Dragan i Dragica Marić su sami sebi napravili i organizovali svoju sahranu, iako su još uvijek živi.
U selu Pojezna živi bračni par Marić koji su za Jutjub kanal "Životne priče" otkrili kako su organizovali svoju sahranu. Pojezna je mjesto pored Dervente, a ovo dvoje ljudi su se kako kažu "živi sahranili". Iako zvuči strašno, ipak je to samo bila njihova zadušna večera, koju su htjeli da organizuju dok su živi, jer kad umru - ne bi imao ko.
Dragica i Dragan Marić kažu da su dobro, da su zdravi i da im ništa ne fali. Dragica je došla iz Srbije u BiH 2000. godine, i to joj je bio prvi put da je napustila svoju zemlju. Od te 2000. godine živi u BiH, pune 24 godine. Dragan je rođen u selu Pojezna, a njih dvoje je spojila ljubav. "Našli smo se u Novom Sadu u 'Klubu usamljenih'. Ne znamo da li to postoji još uvijek, ali tada je to bilo popularno. Ja sam sa jednom prijateljicom otišla tamo, rekla je da idemo da se družimo. Tamo ima dosta muzike, igranke, lijepih momaka", rekla je Dragica. Dragan je tad bio slobodan čovjek, ali prije braka sa Dragicom imao je dvije žene.
Oni su opisali kako je izgledala "generalna proba" njihove sahrane koja je bila u Pojezni. "Ja sam pre par godina napravio spomenik i kad sam to odradio onda sam nešto razmišljao. Pošto ja nemam djece onda sam odlučio da odradim tu zadušnu večeru. Kad ja umrem meni to nema ko da uradi. Dragica je bila protiv toga, jer to u ovom selu niko nije to uradio, ali poslije je popustila", rekao je Dragan.
Par je objasnio i kako su zvali ljude na svoju sahranu. "Bile su pozivnice, kao za svadbu. A svadbu nismo ni pravili kad smo se upoznali. Bilo je oko 250 ljudi na sahrani, neki su se malo čudili, neki i nisu. Pitali su kako nam je to palo na pamet", ispričala je Dragica. Dragan je dodao da je on prvi na svojoj zadušnoj večeri poveo kolo, a to veselje je trajalo do ujutru.
Prvo su se ljudi okupljali u njihovoj kući, kako kažu, a onda su svi produžili na groblje, pa pravac u restoran. Po običajima bilo je i hrane, pića, svijeće i molitva.
"Tu je bilo prasetine, jagnjetine, kolača, torti. Svako je mogao da pije šta je htio, to sam ja gazda spremio i poručio. Sahrana je bila 20.08.2016. godine i ko god me od komšija i prijatelja sretne kažu mi: 'Pa zar ti nisi umro', a ja im kažem da sam se ponovo rodio", ispričao je Dragan.
Kako kaže sad živi novi život i da mu je sav teret pao sa ramena.
"Ja sam sve odradio. Sad kad umre bilo ko od nas dvoje, zovem muziku, televiziju i novinare i četiri čovjeka koji će da me odnesu i spuste i ja ću sve da platim. A ja sa popom nisam dobar, sa njim sam se zamjerio. On mi je rekao da sam ja protiv Boga uradio i da to nije u redu, ali sam ja rekao da mi onda on ni ne treba kad umrem. Ja ću to po mojim običajima da uradim i sve sam završio da niko ne mora poslije da se muči. Ja ću ostaviti pare i oproštajno pismo da se to pročita na groblju", rekao je Dragan i dodao da nisu umrlice štampali, samo pozivnice.
Dragan je ispričao da nije htIo da pravi nikakav cirkus od toga, samo da se obezbijedi, jer poslije njega neće ostati niko.
"Mislio sam ako ostavim pare, taj neko će to da da negdje drugdje, a ja ću da ostanem bez spomenika. Htio sam dok sam živ da vidim svoju grobnicu. Više volim onu grobnicu nego kuću".
(MONDO)