Ti-Džej Voren nije bio "pozvan", ali se dopisao na spisak pod brojem 151. Nije jedini koji, verovatno, nikad više neće ponoviti igru protiv Filadelfije.
Ni Džoel Embid ne bi poverovao da mu je neko pred duel sa Indijana Pejsersima rekao:
"Daćeš 41 poen, imaćeš 21 skok i četiri asistencije, ali nećete pobediti, niti ćeš biti igrač utakmice".
I u današnjoj NBA teško se poveruje da je tako nešto moguće, ali jeste.
Ti-Džej Voren postao je peti igrač ove godine, a 151. u istoriji lige, sa 50 i više ubačenih poena na meču. I verovatno prvi koji je to uradio pred praznim tribinama.
Kada jednog dana zadovoljan bude čitao spisak ostalih članova "kluba 50+", teško da će pronaći mnogo igrača koji su tako neočekivano "upali" u ovu prestižnu grupu asova, koju predvode Vilt Čemberlejn i Majkl Džordan.
Prvi je ostao upamćen i po tome što je postigao 50 i više poena u finalnim serijama za dva različitima tima, a drugi, između ostalog, po rekordnih osam 50+ nastupa u velikim finalima tokom karijere.
Iza njih su, prema broju takvih mečeva, poređani Eldžin Bejlor, Džejms Harden, Kobi Brajant, Alen Ajverson, Lebron Džejms, Karim Abdul-Džabar, Kevin Durent i Rik Beri, a što je broj ponovljenih podviga manji - to je i grupa brojnija, logično.
Najbrojnija je svakako "sad i verovatno nikad", u koju je Voren ušao šutirajući 11/17 za dva i 9/12 za tri poena protiv potencijalnog plej-of rivala na Istoku. Tu je stigao prošle godine u trejdu bukvalni "ni za koga". Zapravo, Finiks Sansi spakovali su mu i pravo izbora u drugom krugu drafta u kofer, a dobili od Pejsersa propisano i simbolično obeštećenje od 600.000 dolara.
Do povlačenja lige na sigurno pred pandemijom korona virusa, Trej Jang, D'Anđelo Rasel i Kris Midlton su pokazali da "znaju i 50 da spuste", što u odnosu na njihove uloge i statistike ne može biti smatrano senzacijom, kakvu je recimo pred pauzu priredio Karis Levert u "Gardenu" na meču Boston Seltiks - Bruklin Nets.
On je samo jedan od igrača koji su se u "klubu 50+" našli bez pozivnice. Evo još nekolicine "padobranaca".
Terens Ros, recimo. Prvi igrač u istorijis a prosekom ispod deset poena u karijeri kojem je ovo uspelo. Bilo je to 25. januara 2014. na meču Toronto Reptorsa sa L. A. Klipersima.
Ubacio je 51 i postavio rekord jedinog kanadskog tima u NBA.
Ne znamo sećate li se Vilija Bartona (ne, nije saigrač Nikole Jokića), on je prema nekim "pametnim" indeksima uspešnosti prikazao drugi najefikasniji nastuip u istoriji NBA lige tog 13. decembra 1994. kada je postigao 64 poena, a njegov tim izgubio od Majami Hita.
Krivo nam je što ne postoji video zapis u YouTube, pa ćemo dodati samo da je košarkaš Filadelfije Seventisiksers već narednog leta potpisao za Olimpiju iz Milana, a karijeru karijeru u Libanu. U NBA ligi imao je prosek od 10,3 poena i, nezvanično, drugu najbolju partiju posle "one" Čemberlejnove od 100 poena.
Tu je i Mo Vilijams. Mada, za razliku od Rosa, plej Minesota Timbervulvsa najavljivao se naredne zime više puta u "klubu 50+", jednom je stao na 44, drugi put na 43, a onda 13. januara 2015. spustio 52 u obruč Indijana Pejsersa.
U Mineapolisu su potom viđena još dva slična podviga, ali se nastupa Karl-Entonija Taunsa i njegovih 56 poena Atlanti Hoks dosta ređe prepričava od nezaboravne igre Derika Rouza u pobedi nad Jutom Džez i emotivnog sloma pred kamerama, koji je usledio još na parketu.
Ne bi nam palo napamet da najmlađeg MVP igrača svih vremena pominjemo u ovom društvu, da se jednom od najeksplozivnijih bekova svih vremena nisu dogodile dve teške povrede kolena, posle kojih više nije bio isti.
I samom Rouzu je tog 1. novembra 2018. bilo jasno da je "verovatno sad i nikad".
Toni Delk sigurno nije pomislio da nikad više neće dati 53 poena, kao Sakramento Kingsima tog 2. januara 2001. godine, ali se to potom pokazalo kao tačno. Rik Adelman u pripremi jednog od brojnih derbija na Zapadu početkom ovog veka verovatno nije skretao dovoljno pažnje ekipi na mogućnosti "bekap" opcije Finiksa i to se završilo ovako...
Delk je šutirao 20/27 iz igre!
OK, pošto je dokazano da "svako" može da ubaci 50 poena u NBA ligi danas, ko to onda najčešće radi?
Do odlaska u Golden Stejt Voriorse bio je to Kevin Durent, potom je iskoračio Džejms Harden kao lider Hjuston Roketsa, ali ga je u poslednje vreme Demijan Lilard iz Portland Trejblejzersa "skinuo sa trona". Do početka sezone 2019/20, četiri od poslednjih deset "50+" nastupa bili su "Dejmovi".
(mondo.rs)