"Rekao sam Nataliji da imam taj snimak": Intervju - Ne znam je li Jokić spreman da čuje ove riječi

Nikola Jokić dominira u NBA ligi, igra se sa svima, nije mu važno ko je protivnik, on je najbolji. Da li poenima, asistencijama, potezima od kojih zastaje dah. Ume sve i može sve. Trostruki je dobitnik MVP priznanja, osvojio je titulu sa Denverom. O njemu se zna dosta toga, ali ne sve. Da se sazna mnogo više, posebno iz njegovog detinjstva i početaka postarao se jedan čovjek - Majk Singer. Američki novinar koji je odlučio da napusti posao i da se posveti pisanju knjige o Jokiću.

Došao je u Beograd na promociju svoje knjige "Zašto tako ozbiljno" i to smo iskoristili da ga pozovemo da bude gost redakcije MONDA što je odmah prihvatio. Kako je izgledao razgovor od 23 minuta sa Jokićem, o čemu je pričao sa Dejanom Milojevićem, koji to snimak ima koji srpski centar još nije spreman da čuje i još mnogo toga zanimljivog smo mogli da čujemo od njega.

Krenuli smo razgovor sa jednim opuštajućim pitanjem, kako mu se dopada srpska hrana? "Probali smo ćevape, rakiju smo pili već u 11 ujutru. Pokušavam da preživim sa džet-legom, svim intervjuima. Nismo jeli previše srpske hrane, rekli su mi da ću probati sarmu u bliskoj budućnosti i tome se radujem. I kažu da ću probati i pečenje, tako da su to srpski specijaliteti. Naučio sam na srpskom da kažem 'dobar dan', 'hvala', 'živeli', a znam još 'Dupla škorpija' i 'Miki Milane'. Nadam se da nisam izgovorio neke psovke, kada kažem 'hvala' svi mi se nasmiju, nadam se da nije loša riječ", počeo je Singer razgovor za MONDO.

Odmah nas je iznenadio, nismo očekivali da je naučio već i neke pjesme. "Sam sebe sam naučio te pjesme. Vozio sam se u kolima u Denveru tako što sam na 'Spotifaju' puštao srpske hitove. Omiljeni su mi 'Miki Milane' i 'Dupla škorpija', čuo sam da svi vole tu pesmu. Pustio sam 'Duplu škorpiju' i u kolima kada me Marko pokupio na aerodromu. U kafani ću to da zapjevam. Jokić će meni da pjeva 'Many men', a ja ću 'Duplu škorpiju' njemu.

Prvu knjigu je napisao, možda bi nastavak, odnosno drugi dio mogao na srpskom recimo. "Definitivno mogu to da uradim. Ne znam ni da li je naslov 'Zašto tako ozbiljno' prevedeno kako treba. Sledeći put ću sam da prevodim. Čuo sam da neki izrazi nisu lijepo prevedeni, objasnili su mi. Rekli su mi i da u audio verziji ima grešaka poput Stiv Kari, Rudi Gobert i slično."

"Najbitnije mi je da se sviđa Nikoli i Nataliji"

Dolazio je Singer već u Srbiju kada je razgovarao sa mnogim ljudima iz Jokićevog života. Sada, kada je sve gotovo, ima samo dva glavna kritičara, a to su Nikola i njegova supruga Natalija. "Drugi put, došao sam poslije osvajanja titule, čini mi se da je bilo u julu 2023. godine. Došao sam odjednom u Beograd. Nisam ni Marku Ljubomiroviću rekao šta radim, pozvao sam ga na večeru. Bio sam iscrpljen, jer smo pili rakiju sve vrijeme. Pitao me je što sam došao, rekao sam mu tada da planiram da pišem knjigu. Išli smo u Novi Sad, tamo smo se sreli sa njegovim trenerima, pa smo otišli u Sombor. Nikoli sam rekao da radim na projektu, ne kažem da sam dobio zeleno svjetlo od njega ili blagoslov, ali kažem da je Jokić znao. Naletio sam na njega u Somboru, imali smo pozitivnu interakciju, to me je ohrabrilo. Nisam htio da ga ometam, da poštujem njegovu privatnost. Htio sam da uradim posao na koji bi on bio ponosan. Rekao sam to više puta, imam samo jednog kritičara, ako se Nikoli sviđa to mi je dovoljno, kome god drugo da se sviđa je super. Ustvari i Nataliju bih dodao tu. Rekla mi je da joj se dopala i zahvalila mi se i to mi je baš mnogo značilo. Kada je njegov kum Nebojša rekao da mu se svidjelo i da je bio emotivan dok je čitao, šta mi drugo treba? I da se proda pet primjeraka, to mi je dovoljno."

Proveo je dosta vremena u Somboru. "To je mali grad, to što možeš pješke da prođeš cijeli grad je neverovatno. Svi vide svakoga, svi se znaju. Svi brinu i štite jedni druge. Naša konobarica je bila recimo u kafani sa Jokićem noć prije nego što sam došao. Svi ga gledaju kao ljudsko biće, kao osobu, ne kao košarkaša, superstara ili MVP-ja NBA lige. Kada sam to vidio bilo mi je kristalno jasno zašto je Nikola takav. Zbog vaspitanja, zbog Sombora, zbog Dekija Milojevića, Isidora Rudića. Isidor ne dobija dovoljno zasluga za sve što je uradio, prepoznao je njegov talenat, gurao ga da postane najbolja verzija sebe. Znamo Nikolu sada, znamo da ponekad ne gura sebe koliko može. Smiješno mi je to malo, jer su svi ljudi oko njega prepoznali njegov talenat i shvatili da moraju da ga guraju do nivoa da ga izbace iz njegove zone komfora."

Otkrio je i šta ga je to toliko iznenadilo dok je istraživao o Nikoli i dok je slušao njihove priče. "Za mene je najnevjerovatnija anegdota bila ta da su morali da ga ubijede da igra košarku. Morali su najboljeg košarkaša na planeti da ubijede da igra košarku. Provodio je vrijeme sa konjima, bio je u štali, njegov otac Branislav je morao da ide u školu da objašnjava učiteljici zašto se osjeća na taj miris. Kada sam pričao sa Nikolom tokom pisanja knjige jedna od prvih stvari koju mi je rekao je bila da miris konja ostaje uz kožu, u kosi, da je to miris koji neki vole, neki ne", rekao je Majk.

Na kratko je zastao, pa nastavio. "Da se vratim na njih, način na koji su ga ubijedili da igra. Taj tim 'savjetnika' Bane otac, Isidor i Vlada koji mu je bio trener konja. Taj pristup koji su imali kao da su u filmu 'Oušenovih 11', pričaju telefonom, pa dogovaraju kad jedan vidi Nikolu da mu javi, da će drugi da dođe kolima tu kao slučajno. Kao da su u filmu. To mi je presmiješno, jer pokazuje koliko su morali da rade da bi ga vratili u salu. Rekao mi je, što piše i u knjizi, da nije htio da odustane, nego da mu je bio potreban odmor, prije svega mentalno. Da nije znao da li želi da mu to bude karijera, konji su mu dali to mirno mjesto, dali su mu mirnoću. Bez Isidora ili Baneta, ali brat Strahinja ne dobija dovoljno zasluga. Rekao bih da je savjetnik, nazvaću ga tako, mada je više kao buldožer. Bez svih njih sigurno ne bi Nikola postao košarkaš, MVP, ne bi bilo ove knjige, ne bi bilo ni mene ovdje da vam pjevam 'Duplu škorpiju'. Njegov otac je rekao da je bio malo razmažen, da je razlika u godinama između njega i braće bila velika, bio je jedino dijete u kući u tom momentima, razmazili su ga malo. Zato je vjerovatno razmišljao toliko dugo da li da se posveti košarci."

"Deki je morao da 'proda' Nikolu u NBA ligu"

Jedan od ljudi koji je imao možda i najveći uticaj na karijeru Nikole Jokića je Dejan Milojević. Nažalost, on je preminuo prošle godine, ali je njegova priča ispričana u knjizi. Ispričao nam je Majk kako je izgledao njihov susret. "Bilo je to pred kraj mog puta, bio sam 11 dana ovdje u tom momentu. Nisam znao da li ću se vidjeti sa Milojevićem, smatrao sam da je bolje da ga vidim u Srbiji, da će da bude otvoreniji ovdje, da će možda da se sjeti nekih drugih stvari koje ne bi da smo se vidjeli u Americi. To govori mnogo kakav je Deki."

Onda je shvatio kako to izgleda u Srbiji... "Rekao mi je da dođem oko 11.30 sati na picu. Pokušao sam da dođem na vrijeme, tamo je bilo već šestoro ljudi, njegova porodica, prijatelji. Deki nije bio čojvek 'u vakumu', oko njega su najbliži, prijatelji. Ko god je prišao, Deki ga je zvao da sjedne, a ja sam samo pokušavao da uradim intervju sa njim. Bilo je nekih trenera, jedan od njegovih prijatelja me je odvezao nazad, ali kada je u Dekijevom društvu, znao sam da je dobar čovjek. Njegov sin Nikola je bio tu, sjećam se da je bilo baš glasno, pokušavao sam da mu postavim pitanje, on je ponavljao da je o tome već pričao. Trudio sam se da mu osvježim pamćenje. Pričali smo telefonom i ranije. Najbolji citat je bio tokom drafta kada mi je rekao da je morao da ubeđuje ljude iz NBA lige da je Jokić centar, a ne krilni centar. Morao je da ubjeđuje ljude da je najbolji košarkaš na planeti neko ko zaslužuje da bude u NBA ligi. Dekijev posao je bio da ga 'proda' i uspio je, Nagetsi su bili zainteresovani. Sjećam se da je bilo baš glasno, ljudi su pričali na srpskom. Pitao sam ga za venčanje Nikole i Natalije, rekao mi je da je bilo baš emotivno, kako je Jokić bio tužan što je ona u Americi, da mu je nedostajala, da nije htio da trenira, bio je tinejdžer, zaljubljen. Dejan ga je gurao. Volim i njegov citat o 'GPS sistemu', kada je rekao da je trener dobar onoliko koliko dobre koordinate ukucate. Vidio je koliko Nikola može, gurao ga je, da bude bolji.

"Natalija mi je rekla da Nikola nije spreman da čuje snimak"

Tokom cijele knjige se ne spominje da je Dejan preminuo, taj dio je namjerno ostavio za sam kraj knjige. "Posljednji dio je o Dekiju. Tokom knjige nisam pisao da je preminuo, tek na kraju sam to napisao. Taj posljednji citat je bio na kraju, bio je prvobitno napisan na početku, nisam htio da zbunim ljude, pošto je previše emotivno, ostavi sam za kraj. To je Jokićev mentor. Dok sam radio na knjizi, Jokić je postao MVP, tada sam ga pitao o Dekiju, postavio sam mu dva pitanja, jer sam znao da imam Milojević citat koji je rekao 'Da, on je NBA šampion, MVP, ali sam najponosniji što se nije promijenio kao osoba'. To je bio idealan način da završim knjigu, bilo mi je baš emotivno da slušam taj intervju.

Upravo taj dio o kom priča Singer ima na audio snimku. Ponudio je to direktno Jokiću. "Rekao sam Nikoli da imam taj snimak, ne znam da li sam mu rekao direktno da mogu da mu dam taj snimak. Rekao sam Nataliji za taj snimak i ona mi je rekla 'Ne znam da li je Nikola spreman da to čuje'. Kada bude pravo vrijeme, ponudiću mu to, pa mogu da odluče da li žele da to čuju ili ne. To je neka vrsta otrežnjenja. Žao mi je što Dekijeva porodica nije bila na promociji knjige u Beogradu. Nadam se da će neko da mu pokaže taj snimak, možda Miško Ražnatović, ko god. Taj standard koji je ostavio na sve kao osoba, to je imalo ogroman značaj na Jokića. Rekao je da ga je Deki naučio kako da pristupi svakom danu sa osmijehom, da bude srećan, to je Deki."

Priznaje i sam da mu mnogo znači što može Nikoli da pruži nešto što on nema. "Da vam kažem još jednu stvar. Kada sam radio za 'Denver post' uzimao sam stvari od Nikole. U smislu, postavljao sam mu pitanja, dobijao odgovore, pokušavao da pišem više, da istražujem više o njemu. Veoma je retko da imaš šansu da daš nešto NBA superstaru koji ima više novca nego što ja mogu da sanjam. Što možeš da mu daš nešto što je značajno. Ne znam da li želi taj snimak ili ne, ali može da ga dobije kada god želi. Možda to bude za nekoliko godina kada god, ali je retko da mogu da mu ponudim nešto što on nema."

"Razgovor sa Jokićem od 23 minuta"

Biografija o Jokiću vjerovatno bi bila još lakše napisana da je Nikola imao interesovanje za to. Za cijelu knjigu je Singer dobio 23 minuta razgovora sa njim. Toliko je želio da priča, pa je baš zbog toga razgovor sa Milojevićem bio od još većeg značaja. Objasnio je i šta je to primijetio kao sličnosti između njih dvojice.

"Zar Deki nije bio autsajder kada je igrao? Nije imao tu visinu za centra, morao je da nađe način da se pokaže. Morao je da bude veći nego što jeste, da se trudi na taj način. Jokić je imao visinu, ali nije atletski dobar kao neki drugi NBA igrači, ne skače previše visoko, Deki je vidio kod njega kreativnost. I vjerujem da je vidio i neku vrstu naivnosti, vidio je da može da ga pogura, vidio je dosta radosti i talenta kod Nikole. To što se nije promijenio kao osoba najbolje govori kakav je Jokić i to je na neki način zasluga i Milojevićeva. Imao je uzora, od njega je naučio kako da se ponaša, kako da bude profesionalac, kako da izvuče maksimum iz sebe. Mislim da mu je Dejan po tome bio primjer."

Interesantno je da je Singer poslije knjige i svega dobio posao u Denver Nagetsima, sada je stalno uz Jokića, kako se sam šali na svoj račun i kaže da "Nikola ne može da ga se otarasi". "Kada sam napustio novine i posao koji sam radio, zvao sam generalnog menadžera Denvera Kalvina Buta i rekao mu da sam otišao, da sam dobio dijete i da ću da se posvetim knjizi. Rekao mi je 'znači ideš da ubiješ knjigu'. Rekao mi je da nemam drugi izbor, da sam dao otkaz, da je to rizik. Znao je da ću da uradim sve što mogu da uradim dobar posao, zato mi je rekao da ću da 'ubijem' knjigu. Znao sam da nemam opcije, da baš to mora da se uradi, da ne mogu da uradim posao ofrlje."

Onda su se neka nova vrata otvorila. "Nisam znao da li ću imati posao na drugoj strani kada sve ovo prođe. Nisam znao da će me Denver zaposliti kada sve ovo prođe. Osjećam sreću sada zbog toga naravno, ali tada nisam znao. Rizikovao sam i isplatilo se. Daće mi ljudi mnogo zasluga za to, ali ne zaslužujem. Dobio sam dijete, pričao sam sa suprugom, htio sam da olakšam sebi život, htio sam da uradim to i eto odlučio sam da napišem je*enu knjigu, eto. Umjesto toga sam krenuo u avanturu, došao u Srbiju, upoznao nove prijatelje pio rakiju u kafani i eto napisao sam knjigu."

Ko će da glumi Jokića na filmu?

Ostavili smo i neka po malo šaljiva pitanja na samom kraju. Ko bi mogao da glumi Jokića ako nekada bude napravljen film po motivima knjige koju je napisao? "O moj Bože... Boban Marjanović je sad glumac, zar ne? Možda on. Obojica su visoki. Možda Nikola bude učestvovao, ako imate sredstva da mi pomognete, da napravite film o ovome, javite mi, da napravimo nešto."

S obzirom da je Srbija zemlja košarke našalili smo se i sa njim da može da dođe da radi u našoj zemlji ako poželi da se vrati u svijet novinarstva. "Moram suprugu da ubijedim. Kakve su vam bolnice ovdje? Ona je doktorka", sa osmijehom je zaključio Majk Singer.

U drugom dijelu intervjua koji ćete moći da pročitate narednih dana saznaćete i koje to dijelove je Singer ubacio u knjigu, pa izbacio, koje je želio da stavi i šta je to za čim žali što nije mogao na kraju da stavi u knjigu.