Aleksandar Šćekić govorio za MONDO o podršci navijača koju je dobio posle poruke Grobara. Bata Mirković mu mnogo pomogao, kod Save Miloševića unapredio igru...
Nekoliko meseci ranije, pogođen pesmom Grobara, plakao je ispred juga posle prvenstvenog poraza od Radničkog. Krajem prošlog leta sa iste tribine dobio je poruku zbog koje je bio uplašen i za trenutak se osetio nepoželjnim u klubu prema kojem oseća neizmernu ljubav još iz dečačkih dana.
Ko zna šta mu je sve prolazilo kroz glavu kada je kasnije prvi put morao da se suoči sa publikom. I to svojom, Partizanovom. A, onda iznenađenje – krajnje pozitivno. Humskom se prolomio aplauz i skandiranje "Aca Šćekić".
Od tog momenta sve je bilo lakše...
Rođeni Beranac našao se u nemilosti jednog dela Partizanovih navijča posle utakmice između Crne Gore i takozvane reprezentacije Kosova. Zamereno mu je što je igrao za svoju zemlju protiv selekcije samoproglašene države koju Srbija ne priznaje.
"Tumbo, bravo – Šćekiću, zdravo", bila je sporna poruka vatrenih pristalica crno-belih na košarkaškom derbiju.
Uoči meča u Podgorici, fudbaleri rođeni u Srbiji, koji su izabrali da brane boje Crne Gore, Mirko Ivanić i Filip Stojković, odbili su da igraju, a tadašnji selektor "sokolova" Ljubiša Tumbaković nije želeo da sedi na klupi.
Ova poruka pogodila je velikog partizanovca, čije je odrastanje obeležila porodična ljubav prema crno-beloj boji. Bespoštedni borac teško je podneo sve, ali su mu i te kako pomogle brojne poruke podrške većine navijača, kao i aplauzi koje je Šćekić dobio na narednim utakmicama.
"Ne mogu vam opisati koliko mi je sve to što sam doživeo posle, svaka reč podrške, značila", seća se tih emotivnih trenutaka fudbaler Partizana.
"Nije mi bilo svejedno kada sam video poruku na tribini na kojoj su naši najvatreniji navijači. Iskren da budem plašio sam se za porodicu, za sebe. Nije bila nimalo laka situacija… Verovao sam u sebe, u svoje ljudske kvalitete i mislim da sam ih tokom vremena dokazao. Na neizmernu podršku koju sam dobio posle toga mislim da sam uzvratio na najbolji način i da sam se odužio navijačima", poručio je Šćekić.
Do prelomnog momenta u karijeri Aleksandra Šćekića dovela ga je odluka da prihvati poziv Zorana Mirkovića, napusti turski Genčlerbirligi i preseli se avgusta 2018. u Partizan.
Crnogorski reprezentativac pokazao se kao pouzdan igrač, fudbaler defanzivnog zadatka na sredini terena, koga su borbenost i srčanost vodili do ponude o kojoj se ovih dana priča. Na listi želja je Alavesa, klub iz Primera čiji se papir sa uslovima transfera nalazi na stolu čelnika crno-belih.
Na njima je da odluče o daljoj Šćekićevoj igračkoj karijeri. Problem, međutim, predstvalja činjenica da "parni valjak" u ovom trenutku nema adekvatnu zamenu na njegovom mestu i da bi pre bilo kakvog dogovora morao da reši problem koji bi nastao njegovim odlaskom u jednu od najjačih liga sveta.
Što god da se dogodi, Šćekić je u ovom trenutku mislima okrenut Partizanu. Tako se ponaša, tako trenira...
"Odlično se osećam, u najboljim sam fudbalskim godinama i mislim da mogu mnogo da doprinesem. Radim i trudim se da što spremniji dočekam nastavak sezone. Imam ponudu kluba iz Španije i na ljudima iz Humske je da donesu odluku. Igrač sam Partizana i tako se ponašam", rekao je dvedesetosmogodišnji Šćekić.
Njegov dolazak u Partizan iznenadio je mnoge. Ljubitelji fudbala u Srbiji nisu imali prilike da ga zapaze, jer je pravo sa crnogorskih terena otišao u Tursku. Tadašnji trener "parnog valjka", Bata Mirković, procenio je da bi Šćekićevi kvaliteti bili dobri za Partizan i dogovor je brzo napravljen.
"Bata mi je mnogo pomogao i dugujem mu veliku zahvalnost. Dopirneo je tome da se bolje snađem u Partizanu i Beogradu, uticao je moju fudbalsku karijeru, ali i na život u Srbiji", rekao je Šćekić i dodao:
"Iz Crne Gore sam odmah otišao u Tursku. Javnost u Srbiji nije mogla da me upozna, a samim tim ni moje kvalitete. Dolazak u Partizan mi je mnogo značio u karijeri, ali i meni lično. Prva godina je bila teška, imali smo loše rezultate, ali se kasnije sve ispravilo. Uspeli smo da osvojimo Kup i da se plasiramo u Ligu Evrope".
Šćekić je bio neprelazna prepreka u utakmicama gde je Partizan morao da veću pažnju posveti odbrani i gde je stameni Crnogorac dobijao striktna zaduženja.
"Tačno tako. Imam izraženije defanzivne karakteristike i utakmice takvog tipa više mi leže. Bolje se snalazim kada je veći akcenat na odbrani. Obično su to mečevi protiv jakih timova u kojima je i motiv na najvišem nivou".
I Savo Milošević uticao je na njegov napredak.
"Mnogo toga sam naučio kada je on došao u klub. Učio sam i od stručnog štaba. Mislim da sam u velikoj meri popravio svoju igru za ovih nekoliko meseci".
Na poziciji zadnjeg veznog verovatno je najjača konkurencija u ovom trenutku među crno-belima. Pored Šćekića, Partizan ima Sašu Zdjelara i Bibrasa Natha i sva trojica su odigrali odličnu polusezonu.
"Borba je žestoka… Tu su Natho i Zdjelar, koji je u prvom delu sezone bio naš najbolji igrač. Izreaelac je veliko ime, mnogo iskustva, vrlo siguran, jak na lopti. Iza sebe ima karijeru kakva se samo poželeti može. Nije lako, ali se ne plašim konkurencije. I tokom proleća se videlo da stručni štab računa na mene, da sam potreban i da se ne libe da mi povere odgovorne zadatke u bitnim utakmicama".
U Partizanu je godinu i po dana, a u posebnom sećanju mu je osvajanje Kupa u nastup u Ligi Evrope.
"To osvajanje Kupa je došlo u situaciji kada je malo ko verovao u nas. Igrali smo protiv Zvezde na njihovom stadionu i davane su nam slabe šanse. Zbog potcenjivačkig odnosa protivnika i dobrog dela javnosti, kao i svega što se dešavalo u to vreme, motiv nam je bio do neba. Trener Milošević je od dolaska u klub polako podizao formu ekipe i ta utakmica bila je vrhunac uloženog truda. Odigrali smo maestralnu utakmicu, nadigrali velikog rivala i sezonu završili s trofejom, Veliki žal ostaje što u Ligi Evrope nismo uspeli da prođemo… Igrali smo dobro i dva puta ispustili pobede protiv AZ Alkmara. Šta je tu je", završio je Aleksandar Šćekić.
Koliko ćemo još gledati Šćekića i Partizanu ostaje otvoreno pitanje. Nema sumnje da će ako ne napusti Humsku nastaviti tamo gde je stao - da uvek izgara i da pruža poslednji atom snage za crno-bele.