Konačno ćemo moći da brišemo sistemske aplikacije s telefona?

Nema zbora da se uticaj nekolicine kompanija IT industrije odavno otrgao kontroli i da određena zakonska ograničenja moraju da se uspostave.

Novi predlog Digital Services Act-a, koji će se naći pred Evropskim parlamentom nije nimalo stidljiv po tom pitanju, mada je praktična primena nekih mera upitna.

Predlog od 30 pasusa bi u celosti trebalo da bude objavljen do kraja godine. Dotle, preostaju nam tumačenja Financial Times-a. Najpre, uređuje se baratanje korisničkim podacima, koji se prikupljaju. Konkretno, zabranjuje se bilo njihovo korišćenje osim u komercijalne svrhe. Takođe, velike kompanije biće primorane da ih podele sa manje zastupljenom konkurencijom. Ideja ovakve mere je da se olabavi stisak Apple, Amazon i Google kompanija.

Verovatno najkontroverznija stavka je zabrana kompanijama da forsiraju sopstvene programe na uređajima tzv. Bloatware, odnosno po dva ili više istih programa, koje korisnik ne može da izbriše (Chrome i pregledač interneta proizvođača telefona, mejl aplikacija proizvođača telefona i Apple Mail ili GMail i slično). U praksi, to podrazumeva telefone bez ijedne fabrički instalirane aplikacije, a to automatski znači i manje zagušivanja telefona, posebno jeftinijih Android uređaja, kao i bolji rad uređaja na duže staze i konačno - više slobode za korisnika da bira šta će da koristi i na koji način.

Pošto Google Play Store i AppStore pripadaju toj grupi, nejasno je kako će u tom slučaju prosečni korisnici doći do željenih programa, osim da prodavnice budu dostupne i dalje na telefonima, a da programi Google i Apple kompanija budu izborni, kao i svi u tim prodavnicama.

Tema korisničkih podataka do sada je prežvakana iz gotovo svake moguće perspektive. Prikupljanje nije transparentno i jasno je da nijedno regulatorno telo na svetu neće nikada imati potpuni uvid u to koliko se i šta prikuplja. Samim tim, istinsko zavođenje reda je iluzorno.

Ako vam je do potpune privatnosti, bacite telefon!

Zatim, uređaj iz kutije, koji je “prazan” tj. nov, morao bi da bude opremljen jednom neutralnom, univerzalnom platformom za aplikacije i to isključivo za evropsko tržište, koje u svetskim razmerama i nije toliko veliko. Teško je zamisliti da bi Google pristao na tako nešto, Apple da ne pominjemo. Ipak, obavezati kompanije da svaka od njihovih fabrički instaliranih aplikacija može da se ukloni, daleko je realnije rešenje i jedva čekamo da bude primenjeno.

Svetski IT mediji bliski EU-u smatraju da će Evropski parlament svakako izglasati ovakvu mogućnost pre, nego kasnije, što bi moglo da bude već tokom 2021. godine!

(SK / MONDO)