Dok pauziramo od fudbala, da se prisetimo kako je čuveni Zizu plesao po terenu.
"Zidan je fudbalski odgovor na Boljšoj balet. Njegova elegancija bila je iznad svačije", napisao je jednom prilikom engleski novinar Sid Lou, koji je imao životnu sreću da od 2001. godine iz Madrida piše za "Gardijan" o fudbalu.
Baš tog leta, u Madrid je iz Torina stigao sigurno najznačajniji igrač na prelazu vekova - Zinedin Zidan.
Francuski čarobnjak nestvarnog dodira plaćen je tada Juventusu rekordnih 77 miliona evra i vredeo je svaki cent. Oslobođen čvrstog i snažnog pritiska italijanskih čuvara, Zizu je u Španiji dobio prostor da se razmahne i da učini fudbal još lepšom igrom.
U toj igri uživali su svi.
Priča o njegovom fudbalu ne može se svoditi na brojke, priznanja i pehare. Nedovoljno bi bilo samo navoditi da je osvojio titulu prvaka Evrope sa Realom, da je bio prvak sveta i Evrope sa Francuskom ili da je na oproštaju od karijere herojski vodio "trikolore" na Mundijalu 2006. Dobro je poznato da je tada na svaki način komandovao ekipom i da je ostavio bez sebe u finalu, kada je bilo najvažnije, jer je naseo na uvredu Marka Materacija.
Taj detalj učinio je njegovu uspešnu priču dramatičnom, filmskom, ali to je ipak bio samo jedan segment. I pre toga i posle toga, ostalo je sećanje na fudbalskog majstora kakvog danas nema.
Kada danas lopta dođe do klupe Real Madrida, mnogi požele da je majstor Zizu samo na trenutak primi, obradi i da je makar u cipelama pošalje u teren, da tako udovolji onima koji su ga gledali i koji smo ostali željni te elegancije na terenu.
Kada se 2005 godine vratio u reprezentaciju Francuske, njegov saigrač Tijeri Anri izjavio je: "U Francuskoj smo svi svesni da Bog postoji. Vratio se u nacionalni tim",
Ovako je Zizu plesao.