Savezna uprava SAD za vazduhoplovstvo (FAA) je poručila Boingu da prizemljeni avioni "737-maks" (max) neće uskoro dobiti odobrenje za ponovno letenje.
Kompanija nije imala izbora sem da zatvori veliku fabriku u kojoj se pravi taj avion, pa se proizvodnja prekida u januaru, bez najave kada će fabrika u Rentonu, u državi Vašington, ponovo početi da radi.
Kompanija je rekla da u ovom trenutku neće otpustiti nijednog od 12.000 radnika te fabrike, a mnogi bi mogli biti preusmereni u fabrike drugde u regionu Sijetla. Neke bi mogle da ostanu da završe 400 mlaznjaka tog tipa koje je Boing gradio od kada je "maks" prizemljen u martu, ali nisu mogli da ih isporuče.
Odluka kompanije je priznanje je da će biti potrebno više vremena nego što je očekivala da avioni ponovo polete, rekao je Ričard Abulafia, analitičar avionske industrije iz Til grupe.
"Maks" je najvažniji model Boinga, a ni jedan u svetu ne leti od marta posle katastrofalnih padova tih aviona u Indoneziji i Etiopiji u kojima je poginulo ukupno 346 ljudi.
FAA je prošle nedelje rekla kompaniji da su joj nerealna očekivanja za povratak aviona u upotrebu. Agencija nije navela određeni datum za odobravanje povratka "maksa", ali administrator FAA Stiven Dikson je rekao da će to biti urađeno po rasporedu agencije, a ne Boinga.
Prestanak proizvodnje "maksa" će smanjiti ukupan ekonomski proizvod SAD zbog velikog Boingovog "traga" u američkom proizvodnom sektoru.
Ove godine do oktobra fabrička proizvodnja američke vazduhoplovne industrije pala je 17 odsto u poređenju s istim periodom prošle godine, na 106,4 milijarde dolara, delimično zbog prethodnog smanjenja proizvodnje "737-maksa".
Abulafia je rekao da će prestanak proizvodnje verovatno da omete čitavu privredu SAD u narednim mesecima i mogao bi da pogorša spoljnotrgovinski balans.
"To je najveći izvozni proizvod SAD", rekao je on.
Istražitelji su otkrili da je softver za kontrolu leta aviona, dizajniran za zaustavljanje aerodinamičnog zastoja (stall) bio glavni faktor u padovima dva aparata, te Boing nadograđuje softver, što ga čini "manje agresivnim". Ali, regulatori tek treba da odobre promene.
Dugoročno prizemljenje dovelo je Boing u težak položaj, rekao je Džoe Šviterman, profesor Univerziteta De Pol, stručnjak za vazduhoplovstvo. Zatvaranje fanrike pomoći će Boingu da sačuva gotovinu, ali će poremetiti mrežu od oko 900 kompanija koje isporučuju delove za "maks" i druge varijante modela "737", rekao je on.
Prestanak proizvodnje će koštati kompaniju prihoda od proizvodnje velikog broja aviona. Nastavljajući ove godine da proizvodi prizemljeni model mlaznjaka, Boing je bio primoran da ih čuva dok im cena opada jer ne sme da ih isporučuje.
"Avio-kompanije sigurno neće platiti avione dok ne budu spremni za let. Dakle, Boing je zaista između čekića i nakovnja", rekao je Šviterman.
Boing će verovatno imati teške pregovore s dobavljačima delova o tome koliko će im plaćati tokom prekida proizvodnje. Kompanija će želeti da izbegne otpuštanje ili prekid rada svojih dobavljača jer bi je to sprečilo da brzo ponovo pokrene proizvodnju kada dobije potvrdu sigurnosti aviona.
I pre najave prestanka proizvodnje, aviokompanije su odlagale datume kada očekuju da će početi da koriste avione "737-maks". Prošle nedelje je Amerikan erlajns skinuo "maks" iz reda letenja do 7. aprila, mesec kasnije nego što je ranije najavljeno.
Sindikat pilota kompanije Soutvest erlajnsa takođe ne očekuje da će "maks" poleteti pre aprila.