Tragedija od koje se Mančester junajted oporavljao godinama odnela je i jednog od najvećih fudbalera koje je njihov gradski rival imao. Ovo je priča o njemu.
Kobni 6. februar je datum koji će zauvek povezivati tri velika grada, tri fudbalska centra i dva fudbalska kluba koji odaju počast jednoj generaciji fudbalera koja nije dočekala svoj zenit. Tog dana 1958. godine fudbaleri Mančester junajteda vraćali su se za Englesku nakon meča protiv Crvene zvezde.
Beograd, Minhen i Mančester zauvek će pamtiti datum u kom je većina tima poznata pod nadimkom ''Bezbijeve bebe'' izgubila život. Igralo se u Beogradu, na današnjem stadionu Partizana, četvrtfinale Kupa evropskih šampiona.
Crvena zvezda, predvođena Borom Kostićem, pokušavala je da nadoknadi gol zaostatka iz prvog meča i da se velikim povratkom plasira u polufinale. Stvari su bile još teže nakon što je Mančester junajted prikazao igru za pamćenje.
Tri postignuta gola za nešto više od pola sata fudbala su praktično eliminisali jugoslovenskog šampiona. Dva gola Bore Kostića i pogodak Lazara Tasića sa penala doneli su samo izjednačenje. O dešavanjima u hotelu Mažestik, prijateljstvu koje je sklopljeno između igrača i za koje su se nadali da će trajati večno, pohvalama Engleza za igru jugoslovenskog tima i mnogim drugim stvari koje sećaju na ovaj događaj rečeno je mnogo.
Ova priča će biti drugačija, pričamo o jednom pojedincu koji je izgubio život u avionu koji sa piste u Minhenu nije uspeo da poleti ni iz trećeg pokušaja. Reč je o jednoj od najvećih legendi koje je Mančester siti imao. Zajedno sa ekspedicijom Junajteda, u Beograd je došla i grupa engleskih novinara među kojima je bio Frenk Svift.
On je izveštavao za ''News of the World'', ali je u Engleskoj i širom sveta bio poznat kao golman. U novinarstvo je otišao nakon završene igračke karijere koja je trajala dosta dugo.
Ona mu je donela višegodišnje igranje za Mančester siti, nastupe za reprezentaciju Engleske, osvajanje trofeja i često pominjanje u izborima za najboljeg engleskog golmana svih vremena.
Frenk Viktor Svift je rođen u Blekpulu, primorskom gradu na zapadnoj obali Engleske, 1913. godine. Jedan od njegove braće bio je golman u Blekpulu, pa je i on nekako krenuo tim putem. Nakon što je kao dečak branio u lokalnom timu, gde je bio amater, prešao je u nešto ozbiljniji Flitvud taun.
Odbrane na mečevima tog tima privukle su profesionalne klubove koji su se zainteresovali za njega. Odlučio se za Mančester siti, koji je prvi poslao zvaničnu ponudu. Tada je plavi klub iz Mančestera bio jedan od najboljih timova u zemlji, a ni plata od deset šilinga nedeljno nije bila beznačajna.
Za početak, morao je da se dokazuje u rezervnom timu. Splet okolnosti je doveo do toga da Svift preuzme mesto prvog golmana. Len Lengford je bio neprikosnoven među stativama i znalo se da će u najvažnijim mečevima on braniti za klub.
NOĆ U "MAŽESTIKU", PA ODLAZAK NA KOBNO PUTOVANJE...
Zahvaljujemo se direktoru Hotela "Mažestik", Draganu Živkoviću, koji nam je omogućio da fotografišemo plaketu pre njenog zvaničnog postavljanja.
Tako je bilo sve do njegove povrede. Od decembra 1933. godine, kada se Lengford povredio i izgubio mesto startnog čuvara mreže, Svift se nametnuo kao logičan izbor.
Probalo se prvo sa Džejmsom Nikolsom, koji je na premijeri primio osam golova, pa je iz rezervnog tima promovisan Frenk.
Zadržao se dugo.
Šansu kakva se retko dobija iskoristio je na pravi način. Ustalio se u Mančester sitiju, postao reprezentativac čak i u ono teško vreme, kada se fudbal sporadično igrao tokom Drugog svetskog rata.
Počeo je da menja ovaj sport. Danas bi se potezima Frenka Svifta oduševljavali Pep Gvardiola ili neki drugi treneri tog tipa. Jedan je od prvih golmana u Engleskoj koji su zaključili da je ispucavanje lopte preveliki rizik i da je možda bolje započinjati napade kraćim dodavanjima do svojih defanzivaca. Ti potezi su godinama kasnije, čak i nekoliko decenija kasnije, inspirisali trenere Totenhema I Mančester junajteda za revolucije u tim ekipama.
Po sećanjima na Frenka, oni svojim čuvarima mreže nisu dozvoljavali da ispucavaju loptu.
Svift je branio za Englesku 19 puta, još 14 puta je branio za reprezentaciju u ratnim godinama, a na golu Mančester sitija je upisao 376 nastupa. Kratko je tokom rata bio gost na mečevima Alderšota, Liverpula, Čarltona, Fulama i Redinga.
Osvojio je FA kup, već na početku svoje seniorske karijere. Osvojio je prvu titulu za Mančester siti, tri godine kasnije. Sledeće sezone su ispali iz lige, ali su se vratili 1947. godine, na zalasku njegove karijere.
Čuvena je anegdota po kojoj će se pamtiti Svift i osvajanje FA kupa 1934. godine. Kao najmlađi i najneiskusniji u timu ‘’Građana’’ imao je veliku tremu pred najvažniji meč u dotadašnjoj karijeri. Kiša je padala tog dana na Vembliju, a pred 93 hiljade gledalaca igrali su Mančester siti i Portsmut.
Svift se dvoumio da li da brani sa rukavicama ili bez njih, ne znajući koliko će vremenski uslovi uticati na njegovu sposobnost da uhvati loptu. Kada je video da golman protivničkog tima, daleko iskusniji Škot Džon Gilfilan izlazi na meč bez rukavica, mladi Frenk je odlučio da uradi isto. Primio je gol, u 28. minutu susreta i često sebi ponavljao da se to desilo upravo zbog onakve odluke na početku meča. Tokom poluvremena je u svlačionici tu rečenicu rekao previše glasno, tako da su njegovu borbu sa primljenim golom mogli da čuju i saigrači.
Osetili su da on krivi sebe za nepovoljan rezultat, pa je napadač ‘’Građana’’ Fred Tilson rešio da ga smiri. ''Nemoj da brineš, postići ću ja dva gola u drugom delu meča'', rekao je fudbaler sa brojem 11 na leđima. U 74. minutu je bilo 1:1, a u 88. minutu je Mančester siti stigao do prednosti. Konačnih 2:1, samo nekoliko minuta do kraja, postavio je Tilson, svojim drugim pogotkom na meču.
Frenka su tokom utakmice u čijem je drugom delu imao neke herojske odbrane fotografi iza gola obaveštavali o vremenu koje je ostalo do kraja
''Ostalo je još malo, izdrži'', dovikivali su mu.
''Koliko malo?’’, pitao ih je Svift.
''Samo nekoliko minuta, Frenk'', bila je potvrda glasova iza njegovih leđa.
Bili su to uobičajeni razgovori kakve su tokom finiša mečeva vodili čuvari mreža i novinari, fotografi, redari, navijači koji su stajali tik uz teren čak i u utakmicama ovakve važnosti.
Na kraju susreta je od prevelikog uzbuđenja Frenk Svift pao u nesvest, ali to nije dugo trajalo, pa je bio spreman da dobije šampionsku medalju od kralja Džordža V. Nekoliko dana kasnije je dobio i telegraf u kom se kralj lično raspituje za zdravlje jednog od junaka finala kupa.
Jedan od fudbalera koji su te 1934. godine osvojili FA kup bio je i Met Bezbi, tvorac najčuvenijih generacija Junajtedovih fudbalera. Škot je igrao za ''Građane'' i Liverpul, ali je na klupi tima sa ''Old Traforda'' doživeo najveće uspehe u fudbalu.
Tokom 17 godina koje je Frenk Svift proveo u Mančester sitiju, postao je golman o kom se priča. Danas ga mnogi Englezi stavljaju u rang Šiltona i Benksa, ili u rang Berta Trautmana, kada se govori o klupskim golmanima. Nakon završetka igračke karijere posvetio se novinarstvu, a kao fudbalski dopisnik ‘’News of the World’’-a pratio je utakmice oba tima iz Mančestera.
Na početku sezone 1957/58 izabran je da prati evropsku turneju kluba sa ''Old Traforda''. Poginuo je u Minhenu, kobnog 6. februara 1958. godine.
Avion je nakon poletanja iz Beograda sleteo u Minhen, na dopunu rezervoara i kratak odmor nakon kog je trebalo da usledi putovanje ka Mančesteru. Nakon dva neuspešna pokušaja da se poleti po lošim vremenskim uslovima i zaleđenoj stazi, posada aviona je odlučila da je bolje probati još jednom nego prenoćiti u Minhenu.
Treći pokušaj se završio proklizavanjem i udarom u kuću u blizini piste.
Poginula su 23 putnika, odnosno dva člana posade, osam fudbalera, tri Junajtedova člana delegacije, turistički vodič, navijač i osmoro novinara.
Među njima i Frenk Svift kome je pojas za vezivanje presekao aortu. Preminuo je na putu do bolnice.
Otišla je jedna od najvećih legendi Mančester sitija, reprezentativni golman i novinar koji je ujedinio crveno i svetlo plavo u Mančesteru. Otišao je predsednik navijačkog kluba Mančester sitija, zajedno za delegacijom najvećeg rivala.
Za sve ono što je radio tokom svog života, Frenk Svift je počast dobio na derbiju koji se igrao 2008. godine. U godini kada se obeležavala 50. godišnjica od tragedije, mančesterski rivali su igrali meč u kom je Siti slavio, u kom su potomci Frenka Svifta susret gledali sa tribina, a na kom je ceo stadion skandirao ''Jedan je Frenk Svift''.