Evo kako su 1971. o Draganu Džajiću govorili njegovi tadašnji saigrači.
Novinari svašta pištu, a navijači prepričavaju, ali svakog fudbalera najbolje poznaju trener i saigrači.
O Draganu Džajiću, jednom od najboljih evropskih fudbalera svih vremena i trećoj "Zvezdinoj zvezdi", napisano je i ispričano zaista pregršt priča i anegdota, ali najbolju sliku o tome kakav je bio sigurno daju izjave onih sa kojima je tokom bogate karijere delio svlačionicu.
Crvena zvezda je na svom sajtu objavila izjave Džajićevih bivših saigrača iz rubrike "Moj kapiten", objavljene 1971. u reviji "Karavan".
Evo šta su tada govorili Ratomir Dujković, Zoran Filipović, Bleki Bogićević, Branko Klenkovski, Stane Karasi, Cole Janković i Žota Antonijević.
"Džaja i ja smo došli u Zvezdu pre deset godina, u razmaku od nekoliko meseci. On je došao posle mene, nije imao gde da spava pa sam ga primio za podstanara. Mesec dana smo se gurali u jednom krevetu, koji je bio tesan i za mene samog, a kamoli obojicu. Posle kad god smo išli na neku turneju, gledao sam da izbegnem sobu u kojoj on spava, jer se odmah setim dana kad smo se rvali u jednom krevetu", tvrdio je Ratomir Dujković, čovek koji je deceniju proveo kao čuvar mreže Crvene zvezde.
"Za sve ono što sam postigao u fudbalu, dugujem Džaji. Da njega nije bilo ja nikada ne bih ušao u prvi tim Zvezde, a time ni u reprezentaciju. Većinu golova koje sam postigao su plod njegovih izvanrednih centaršuteva", iskreno je pričao Zoran Filipović.
"Džaja je svakako najzaslužniji što sam se iz Maribora vratio u Zvezdu. Kada je Dojčinovski trebalo da ode u vojsku, on je predložio da se vratim u Zvezdu što je Miljan Miljanić odmah prihvatio. To je bila moja šansa, ko zna kada bih, kasnije, zaigrao za Zvezdu", zhavalan je bio Vladislav Bogićević svom tadašnjem kapitenu.
"Dok sam se nalazio u bolnici, lečeći povrede zadobijene u saobraćajnoj nesreći, jedan od prvih igrača koji su me posetili bio je Džaja. Poznajem ga od početka karijere, nikada jedan drugome nismo rekli nešto što bi moglo da nas zavadi, niti bih mogao sebi da dozvolim da se zamerim takvom čoveku", govorio je Branko Klenkovski, koji je delio svlačionicu sa Džajićem još od omladinskih dana.
"Pa, ja strašno volim da Džaju iznerviram! To uglavnom postižem kad igramo na male goliće, jer uvek igram protiv njegove ekipe koju moja uvek ubedljivo pobeđuje. To ga ponekad toliko iznervira da je u stanju da demonstrativno napusti trening", otkrio je te 1971. Stanislav Karasi.
"Kad, recimo, igram loše, on me teši i govori da će idući put biti bolje. Zato posle svake utakmice njega pitam kako je bilo, jer sam siguran da će mi on to najpoštenije kazati", birao je reči o kapitenu Slobodan Janković.
"Trebalo je da odem iz Zvezde zbog nediscipline i kada sam pomislio da je sve gotovo - Džaja je predložio da mi Miljan Miljanić oprosti jer ima moje obećanje da se takve i slične greške neće ponavljati. Posle nekog vremena, na Džajinu intervenciju, vraćen sam u prvi tim Zvezde. Otada nisam pravio gluposti koje bi ugrozile moj opstanak u timu", priznao je Zoran Antonijević.
Godinama kasnije, prvo kao igrač francuske Bastije, a onda i funkcioner Crvene zvezde, Dragan Džajić samo je proširio listu ljudi koji su biranim rečima govorili o njemu.