Edvard Snouden, jedan od najtraženijih begunaca iz Amerike uključio se u program lisabonskog WebSummit-a i optužio velike IT kompanije za zlostavljanje svih korisnika.
Edvard Snouden, koji je dobio ruski azil nakon bega iz Amerike zbog otkrivanja državnih tajni u vezi sa špijunažom i prisluškivanju ne samo građana te zemlje, nego i celog sveta, uključio se uživo u program WebSummit konferencije u Lisabonu i optužio kompanije kakve su Facebook, Google i Amazon da zlostavljaju ljude svojim poslovanjem.
Snouden od 2013. godine uz politički azil živi i radi u Rusiji, mada u poslednje vreme nije aktivan, kao što je bio ranije. Uključenjem u WebSummit, tehnološku konferenciju, koja se svake godine održava u Lisabonu, ponovo je uspeo da uzburka javnost.
Bivši radnik CIA-e i NSA-e govorio je na konferenciji o temama ličnih podataka, njihove zaštite i GDPR modelu, koji je zakonski akt najvišeg statusa u EU zadužen za zaštitu ličnih podataka korisnika, koji je nazvao "samo dobrim početkom".
Za Amazon, Google i Facebook s druge strane imao je samo ružne reči.
On je svoje izlaganje formirao na osnovu proteklog perioda, upoređujući 2013. godinu, kad je sve otkrio javnosti o špijunskim aferama SAD i danas, šest godina kasnije. “Osećam, gledajući šest godina unazad, da se svet menja“, počeo je Snouden.
“Bez obzira na to što jeste došlo do povećanja svesti o gorućim problemima sa privatnošću i zaštitom ličnih podataka, kao i na to da se bez zbog takvih stvari sve više povećava, čini mi se da su ljudi nekako ljuti na prave ljude iz pogrešnih razloga i svejedno je da li govorimo o pojedincima ili korporacijama. Da, ti ljudi su izloženi zlostavljanju, posebno kad pogledate Google, kad pogledate Amazon ili Facebook. Njihov model poslovanja je zlostavljanje. I, opet, svaki deo njihovog poslovanja je legalan, reći će vam svaka od ovih kompanija. Svejedno je da li govorimo o NSA-i ili Facebook-u, to je problem ovde. To je pravi problem. Legalizovali smo i dopustili zlostavljanje ličnosti ili ličnog. Stvorili smo sistem u kojem je većina ranjiva zarad prednosti privilegovanih“, rekao je Edvard Snouden.
U vezi s ovim Snouden je kritikovao i Evropsku uniju, koja je GDPR počela da koristi u maju 2018. godine. Iako je to dobar početak rešavanja problema, on je, po Snoudenu skrajnut pre svega imenom, a onda i drugim stvarima. “Mislim da je problem pre svega u imenu. Uredba GDPR tj. General Data Protection Regulation govori o zaštiti podataka - što nije problem. Znamo kako da zaštitimo podatke. Problem je u prikupljanju podataka“.
"Regulisanje zaštite podataka zasniva se na pretpostavci da je njihovo prikupljanje, zapravo bilo ispravno i po pravilima, kao i da ne predstavlja pretnju tj. opasnost. Pretpostavlja se da je potpuno ispravno špijunirati svakog sve vreme, bez obzira na to da li je reč o korisnicima ili običnim građanima, sve dok informacije nikada ne procure", upozorava Snouden.
“Ako smo išta zaključili od 2013. godine naovamo to je da sve kad-tad procuri“, zaključio je Snouden u svom izlaganju.