Hrvatski teniser prisjetio se svog najvećeg uspjeha i ispričao šta se dešavalo u svlačionici tokom prekida zbog kiše, nakon čega je preokrenuo čuveno polufinale protiv Henmana.
Goran Ivanišević 2001. godine ostvario je svoj najveći uspjeh u karijeri osvojivši Vimlbdon pobjedom u finalu 3:2 u setovima protiv Patrika Raftera.
Bio je to veliki podvig s obzirom da je Ivanišević na turnir stigao zahvaljujući „vajld karti“, a do finala je stigao poslije preokreta u polufinalu protiv domaćeg tenisera Tima Henmana.
"Dali su mi vajldakrd iz jednog jedinog razloga što nisu imali osam dobrih Engleza da njima daju. Pa su rekli daćemo Goranu, a mislim da su požalili dan kad su mi dali, jer sam pobijedio njihovog heroja Henmana u onom trodnevnom meču. Kiša, prekidi, ludilo, nije bilo krova... na kraju ispalo je dobro", ispričao je Ivanišević gostujući u emisiji "Veče sa Ivanom Ivanovićem".
"Stvarno sam loše igrao tjedan dana prije. Trenirao sam sa Zikijem (Nenadom Zimonjićem, op.a.) i kaže meni on 'stvarno serviraš, nisam te odavno vidio da ovako serviraš'. Ja sam nakon drugog kola osjećao da bi se nešto dobro moglo desiti, ali nisam mogao reći osvojiću Vimbldon pa da me proglase luđakom. Svaki meč sam sve bolje servirao, sve bolje igrao i sve bolje se osjećao“.
Prekretnica je bilo polufinale u pet setova protiv Tima Henmana koje se zbog kiše i prekida oteglo na tri dana. Ivanišević je otkrio i zanimljiv detalj iz svlačionice koji je prelomio polufinale, a vjerovatno i njegovu sudbinu na Vimbldonu.
"U tom meču svako malo je neko bio bolji, ali taj prvi prekid mi je pomogao. Da nije bilo tog ne znam šta bi bilo. Neko je poslao i tu kišu. Gubio sam 2:1 nismam bio najbolje volje . U tom trenutku ulazi u svlačionicu Jovo Savić, sparing partner sestara Vilijams. Čovjek je počeo da priča viceve, jedno dobrih sat vremena je to trajalo i ja sam zaboravio i na Henmana i na kipu i na Vimlbdon. Samo sam slušao njega i umirao od smijeha i nekako me opustio. I onda sam znao da je to to", ispričao je Ivanišević.
Za nastup na Vimbldonu pripremao se na akademiji Nikole Pilića, gdje je tada sreo mladog Novaka Đokovića, koji će godinama kasnije postati najbolji teniser za svijetu i pozvati ga u svoj tim.
"Znam Novaka otkako je imao 14 godina, kada sam bio u akademiji Pilića i spremao se za Vimbldon. Rekao mi je Niko 'ima jedan mali iz Srbije, taj će biti najbolji teniser na svijetu'. Tad mi je dao čokoladicu, pao mi je šaćer, zabrinuo se da mi ne bude loše pa mi je dao čokoladicu i onda poslije puno godina eto on je postao broj jedan, a ja dio njegovog tima. Poziv je bio uveče, prvo sam mislio da je neka šala, malo smo popričali i rekao je da bi volio da se priključim timu. Rekao mi je da dođem na Vimbldon prošle godine. Super mi je pomogao i Marijan Vajda da se upoznamo. To je velika odgovornost biti u timu čovjeka koji je najbolji na svijetu", istakao je Ivanišević.
On je dodao da je treniranje Đokovića odgovornost ali i uživanje.
"On je perfeksionist i svaki dan želi nešto novo da nauči i želi da bude bolji. Jednostavno u jednu ruku je lagano ga trenirati, a u drugu ruku i finale je nekad neuspjeh. Znam kako je to, znam mentalitet. Balkanca samo Balkanac može trenirati. Stresno je ali je veliki užitak i gušt ga je gledati kako pobjeđuje", rekao je Ivanišević.