Brazilac otkrio nove detalje o događajima pred meč protiv Liverpula 2018. godine.
Real Madrid je najtrofejniji evropski klub, sa čak 13 titula prvaka Starog kontinenta. Onaj posljednji trofej u Ligi šampiona podigli su 2018. godine, kada su u finalu savladali Liverpul 3:1. Ipak, jedan igrač će na poseban način pamtiti tu utakmicu.
Marselo je u toj utakmici po četvrti put postao šampion Evrope, ali kako je naveo, imao je veliki strah da sa njim nešto neće biti u redu i da je čak pomišljao da će umrijeti.
"Nisam mogao da dišem. Pokušavao sam da ne paničim. Bilo je to u svlačionici, pred sam početak finala Lige šampiona protiv Liverpula 2018. godine", otkrio je Brazilac u autorskom tekstu za popularni "The Players Tribune".
"Osjećao sam kao da mi je nešto zapelo u grudima. Veliki pritisak. Ne mislim na nervozu, to je normalno u fudbalu. Ovo je bilo nešto drugačije. Mislio sam da se gušim", nastavlja Marselo da objašnjava šta se dešavalo pred utakmicu protiv Liverpula.
Kako kaže, sve je počelo noć prije finala.
"Nisam mogao da jedem. Nisam mogao da spavam. Nikada nisam imao tako intenzivnu anksioznost i nisam znao šta se dešava. Mislio sam da pozovem doktora, ali sam se brinuo da mi neće dozvoliti da igram. A morao sam da igram, 100 odsto!"
Marselo je rekao da je imao veliku želju da po treći put uzastopno osvoji Ligu šampiona i da je pritisak bio veći nego inače.
"Pred meč sam imao problema sa disanjem. I znao sam da ću biti dobro kada izađem na teren. Ništa ne može da mi se desi kada sam na terenu. Tada je sve mirno i tiho."
Međutim, ispostavilo se da nije bilo baš tako.
"Kada sam izašao na teren, još uvek sam imao problem sa disanjem i pomislio sam "Ako treba da umrem ovdje večeras, onda j*** ga. Umreću.""
Na kraju je sve bilo dobro, Real je slavio 3:1 uz prelijep pogodak Gereta Bejla i Madriđani su po 13. put postali šampioni Evrope. Lijevi bek kaže da je imao veliku motivaciju za taj trijumf.
"Možda to nekome zvuči glupo, ali želio sam da budem dio istorije, da djeca u Brazilu gledaju na mene kao što sam ja nekada na Roberto Karlosa. Želio sam da i oni puštaju kosu, zbog Marsela."