Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, kojeg Republika Srpska ne priznaje, najavio je da će "preduzeti mjere", ako ne bude dogovora o izmenamam Izbornog zakona BiH, ne precizirajući kada će to biti.
"Domaći političari su obećali još 12. juna 2022. godine, tokom sastanka s predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom da će građanima omogućiti fer i pravedne izbore. Nažalost, do danas to nisu učinili. Puno su razgovarali o tome, ali rezultata nije bilo, tako da sam krajem decembra prošle godine najavio da ću upotrebiti bonska ovlašćenja, ako se ne dogovore", naveo je Šmit u intervjuu za sarajevski Avaz.
Dodaje da dogovor nije postignut, a vrijeme im, kaže, curi.
"Građani žele da vide da im se glas računa, a, ako ne bude dogovora, preduzećemo mere", najavio je Šmit.
Prema nekim najavama, piše Avaz, to bi se moglo dogoditi već danas, a najkasnije krajem sedmice.
Šmit je prokomentirao i izjavu predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika da Srpska neće prihvatiti nikakvo nametanje u vezi sa Izbornim zaknom.
"Mislim da ljudi koji žive u Banjaluci imaju iste želje kao i ljudi koji žive u Mostaru. Oni žele da se njihov glas prizna. To što Dodik govori kako on neće prihvatiti odluku o tehničkim izmenama Izbornog zakona, je li to znači da on hoće da pokrade izbore? Dodiku bih preporučio da se malo opusti, da sedne s predstavnicima drugih političkih stranaka i da dogovore zakon koji su obećali Evropskoj uniji pre skoro dve godine", naveo je Šmit.
Dodao je da Dodik treba da bude svjestan da on kao visoki predstavnik garantuje postojanje i Federacije i Republike Srpske i Distrikta Brčko.
"Neka bude siguran da poštujem Dejton, ja sam tu da branim Dejton, koji je pravna osnova za entitete. Neka se ne brine da će bilo kakve nereguliranosti proći između entiteta, zato na Izbornom zakonu radimo zajedno", naveo je Šmit.
O zahtjevima Dodika da se iz Ustavnog suda BiH izbace strane sudije, Šmit kaže da bi im jasno poručio:“Neka ne diraju strane sudije".
To, kaže, nije na strankama da odlučuju da li žele da imaju strance sudije ili ne.
"Oni su sastavni deo Ustava BiH, a Ustav kaže da trojicu sudija bira predsednik Evropskog suda za ljudska prava", naveo je Šmit.
Komentarisao je i zahtjeve HDZ BiH da se u izmjene Izbornog zakona uključi pitanje izbora članova Predsedništva BiH.
"Ja sam zahtevao tehničke izmene. Pitanje izbora članova Predsedništva, pre svega zbog presude 'Sejdić – Finci', svakako ostaje i mislim da je kontraproduktivno i štetno sva jaja pokušavati trpati u jednu korpu, jer tako se neće rešiti ništa. Izazove i pitanje treba rešavati jedno po jedno", naveo je Šmit.
(Avaz/MONDO)