Partizan i prohujali derbi: Neki novi Sveta, neki stari Lazar i propuštena šansa da se pritisne Zvezda

Partizan je u 163. "večiti" derbi ušao rečima trenera Aleksandra Stanojevića "imamo osam bodova zaostatka, na našem smo stadionu - mi moramo da pobedimo ovu utakmicu".

Posle vođstva dugog 70 minuta, jedne izvanredne šanse i još nekoliko prilika; posle samo jednog tromog šuta iz igre (Kataija) koji je išaou gol Vladimira Stojkovića, iz derbija su izašli tamo gde su i bili - na osam bodova zaostatka, predaleko od najvećeg rivala.

Taj osećaj - da su rezultat i šanse bile tu, blizu, na dohvat ruke da se iskoriste, a na kraju ostali samo uzdisaji - upravo to je ono što će u Humskoj provejavati nakon poslednjeg "večitog" derbija - 1:1.

Partizan je peti uzastopni put ostao neporažen protiv Crvene zvezde, ali to im nije donelo preko potrebnu pobedu. Partizan je pre četiri i po godine poslednji put izgubio derbi na svom stadionu, ali i narednog proleća će biti četiri godine od njihove poslednje titule prvaka Srbije.

Derbi jeste svetinja i uvek se ide na pobedu, ali Partizan je sebe doveo u situaciju da protivnik ipak može da bude zadovoljan kada u njemu ne pobedi. Na kraju, susret koji su obeležile greške, doneo je "parnom valjku" neke dobre i neke manje dobre stvari.

Neki novi Svetozar Marković

Filip Stevanović je postigao svoj prvi gol na "večitim" derbijima tek nešto nakon što je postao punoletan, a i Sejduba Suma je pretio da odigra još jedan sjajan meč protiv Zvezde da nije bilo povrede iz 15. minuta. Ipak, i pored toga, snažan utisak ostavio je Svetozar Marković.

Povratnik u redove crno-belih je izgledao kao da nikada nije odlazio iz tima - toliko je komandovao odbranom i maestralno obavljao svoj deo posla na mestu štopera.

A zapravo, bio je ovo neki novi Sveta Marković. Epitet "bonusa" u timu Partizana bio je samo zbog krštenice - njegova igra bila je daleko zrelija od tog statusa koji je često pežorativan. Upravljao je odbranom kao da je najstariji, "iskakao" ispred Zvezdinih napadača da pokupi lopte i gotovo uvek pravovremeno reagovao kada bi rivali imali vremena da se makar malo okrenu ka golu.

Posle godinu dana u Grčkoj, izgledao je samouvereno u svakom svom koraku, svakoj izbijenoj lopti. Ulivao je sigurnost svima oko sebe i jedino što bi moglo da mu se zameri je da je ostao poslednji igrač odbrane zbog čega Marko Gobeljić nije bio u ofsajdu u prilici iz koje je Zvezda pogodila stativu.

I na kraju krajeva, Sveta Marković čak i nije igrač Partizana, već štoper Olimpijakosa koji se vratio na "kaljenje". Ali to je za neku drugu priču...

Lazar kao sušta suprotnost

I dok je Svetozar plenio, Lazar Marković je razočarao.

Bivši fudbaler Liverpula i jedna od glavnih uzdanica trenera Stanojevića bio je pozvan da u 15. minutu uskoči u igru i zameni Sejdubu Sumu. Njegovim ulaskom je došlo do pomeranja Asana na krilo, a Marković je kao nekonvencionalni špic trebalo da bude pretnja iz kontri.

U teoriji, njegova brzina i hitrina trebalo je da donese mogućnost za bežanje visoko postavljenoj odbrani Zvezde. I kada se to jednom dogodilo, Marković je ostao na 40 metara od Borjanovog gola bez ijednog defanzivca Zvezde ispred njega. Umesto gol šanse kakva mora da se iskoristi, dozvolio je da ga sustigne mladi Eraković i iskupi se za kiks sa početka utakmice.

Markovićeve igre od povratka u Partizan nisu ni izbliza blistave, a i u derbiju sa Zvezdom je još jednom potvrdio da njegov najveći kvalitet - brzina - više nije kvalitet koji pravi razliku. "Markec" često izgleda usporeno i mada je iznudio čak tri žuta kartona protivnika, ponovo je ostao nedorečen i neubedljiv. Kao da više ničime ne iznenađuje protivničke odbrane.

Nathovo naličje na prošlu sezonu

Kao što je Partizan na kraju rezultatski ostao nedorečen, tako je i Bibars Natho ostao bez energije u poslednjih pola časa igre. Nije to bilo iznenađenje i trener Stanojević je danima uporno nagoveštavao da je Izraelac umoran posle tri utakmice u dresu reprezentacije u sedam dana. Ipak, bio je ovo korak unapred za iskusnog vezistu.

Natho je u dosadašnjem delu sezone bio ispod nivoa na koji je navikao navijače Partizana, kada je bio najbolji igrač lige i "klasa za sebe". Sada je protiv Zvezde uspevao da "poveže redove", da omogući rešenja koja neće komplikovati igru Partizana u tranziciji, što se naročito videlo u prvom poluvremenu.

Njegova dubinska lopta za Markovićevu stopostotnu šansu stigla je posle osvojene lopte na 35 metara od gola Partizana i to slabijom levom nogom. Na kraju je možda baš on zafalio u kreaciji crno-belih kada je morao da se pojuri drugi pogodak. Sume na terenu već odavno nije bilo, a ni snage u Bibarsovim nogama.

Kada se sve sabere i oduzme, i dalje provejava utisak da će Partizan morati da žali. I pored kadrovskih problema, ranog izlaska Sume, nedostatka pravih napadača i dobre partije Filipa Stevanovića, nisu uspeli.

Zvezda ih ponovo nije pobedila, ali slaba vajda.