Sa Zakonom o čipovima, EU ima za cilj da poveća svoj udio od oko 10% na globalnom tržištu poluprovodnika na 20% do 2030. godine i stoga želi da mobiliše 43 milijarde evra za industriju čipova.
Austrija želi da postane jedna od vodećih zemalja EU u industriji čipova i oslanja se na zakon EU o čipovima kao glavno sredstvo za podsticanje proizvodnje poluprovodnika, ali se kloni ulaganja svježeg javnog novca u taj sektor.
Austrijska konzervativno-zelena vlada pozvala je u četvrtak predstavnike industrije na "samit čipova" radi unapređenja saradnje u budućnosti, sa fokusom na sektor poluprovodnika u narednom budžetu koji će biti predstavljen na jesen.
"Austrija ne treba da bude poznata samo po lipicanerima, Mocart kuglama i čistoj struji, već i po 'Made in Austria' mikročipovima", naglasio je u četvrtak kancelar Karl Nehamer, dodajući da vlada želi da proširi ulogu Austrije na "jednog od vodećih evropskih igrača".
Samit označava početni signal za nacionalnu primjenu Zakona o čipovima, inicijative EU koja nastoji da ojača kapacitet poluprovodnika Unije i uspostavi mehanizam za sprečavanje i upravljanje krizama u lancu snabdijevanja.
Sa Zakonom o čipovima, EU ima za cilj da poveća svoj udio od oko 10% na globalnom tržištu poluprovodnika na 20% do 2030. godine i stoga želi da mobiliše 43 milijarde evra za industriju čipova.
Međutim, samo 3 milijarde evra će stići iz budžeta EU, a ostatak će obezbijediti zemlje članice. Još uvijek nije jasno koliko će Austrija doprineti jer pregovori o budžetu nisu završeni.
Fabrike čipova zahtijevaju intenzivne investicije, a samo jedna fabrika često košta više od 10 milijardi evra. Slično tome, nedavno je postojao trend da proizvođači poluprovodnika zahtijevaju visoke subvencije. Da bi ubijedila proizvođača čipova Intel da investira, Njemačka je morala da ponudi skoro jednu trećinu ukupne investicije od 30 milijardi evra državne pomoći.
Austrija bi imala prednost u poređenju sa drugim zemljama EU jer bi bila "privlačna i konkurentna lokacija", sa svojim "stabilnim pravnim okvirom i kvalifikovanim zaposlenima koje će kompanije ceniti", rekao je Peter Haubner, poslanik i portparol za ekonomiju vladajuće Austrijske narodne stranke za EURACTIV.
Očekivana ulaganja bi stoga dolazila prvenstveno iz privatnog sektora.
"Ovo je ogroman zadatak. Sama industrija će investirati skoro 7 milijardi evra u narednih nekoliko godina, a savezna vlada je posvećena da da svoj doprinos u smislu okvirnih uslova i subvencija", naglasio je Nehamer.
Na strani industrije, inicijative vlade su bile veoma dobrodošle.
"Ovo je važan signal za domaću industriju jer se radi o planiranju sigurnosti za visoke investicije u dužem vremenskom periodu", rekao je u saopštenju Georg Knil, predsednik Udruženja austrijskih industrija.
(EURACTIV.rs)