Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije u razgovoru sa kolumnistom MONDA Nebojšom Petrovićem otkrio nezaboravne trenutke sa fudbalskim legendama. Pročitajte šta i ko vas čeka u njegovih "Top 11" u sredu.
Vlado Čapljić bio je jedan od igrača koji su obeležili osamdesete godine u jugoslovenskom fudbalu. Zablistao je u matičnom Željezničaru, gde je postao reprezentativac. Potom je u Partizanu postao šampion, a onda je otišao u Dinamo Zagreb, gde je za tri godine doživeo momente koje i danas živo pamti.
Neke od tih anegdota ispričao je kolumnisti MONDA Nebojši Petroviću, a sve ćete ih pročitati sutra u rubrici "Mojih Top 11".
Za sada ćemo vam otkriti da se široko nasmejao kada je govorio o svom čuvenom saigraču iz Dinama, legendarnom Davoru Šukeru i o treneru "modrih" iz tog perioda, Miroslavu "Ćiri" Blaževiću.
"Davor Šuker je interesantna pojava, nit' miriše niti smrdi, a u principu čini mi se da je tek progovorio po završetku karijere. On je iz paketa Lulić – Kasalo - Šuker, svi iz Osijeka. U principu je bio neprimetan, ali veliki igrač. Video sam u 'Mojih Top 11' sa Mijatom interesantan detalj koji mi je 'vratio film' o njemu", počeo je Čapljić.
"Imao je nepredvidljive reakcije. Desi se kontra 'tri na jedan', da se ušetaš na gol, a on sa kruga centra šutne na gol. Neplanirano, tako mu dođe", dodao je on.
Nezaboravnu scenu sa viceprvakom u izboru za Zlatnu loptu 1998. doživeo je na ulici, u blizini Dinamovog stadiona.
"Obojica smo imali povredu i išli smo kod nadrilekara, da nam to pogleda i da nam da neke trave. Ispred maksimirskog stadiona čekao me je da krenemo i kako sam sedao u njegov auto, niski Pežo, on je malo krenuo. Klecnuo sam, pogledao šta je bilo, pa sam opet pokušao da uđem, a on je opet krenuo. Rekao sam mu 'Davore, polomićeš me, šta ti je?' Odgovorio mi je: 'Vozač tramvaja iza nas hoće da me udari'. A mi smo stajali na tramvajskim šinama"
"Pogledam ka šinama, kažem vozaču da sačeka da uđem i u tom trenutku se zadesim u visini vrata tramvaja. Kako je tramvaj nailazio, on je pokušao da me nogom udari. Mahinalno sam ga uhvatio za nogu, pa je preko stepenica pao na beton. Kako je pao, ispao mu je pištolj. Imao je pištolj!"
Čapljić i Šuker su brzo shvatili šta se dešava i da bi trebalo da smire strasti pod hitno.
"Videli smo odmah 'koliko je sati'. Davor je čak izašao iz kola i krenuo ka njemu, ali sam morao da ga umirujem, jer je imao pištolj. Smirivao sam posle toga vozača, objašnjavao mu da živim od toga, ljudi su se okupili i taman kada sam ga smirio u gužvi je doletela kesa i udarila tramvajdžiju po glavi".
"Napadač" je bio njemu dobro poznata osoba.
"Okrenem se, a to moja supruga ide sa pijace. Videla je da sam u problemu, pa hoće da mi pomogne. Davor i ja smo se pogledali i rekli 'Ako ovo preživimo, dobro je'. Na kraju je ispalo smešno, da je i vozač rekao 'Vi niste normalni', seo i otišao"
Čapljić iz tog perioda rado pamti i saradnju sa Miroslavom "Ćirom" Blaževićem, uvek interesantnim "trenerom svih trenera".
Stručnjak koji je Hrvatsku 1998. godine vodio do trećeg mesta na Svetskom prvenstvu insistirao je da Čapljić skrati kosu, a jednom prilikom ga je tako "ribao" da nekadašnji defanzivac i danas to pamti.
Dogodilo se to posle jednog lošeg rezultata u sezoni 1987/88.
"imao je zdravstvenih problema ako ne izbaci iz sebe nervozu. Uvek je tražio način na koji to da uradi kada imamo loš rezultat. Sećam se da smo se vraćali iz Nikšića, gde smo izgubili, a Škoro je dobio crveni. Vraćali smo se vojnim avionom iz Nikšića u Zagreb i nije bilo sedišta, već su bile klupe, za padobrance... Letimo, a Ćiro samo šeta i gleda ko će da napravi pogrešan pokret da se saspe na njega. Ali nema greške, svi smo bili mirni, svi ćute i niko ne pravi kiks. Odjednom, čuje se kako je napao pilota, nešto mu je stao na žulj i sve je izbacio na njega".
Ipak, poznatom treneru to nije bilo dovoljno. Bila mu je potrebna još jedna "žrtva" a to je bio upravo Vlado.
"Sleteli smo na aerodrom, autobusom došli do kola i seli smo u moj auto ja, do mene Haris Škoro, a nazad Čava (Zoran Dimitrijević). I kako je Čava hteo da sedne video je kesu sa voćem, pa je rekao 'Vlado, šta ti je ovo, auto kao piljara'. I tu počnemo da smejemo, ha-ha-ha, a u tom momentu vidim Ćirin nos na prozoru. I kad je krenuo..."
"Istresao se jedno pola sata, sav ispljuvan sam bio. Od njegove mrtve Kate, majke, sve je iskukao i napljuvao nas jer smo se nasmejali, a on je video. Neobičan lik. Jednom je trebalo i neke pare da dobijem, a on mi u hotelu kaže 'Sutra sine, ako ti dam sutra duže će ti trajati'", sada kroz osmeh pamti te momente Čapljić,
Čitav razgovor nekadašnjeg reprezentativca Jugoslavije i Nebojše Petrovića možete pročitati na MONDU u sredu, u rubrici "Mojih Top 11".