Solaris projekat

Evropa bi mogla da dobija struju iz svemira pomoću solarnih panela

Autor Vesna Kerkez

Obnovljiva energija iz svemira - daleki san ili bliska stvarnost?

Izvor: SmartLife / CATL

Evropu bi jednog dana mogli da napajaju džinovski plutajući solarni paneli koji kruže oko planete.

Zvuči kao naučna fantastika, ali Evropska svemirska agencija (ESA) predstavila je upravo ovakav plan za prikupljanje sunčeve energije u svemiru i njeno slanje nazad na Zemlju.

Nedavne studije Agencije, pokazuju da je koncept, nazvan Svemirska solarna energija, teoretski izvodljiv i mogao bi da podrži put ka dekarbonizaciji energetskog sektora. Međutim, kako se navodi na sajtu ESA, ostaju značajne neizvjesnosti i tehnički izazovi, a kao odgovor ESA predlaže program istraživanja i razvoja za sazrevanje koncepta i njegovih kritičnih tehnologija - SOLARIS.

Krajnji cilj ove tehnologije, koja je još uvijek u fazi preliminarnog testiranja, jeste izgradnja dva kilometra dugačke solarne svemirske farme, koja proizvodi energiju koliko i nuklearna elektrana.

Farma bi plutala u svemiru na oko 36.000 kilometara iznad Zemlje.

"Takav projekat bi osigurao da Evropa postane ključni igrač - i potencijalno lider u međunarodnoj trci ka skalabilnim rješenjima čiste energije za ublažavanje klimatskih promjena“, navodi se u saopštenju ESA, piše Euronews.

Kako će ova tehnologija funkcionisati?

Solarna energija je jedan od najboljih izvora čiste energije, ali je trenutno sputana zbog nekoliko ograničenja. Paneli mogu da iskoriste snagu samo tokom dana, a čak i tada, veliki dio sunčeve svjetlosti apsorbuje atmosfera na svom putu do zemlje.

U svemiru, sunčevi zraci su oko deset puta intenzivniji nego na Zemlji.

ESA se udružila sa Airbus kompanijom - evropskom multinacionalnom avio-kosmičkom korporacijom - kako bi razvila "bežični prenos energije“ kako bi uhvatila ovaj 24-časovni izvor električne energije i prenijela ga do nas. Tehnologija je zasnovana na prenosu koji svakodnevno koriste TV i komunikacioni sateliti, objašnjava inženjer Airbus kompanije Nikolas Šnajder.

"Nismo daleko od 4G antene, osim što želimo da ne emitujemo u svim pravcima, ustvari želimo da budemo veoma precizni poput lasera“, kaže on. "To je talas koji se može usmjeriti na ovu prijemnu antenu koja će onda ovaj talas transformisati u električnu energiju".

Problem je u razmjerama. Satelit bi morao biti masivan, pa bi ga bilo teško lansirati i izgraditi. Ali sa brzim razvojem tehnologije, projekat bi mogao biti realnost u narednim decenijama. ESA će razgovarati o projektu Solaris na svom sastanku u novembru. Satelit bi popravljali roboti dok je u orbiti, objašnjava Gvenael Aridon, šef laboratorije za robotiku u Airbus kompaniji za odbranu i svemir. "Robot će moći da dođe i popravi panel, da ga skine i stavi novi ako bude potrebno. Ako bi roboti manipulatori ponovo pokrenuli ruke, efektivno bi smanjili troškove operacija koje se sprovode", rekla je ona.

Iako logistički izazov, kako se energetske krize pomeraju i razvijaju, to bi na kraju moglo da promijeni igru.

Jedan satelit za solarnu energiju planiranog obima bi generisao oko dva gigavata energije, što je ekvivalent konvencionalnoj nuklearnoj elektrani ili šest miliona solarnih panela na zemlji. Dobijena energija mogla bi da napaja više od milion domova.

(MONDO)