Tako je imao uspeha i sa reprezentacijom Srbije.
Četiri pobede u prva četiri kola prvenstva su znak da je Reding na pravom putu. Iako nisu verovali u trenera koji je radio u MLS ligi, navijači Redinga su shvatili da su pogrešili.
Na početku sezone im niko nije davao šansu za borbu za vrh, ali su dobri rezultati na početku prvenstva probudili maštu navijačima.
Rigoroznu englesku publiku, koja je uvek rezervisana kada se radi o strancima, oduševio je Paunovićev pristup.
Umesto hladnoće, koja je karakteristična za profesionalni sport, Veljko Paunović je pokazao da njegovi timovi moraju da imaju dušu, da žive i funkcionišu zajedno, kao i da je drugarstvo vrlo važno u profesionalnom sportu.
Svojevremeno je kao selektor reprezentacije Srbije do 20 godina postao šampion sveta na Novom Zelandu, a momci koji su učestvovali u tom pohodu kažu da je on bio ''vezivno tkivo''.
Druženje sa igračima, stvaranje dobre atmosfere i zajedništvo bio je jedan od glavnih aduta Paunovića. U Redingu pokušava nešto slično.
Nakon pobede nad Votfordom, okupio je igrače na sredini terena, da im kaže nekoliko reči i da proslave četvrtu prvenstvenu pobedu u ovoj sezoni.
Kada je video da fali nekoliko igrača, koji su već otišli u svlačionicu, poslao je jednog od pomoćnika da ih vrati na teren. Moraju svi zajedno da slave!
Ovakav gest oduševio je navijače Redinga koji navijaju za svoj tim iako u njemu nema pravih zvezda, velikih imena i preskupih fudbalera. Njima je bitno da su prvotimci igrači iz omladinskog pogona, a Paunovićevo ponašanje se uklapa u klupsku filozofiju.