsent sušta suprotnost - trenutno u U16 selekciji Milana igra zadnjeg veznog. Prethodni mjeseci su bili važni za njih jer su obojica dobila pozive u reprezentaciju Švedske, čime je riješena i dilema za koga će u budućnosti igrati. Ako budu reprezentativci.
"Veoma sam ponosan... Stariji je dobio ugovor u Milanu, a mlađi još raste, ima vremena da se razvije. Ono što me najviše kod njih raduje je samodisciplina. Znaju da ne rade to za nekog drugoga, nego za sebe. Ja ih ne forsiram", objasnio je Ibrahimović.
Ibrahimović odrastao skroz drugačije od njih
Zlatan je imao potpuno drugačije djetinjstvo, odrastao je u siromašnoj porodici koja je izbjegla sa prostora bivše Jugoslavije. Otac Šefik bio je harmonikaš i morao je da se bavi teškim fizičkim poslovima da bi preživio, dok je majka Jurka bila čistačica. Nikada nije krio da je zbog teških uslova ponekad morao i da krade, ali je zavolio fudbal i to mu je promijenilo život. Vrlo brzo pokazalo se da je talentovaniji od ostalih i napravio je veliku karijeru, obezbijedivši cijeloj porodici lagodan život.
"Ja sam mrzio fudbal do 11. godine i mislio sam da je to najgora stvar na svijetu. Sve je bilo pogrešno, uvijek su me poredili sa mojim ocem", pričao je Maksimilijan Ibrahimović ranije, što je bilo jasno odmah i Zlatanu i zbog toga im je objasnio da sve što rade - rade za sebe, ne za njega.
"Sjećam se kad su bili mali da sam ih odveo na fudbalski teren, da im pokažem šta je sport. Jedan je ležao iza gola, plakao i htio je da ide kući. Drugi je šetao po terenu i gledao u nebo. Brojao je ptice!", nasmijao se Zlatan i rekao da je to loše počelo.
"Poslije par godina su počeli da igraju video-igre u kojima je fudbal u centru pažnje. Pojavila bi se nova imena fudbalera i shvatili su da nisam ja jedini koji igra fudbal. Počeli su potom da igraju jedan protiv drugoga i zavoljeli su fudbal, tako da ovog trenutka igraju sa 200 odsto. Ja sam srećan samo ako su i oni. Rade zbog sebe, ne zato što sam ja igrao fudbal. Znam da će na njima biti veliki pritisak zbog mene i to nije fer, ali to može da ih navede da žele još više... Vidjećemo kako će se sve na kraju završiti, ovo je samo početak", zaključio je Ibra.
Zlatanova djeca gledala njegova stopala na zidu
Ibrahimović je nedavno potvrdio i glasinu da u njegovom domu nema njegovih fotografija. Tačnije, ima samo jedna - na kojoj su njegova stopala."Da, nemam svoje slike na zidovima, ali to je moja ideja. Jer u porodici moramo da pamtimo odakle sva hrana dolazi - od mojih stopala. To je podsjetnik za sve njih da svaki put kada uđu u moju teretanu, vide ta stopala."
"Moja glava kontroliše stopala, u pravu ste, ali moja stopala više govore o mojoj igri. Igra glavom došla je na kraju, kad više nisam trčao brzo dovoljno. Ne, sve što sam rekao je važno da bismo znali odakle je sve došlo i zašto smo tu gdje smo danas. Nema mojih slika, rekla mi je Helena da me je gledala dovoljno. A to je važno i za moju djecu, važno je da me vide kao oca, a ne kao profesionalnog igrača Ibrahimovića. Ne bi trebalo da odrastaju u mojoj sjenci, jer su važniji od mene i nikad neće doći u situaciju kada će se osjećati drugim ili trećim. Oni su u pol-poziciji".
Pričajući prije nekog vremena o svojim sinovima, rekao je da stalno viđa roditelje koji dovode djecu na treninge i tjeraju ih da rade "određene stvari" i da imaju poslije problem. Jednostavno, gledaju u njih kao investiciju za budućnost, pa je srećan što njegova djeca nemaju tu vrstu pritiska.
"Tretiram ih kao da su mi saigrači, ne kao da su mi djeca. Ne znam da li je to OK. Direktan sam sa njima, to je čvrsta ljubav. Sudim im kao saigračima, ne kao djeci i ne primoravam ih ni na šta. Živjeli smo u Los Anđelesu i znate tamo za saobraćaj i gužve, da morate da ih vozite sat i po na trening. Rekao sam im da daju 200 odsto na treningu i zato što mogu da to vrijeme u vožnji provedem drugačije. Oni pamte da svaki trening rade za sebe, a ne za okruženje. Ako je trening dobar ili loš, sve se događa, ali moraju da daju 200 odsto", rekao je Zlatan Ibrahimović.