Kada je 2020. počinjala, nadali smo se i pobedama u baražu i igrama na Evropskom prvenstvu protiv Češke, Engleske i Hrvatske. Na kraju ove čudne godine, dobili smo veliko razočaranje i mršava nadanja pred novi ciklus. Ponovo smo otpisani i ko zna zašto to tako mora...
Fudbalska reprezentacija Srbije je završila 2020. godinu. Neverovatna pobeda 5:0 protiv Rusije stigla je kao najbolji mogući kraj godine, koja nam je obezbedila igranje u B diviziji Lige nacija i mesto u drugom šeširu pred žreb za kvalifikacije za sledeće Svetsko prvenstvo.
Kada izostavimo kontekst zvuči dobro, zar ne? Situacija je zapravo daleko drugačija - 2020. godina bila je razočaravajuća.
Srbija je trebalo da pobedi u samo dva meča koja su postavljena kao cilj - i u tome nije uspela. Norveška je bila savladana u polufinalu baraža za Evropsko prvenstvo, ali ne i Škotska. "Orlovi" nisu bili u stanju da na domaćem terenu pobede objektivno limitiranog protivnika i sada je vreme za svođenje računa.
Šta smo onda naučili u ovoj 2020. godini?
Bila je predugačka - doduše i dalje traje - i u fudbalu je viđeno mnogo promena. Taj 31. mart trebalo je da bude dan kada bi puna "Marakana" dočekala finale baraža, a na kraju je tokom pandemije 12. novembar ostao crnim slovima upisan u zidove praznog stadiona.
SLAB MENTALITET KADA JE NAJVAŽNIJE
"Mentalitet" - određeni stav ili način razmišljanja osobe ili grupe.
Tako oksfordski rečnik definiše famoznu reč koja se u srpskim fudbalskim krugovima ubacuje u sve moguće poštapalice. Ali ove 2020. godine smo po ko zna koji put naučili da ne postoji ispravan mentalitet našeg tima kada je to najvažnije.
To možemo da kažemo posle Škotske 2020, a mogli smo i da kažemo posle Švajcarske 2018. ili posle Slovenije 2011. godine. Kada je najvažnije, naša reprezentacija igra slabo i beskrvno, bez ideje i baš onako kako protivniku odgovara. Da, u jednoj utakmici je moguće da imate slab dan, samo nikako da baš mi ne budemo ta ekipa koja uvek ima slab dan kada ne sme da ga ima.
Mi umemo da budemo pobednici kada to i nije tako važno, kao u sredu uveče protiv Rusije. Istina, bilo je korisno da opstanemo u B diviziji Lige nacija, ali ni izbliza to ne bi bio smak sveta, naročito kada se uporedi sa pet uzastopnih propuštenih prilika za odlazak na Evropsko prvenstvo.
TIM ZA BUDUĆNOST POSTOJI, ALI...
Možemo i treba da budemo negativni posle neodlaska na EURO. Navijačima Srbije, koji umeju da budu i ovakvi i onakvi, pripada to pravo. Sportski direktor FSS Vladimir Matijašević je sam rekao da je sramota da nismo otišli na završni turnir. Ali treba biti realan i istaći da Srbija ima tim za budućnost.
Meč protiv Rusije je to pokazao. Uprkos činjenici da je pobeda 5:0 bila previše ubedljiva i nije baš odgovarala onome što smo videli na terenu, tamo smo imali prilike da vidimo i okosnicu neke buduće Srbije. Aleksandar Mitrović je pored Luke Jovića, Dušana Vlahovića, Nemanje Maksimovića, Nikole Milenkovića, Marka Grujića i ostalih izgledao kao veteran - pre svega po igračkom iskustvu i broju golova koje je postigao za "orlove".
A činjenica je i da je njemu tek 26 godina, da je sa nekim od članova reprezentacije te 2013. godine bio omladinski prvak Evrope. Vlahović je tokom svih mečeva na kojima je igrao za Srbiju ove jeseni pokazao da je nova napadačka opcija pred kojom su neke vrlo lepe godine, dok je Nemanja Radonjić i protiv Rusa i protiv Mađara dokazao da ima svoje momente inspiracije. Mlada grupa igrača koja treba da bude vođena onim iskusnijima je tu.
E sad, šta će to doneti, to je neka druga priča...
PRONAŠLI SMO SISTEM KOJI NAM ODGOVARA
Ovo je bio zaključak posle utakmice sa Norveškom koju smo tako dobro pripremili, a kao da smo svi to negde podsvesno znali još u vreme kada je selektor bio Slavoljub Muslin. Srbiji jednostavno odgovara sistem 3-4-2-1 sa ofanzivnim krilnim bekovima, dvojicom kreativaca između linija i jednim napadačem koji će sve to da koristi.
Razloga za to je više - to što se ne sećamo kada smo poslednji put imali desnog beka vrhunskog kvaliteta, što nam igra sa dva klasična krila često "guši" igru, što nam je kadar takav da mu ovaj sistem najviše odgovara.
Posle perioda lutanja sa Mladenom Krstajićem i donekle Ljubišom Tumbakovićem, sada makar tu ne moramo da gubimo vreme. Ostaje da se vidi i šta će reći Fudbalski savez Srbije i da li smo osim sistema igre pronašli i svog selektora.
Javnost nije zadovoljna radom aktuelnog...
SRBIJA IMA IGRAČE KOJI UMEJU DA IZNENADE
I pozitivno i negativno, to smo već apsolvirali u meču protiv Škotske. Ali ako pogledamo ovu jesen reprezentacije Srbije, videćemo igrače koji su na pozitivan način "iskočili" u okviru novog sistema.
U sredu je to bio Filip Mladenović, koji se odlično pokazao kao levi krilni bek i protiv Škotske kada je ušao sa klupe. Protiv Rusa je imao "autoput" ispred sebe i sa dve asistencije i jednim pogotkom je krunisao izvanrednu partiju. Nemanja Radonjić se pokazao kao igrač koji ume da iskoristi prostor koji mu se ostavi - mada ima mnogo problema kada to nije slučaj - dok je možda i najslikovitiji primer Filip Đuričić.
Ofanzivac Sasuola je igrački sazreo, što se sjajno videlo u Norveškoj kada je on zaigrao uz Dušana Tadića iza Aleksandra Mitrovića. I on je zahvaljujući sistemu sa dva polušpica dobio priliku da pokaže svoje kvalitete u igri između linija i malo je nedostajalo da u tom meču u Oslu bude nagrađen pogotkom ili asistencijom.
Ipak, umemo da iznenadimo i negativno. Nepobitna je činjenica da Dušan Tadić već neko vreme ispod svog nivoa u dresu Srbije, Aleksandar Kolarov je već danima glavna tema javnosti šta god bilo istina u slučaju "igrati ili ne igrati protiv Škotske", dok je Nemanja Matić pred septembarske mečeve negativno iznenadio završetkom reprezentativne karijere.
BOLJI SMO KADA SMO OTPISANI
Čini se da je uvek najbolji recept da pobedite Srbiju taj da stvorite ambijent u kojem je ona apsolutni favorit. Jer ako se setimo meča sa Norveškom, danima pre tog susreta niko nije mnogo ni govorio o reprezentaciji. Igrači kao da su bili prežaljeni, Norveška je smatrana za veliki zalogaj i sve je išlo u pravcu "ma to će ovi naši lagano da izgube":
A onda kada smo napokon posle ko zna koliko utakmica odigrali perfektno zrelu i pametnu utakmicu, ambicije su naglo porasle. I u takvom okruženju Srbija se ne snalazi dobro.
Nije to od juče - Australija 2010. će zauvek ostati savršen primer, posle istorijske pobede nad Nemačkom na Svetskom prvenstvu. I na Mundijal u Rusiju smo otišli iz četvrtog šešira, posle onih katastrofalnih kvalifikacija za EURO 2016 koje je obeležio skandal na meču protiv Albanije...
Ako u 2021. godini planiramo da budemo ozbiljna reprezentacija, Srbija mora da nauči da igra pod bremenom favorita, jer floskule igrača pre meča kako su navikli da igraju pod pritiskom više jednostavno nemaju istu težinu.
Srbija sada započinje operaciju "Katar 2022" onako kako najviše voli - u narodu već otpisana...