Tokom tri nedelje na MONDO portalu vas čekaju priče o ikonama, fudbalerima koji su na specifičan način ušli u legendu. Pauza u fudbalskim prvenstvima je prilika da ih pročitate.
Moguće je da su igru koju volimo pre 19. veka igrala indijanska plemena Centralne i Južne Amerike, drevne civilizacije u Aziji i Rimljani, kao tada dominantan narod u Evropi. Moguće je, ali ćemo pravu fudbalsku istoriju ipak računati od Engleza, jer su uspostavili pravila i prva fudbalska takmičenja.
Izgradili su i sopstveni stil, nešto što ih je krasilo decenijama. Tvrdo, muški, sa mnogo duela i malo lepote u samoj igri. Pa, na početku je imao mnogo dodirnih tačaka sa ragbijem. Nije moglo drugačije. Ni kod Stjuarta Pirsa, neostvarenog električara, nije moglo drugačije.
Kada se priča o najboljim engleskim fudbalerima svih vremena, tu će biti sjajnih imena. Niko se nikada neće setiti Pirsa, garantujemo da on sebe ne bi stavio ni u 20 najboljih, ali je njegovo delo ipak važno. Bio je na terenu klasičan Englez, čak i kada su vremena počela da se menjaju.
Stjuart Pirs je rođen u Londonu, a počeci njegove fudbalske karijere desili su se upravo u okolini tog grada. Iako London ima nekoliko svetski poznatih timova, Pirs je prve korake u profesionalnom fudbalu napravio tek sa 17 godina. Do tada nije imao želju ni da pokuša.
Zapravo, bio je tu kratak boravak u QPR-a, čiji je veliki navijač i za koji je navijao i njegov otac. Tata je zamolio klub da mladi Stjuart dođe na probu, a dete koje će kasnije postati levi bek reprezentacije nije zadovoljilo ukus trenera. Trenirao je nekoliko meseci, pre nego što je otišao u Vildston.
Igrajući amaterski fudbal polako je počeo da ulazi i u poslovne vode, obučavajući se za električara. To je bio razlog zbog kog je odbio ponudu Hala, smatrajući da će mu budućnost biti neizvesna ukoliko krene u profesionalne vode, a u njima se ne snađe baš najbolje.
Koventri je 1983. godine odlučio da potroši ogromnu svotu, čak 30 hiljada funti, na igrača koji nikada ranije nije igrao profesionalni fudbal. On je istog momenta postao nezamenjiv deo tima i pokazao se kao prava kupovina. Samo dve godine kasnije je suma bila daleko veća, a Pirs je iz Koventrija prešao u Notingem Forest.
Tu je proveo najveći deo svoje karijere, odigravši preko 400 mečeva tokom čak 12 sezona u klubu. Bio je tu kad se ispadalo iz elitnog ranga, bio je tu kada su se osvajali kupovi, bio je tu da bi mu navijači pevali.
Od njih je i krenuo nadimak Psiho, koji je legendarnog levog beka pratiti kroz celu karijeru. Pirs ga je dobio zbog svog stila igre, mada nikada nije bio bezobrana kao igrač.
''Osamdesetih godina ste, ako šutnete protivnika, dobijali nadimak Psiho ili Rambo. Meni nije smetalo, ali mislim da nikada nisam bio bezobrazan. Igrao sam tvrd fudbal, ali pošteno'', rekao je godinama kasnije defanzivac.
Nadimak su ubrzo preuzeli navijači reprezentacije Engleske, zatim i navijači rivalskih klubova, pa je Stjuart Pirs od toga mogao da počne da pravi priču. Postao je čuven po nadimku, a na kraju je po njemu ime ponela i autobiografija engleskog fudbalera.
Stjuart Pirs je svojim požrtvovanjem igradio ime u Notingemu, pa ne čudi što je u decembru 1996. godine upravo njemu ponuđeno da bude prelazno rešenje na mestu trenera. Forest je bio poslednji na tabeli Premijer lige u tom trenutku, ali je golovima Alf-Inge Holanda preokrenuo rezultat i stigao o šokantne pobede.
Naredni mesec je bio njegov, pošto je uporedo sa igranjem za Notingem stigao i do nagrade za najboljeg menadžera u ligi. Četiri godina kasnije, u aprilu 2001. godine, u dresu Vest Hema, biće proglašen za najboljeg igrača u istom takmičenju. Ne baš svakodnevna situacija.
Za reprezentaciju je debitvoao još 1987, ali nije išao na Evropsko prvenstvo naredne godine, zbog povrede. Bio je deo tima na Mundijalu u Italiji, kao i na Evropskom prvenstvu 1996. godine, kada su Englezi bili domaćini. Jedna od slika sa tog turnira obeležila je njegovu karijeru.
Tokom penal serije protiv Španije, savladao je Zubizaretu, a znao je i da proslavi taj pogodak. Pred navijačima svog nacionalnog tima, Psiho je postao miljenik nacije. Englezi su šutirali penale i u polufinalu protiv Nemaca, ali je tada njihov najveći fudbalski rival bio bolji.
Očekivalo se da tu bude kraj njegove reprezentativne karijere, ali su ga Glen Hodl, pa kasnije i Kevin Kigen nagovorili da ostane u nacionalnom timu. Poslednji meč odigrao je sa 37 godina i 137 dana, kao treći najstariji igrač u polju za reprezentaciju Engleske. Godinu dana kasnije, 2000. je bio pomoćnik Piteru Tejloru u nacionalnom timu.
Period klupske karijere nakon odlaska iz Notingema nije bio lak. Prešao je u Njukasl, gde je trebalo da bude standardan, ali je taj plan poremetio dolazak Ruda Gulita. Holanđanin ga je, kao i još nekoliko iskusnijih igrača, prebacio da trenira sa rezervnim timom, smatrajući da mogu da mu ugroze autoritet.
Usledio je Vest Hem, a zatim i Mančester siti, gde je završio igračku karijeru. Na svom poslednjem meču u karijeru, protiv Portsmuta, trebalo je da postigne svoj 100. gol u profesionalnom fudbalu. Podaci variraju, na nekim mestima ćete videti da je prebacio tu cifru, ali pouzdaniji zvori kažu da nije.
Promašio je penal u 94. minutu!
''Šta to, je*ote, radiš?'', uzviknuo je golman Portsmuta, Dejv Besant, nakon što je Psiho loptu šutnuo pored gola. Bio je to kraj karijere koja je tokom svog trajanja bila neobičnija od poslednjeg penala, ako je to ikako moguće.
Pre četiri godine se Stjuart Pirs vratio iz penzije kako bi odigrao jedan meč za Longford, najslošiji tim u Engleskoj. Ekipa je imala sve poraze do tada, a ni njegovo prisustvo na terenu, kada je ušao u drugom delu meča, nije pomoglo. Imao je 53 godine i preko 13 godina je bio u fudbalskoj penziji.
Oni koji su gledali, rekli su da se stil igre nimalo nije promenio. Hrabro, borbeno, požrtvovano, sa mnogo jakih duela u kojima su povrede sasvim logična stvar. Onako kako su nekada svi u Engleskoj igrli fudbal, grubo!
U međuvremenu, Pirs je bio trener Mančester sitija, selektor mlade reprezentacije svoje zemlje, predvodio je Veliku Britaniju u Londonu 2012. godine, bio prelazno rešenje na klupi A selekcije i radio kao menadžer Notingema.
Bio je pomoćnik Dejvida Mojesa tokom Škotovog prvog mandata u Vest Hemu, ali ćete ga danas mnogo češće pronaći u nekoj drugoj ulozi. Pirs je panker, to se zna tokom celog njegovog života, pa ukoliko hvatate neku od britanskih radio stanica nemojte se iznenaditi da baš Psiho pušta muziku za vas.