Borbeni vezista Crvene zvezde otvoreno pričao o teškom periodu iza sebe, kao i raznim drugim temama
Od novinara MONDA iz Beleka/
Branko Jovičić na novom početku. Drugom posle teške povrede.
Prvi je bio 2017. godine, kada mu je nedugo po dolasku u Crvenu zvezdu tadašnji igrač Čukaričkog, Nikola Drinčić, oštrim startom polomio metatarzalnu kost, zbog čega je propustio učešće crveno-belih u Ligi Evrope, a drugi letos, kada mu je posle duela sa igračem Helsinkija stradalo koleno.
Dogodilo se to u kvalifikacijama za Ligu šampiona, tako da je ekipa u elitnom takmičenju igrala lišena pomoći neumornog veziste.
O teškom periodu iza sebe i aktuelnim temama vezanim za Crvenu zvezdu, popularni "Bakula" razgovarao je sa novinarima koji u turskom Beleku prate pripreme srpskog šampiona.
"Druga teška povreda od dolaska u Zvezdu. Bilo je teško na psihološkom planu. Priključio sam se ekipi od prvog dana na Кipru, što mi je bilo bitno. Sve je lakše uz saigrače i stručni štab, ostajem da radim dodatno individualno. da bih se vratio spremniji na teren. Očekujem prve minute u sredu protov Dunajske Strede, noga je dobro", otkrio je Jovičić.
Jesi li se zapitao "Bože zašto opet"?
"Teško mi je i da pričam o tome... Кad sam otišao kući posle utakmice ništa nije ukazivalo da su pokidani ligamenti, Niti je koleno bilo oteklo, niti sam imao velike bolove. Кad sam saznao, kao da mi se ceo svet srušio. Zvali su me svi saigrači, Uprava i članovi stručnog štaba obezbedili su mi odlične uslove za oporavak. Rezultat svega je da sam se vratio u trenažni proces sa ekipom posle pet meseci, što je rekord. Obećao sam da ču da se vratim još jači i spremniji".
Кako si psihološki podneo sve to?
"Posle povratka iz Rima, prva utakmica uživo koju sam gledoa bila je protiv Jang bojsa. Ako je moralo tako da se desi, neka je. I sada bih prihvatio povredu za uspeh u Ligi šampioma. Vladala je u meni pozitivna trema pred svaku utakmicu, žao mi je što nisam mogao da osetim gostovanja u Minhenu i Londonu. Nadam se da ćemo i u budućnosti da budemo u elitnom UEFA takmičenju".
U međuvremenu je došao Seku Sannogo, da pojača konkurenciju u veznom redu.
"Zdrava konkutencija je bitna da bismo radili što jače na trenimzima. Jesenas nam je bila potrebna rotacija zog ritma mečeva sreda-subota. Sanogu želim dobrodošlicu, sjajan je momak brzo se uklopio, nadam se da će da prikaže igre kao u Jang bojsu".
Tokom zimske pauze, u Zvezdi je došlo do promene trenera. Umesto Vladana Milojevića angažovan je Dejan Stanković.
"Doveo nas je u Zvezdu (Vladan Milojeviće), zajedno sa Upravom. Nismo mogli da zamislimo da će da ode, poželeli smo mu mnogo uspeha u daljoj karijeri. Dobili smo novog trenera. Da smo mogli da biramo, hteli bismo nekoga ko je ponikao u Zvezdi i ko oseća klub na pravi način. Radio je sa velikim stručnjacima, osvojio sve što je moglo. Zvezdaški nas vaspitava, svi na terenu moramo da znamo koji grb nosimo".
Šta ti je to poklonio Vladan Milojević kada si se prošli put vratio na teren?
"Pred utakmicu sa Kelnom dobio sam brojanicu, poželeo mi je mnogo sreće i da me čuva od povrede. Bilo je to tek 15 dana po povratku u trenažni proces, a već sam igrao utakmicu. Rekao sam mu da bih izašao na teren čak i da znam da ću se povrediti. Pobedili smo, a kasnije i prezimili u Evropi posle 25 godina", otkrio nam je Jovančić, koji i dalje nosi tu brojanicu oko ruke.
Da si letos otišao u Nim možda ne bi bilo povrede?
"Kad smo bili u Austriji postijala je priča o odlasku. Uprava i stručni štab su odlučili da sam potreban ekipi. Vojnik sam Crvene zvezde, ne mogu sam da odlučujem o sudbini. Bio sam tu, 'ginuo' i 'ginuću' i dalje za Zvezdu. Ne mogu ništa da žalim i da mislim šta bi bilo kad bi bilo. Sada mi je bitno da se što spremniji i što bolje vratim na teren".
Da li bi voleo svakako da zaigraš jednog dana u Francuskoj?
"Imao sam uvek san da igram za Zvezdu i osvajam titule, voleo bih možda i ceo žiot da igram na 'Mrakani'. Tu se najlepše osećam. Francuska liga je među pet najboljih na svetu".