"Tragedija je ako iz tri godišta ne izbaciš nijednog igrača za A reprezentaciju. A Srbija sa tim nema problema", glasi poruka utehe i ohrabrenja iz Hrvatske.
Ivan Gudelj je verovatno najomiljeniji Hrvat među srpskim ljubiteljima fudbala. Pižona su voleli Zvezdaši, Kranjčara Dinamovci, Mocu Partizanovci, Sušića Sarajlije, Bajevića Mostarci… Ali Gudelj je bio nešto posebno. Njemu su pljeskali i van Splita… u Beogradu, Tuzli, Titogradu, Ljubljani… čak i u Zagrebu. Pored fudbalske veštine, plenio je poštenjem i dobrotom.
Tako je i danas. Za njega nema moje ili tvoje, naše ili njihovo. Kad god je u Beogradu, okupi se staro jugoslovensko društvo i krene evociranje uspomena na ona lepa i bezbrižna fudbalska vremena.
"Imam puno prijatelja u Beogradu, čak i rodbine… zaželeo sam se putovanja i uvek se lepo osećam u Srbiji. Kada sam dolazio prošlog meseca povodom projekcije svog filma u Jugoslovenskoj kinoteci, izašao sam na večeru u Maderu sa Pižonom i Mitom Mrkelom. Konobar je prišao u jednom trenutku i rekao mi da Piksi sedi u susednom separeu. Naravno, oduševili smo se obojica, zvali smo i Miloša Drizića koji nije mogao da dođe zbog korone. Svaki susret sa Piksijem izaziva posebne emocije. Rekao je da sam ja jedan od tih starijih igrača koji su bili njegovi idoli, što mi predstavlja čast i zadovoljstvo. Svi smo mi na sličan način ulazili u reprezentaciju, još kao tinejdžeri, jer je veliki mag Miljan Miljanić imao taj dar da na vreme prepozna talenat kod vrhunskih fudbalera i hrabrost da ih odmah gurne u vatru".
Za Ivan Gudelja raspad bivše države nikada nije predstavljao barijeru za nastavak prijateljstva i negovanje lepih odnosa sa prijateljima iz Srbije.
"Sportisti su uvek bili iznad politike, a fudbal je na neki način refleksija života. Za tih 90 minuta jedne utakmice, doživite mnogo različitih raspoloženja. Povedete 1:0, pa protivnik preokrene na 1:2, vi izjednačite… To vam je kao u životu. Ja sam najbolji primer… sa 26 godina sam ispunio sve dečačke snove, stekao status legende Hajduka, postao uzdanica državnog tima, dobio ponude najpoznatijih evropskih klubova… A onda je u jednom trenutku sve to nestalo, zbog bolesti sa kojom sam se borio, borio… i na kraju izborio. To su nepredviđene okolnosti, van našeg uticaja. Sve je lepo dok si mlad, trčiš terenom i misliš kako ti niko ništa ne može. Život pre bolesti bio je kao iz bajke, a posle se pretvorio u najgoru noćnu moru. Na svu sreću, sve se dobro završilo i drago mi je što i kroz knjigu i kroz film mogu da ispričam svoju ’hajdučku priču’, jer znam kako je čoveku kada se oseća stigmatizovan tokom bolesti".
Jedna od najvećih legendi u istoriji Hajduka iskreno žali što se Srbija nije plasirala na Evropsko prvenstvo i što naredne godine neće doći do balkanskog El Klasika sa Hrvatskom.
"Smatram da Srbija kvalitetom apsolutno zaslužuje da bude deo velikog fudbalskog događaja. Gledao sam duel sa Škotskom i ne znam šta bih rekao. Bilo je grča, nisu ušli u utakmicu kako treba, to je očigledno. Velika je razlika u mentalitetu između ostrvskih zemalja i ovog našeg regiona. Oni se mnogo lakše bore sa pritiskom, utisak je da se ne bi puno nervirali i da nisu pobedili. A kod nas je odmah tragedija i katastrofa. Neko će reći da ti igrači igraju u velikim evropskim klubovima i da bi trebalo da budu imuni na tenziju i važnost utakmice, ali nije baš tako. U njihovoj podsvesti je taj teret moranja kada se obuče dres sa državnim grbom, svesni su ambijenta kojem pripadaju, psiha im se transformiše prema lokalnom mentalitetu, okolnostima koje ih okružuju, svemu onome što mediji plasiraju i kreiraju… U takvoj situaciji nije lako ostati pribran i igrati na onom nivou na kome smo navikli da ih gledamo u njihovim klubovima".
Gudelj podržava to što, kako se od juče navodi u medijima, u sportskom sektoru fudbalskog saveza neće biti promena.
"Vidim da neće biti nekih velikih promena u sportskom sektoru fudbalskog saveza i to je po mom mišljenju izuzetno pametan potez. Ja sam 23 godine radio sa mlađim kategorijama u hrvatskoj federaciji i znam koliko je kontinuitet važan faktor u stvaranju igrača. Mnogo važniji i od samog rezultata. Ljudi koji nisu u materiji to teško mogu da shvate. Pazite, kada govorimo o uzrasnim kategorijama, U-15, U-17, U-19… to je sve samo jedno godište i možete naići na generaciju koja jednostavno nema kvalitet za neke veće domete. Mi smo imali slučaj sa godištem ‘95 u Hrvatskoj… tu su bili Livaković, Jedvaj, Pjaca, Pašalić… plus neki igrači koji sada igraju u prvoligaškim klubovima. Ta reprezentacija nikada ništa nije napravila u mlađim uzrastima, nismo dogurali ni do jedne elit-runde za plasman na Evropsko ili Svetsko prvenstvo. Sa druge strane, dobili smo četiri vrhunska igrača koji su danas okosnica A reprezentacije. Zato je jako važno da ti ljudi koji vrše selekciju igrača, koji vode računa o njihovom razvoju i njihovom postepenom sazrevanju, dobiju šansu da rade u kontinuitetu kako bi svoju ideju sproveli u delo".
Gudelj je kao selektor mlade reprezentacije Hrvatske često razmenjivao mišljenja sa našim stručnjacima za rad za mlađim kategorijama.
"Nije tragedija ako se zbog jednog boda ili promašenog penala ne ode na Evropsko prvenstvo. Tragedija je ako iz tri godišta ne izbaciš nijednog igrača za A reprezentaciju. A Srbija sa tim nema problema. Štaviše, vama je i jedno i drugo pošlo za rukom. Iz one ekipe koja je osvojila evropsku i svetsku titulu, bar 6-7 momaka sada ima vodeću ulogu u seniorskom timu. To je fenomenalna stvar. Primetio sam još nešto, sve veći broj dece iz inostranstva prihvata da igra za vašu reprezentaciju. Znam iz ličnog iskustva koliko je to komplikovan proces. Mesecima smo nagovarali Stefana Savića da obuče dres Hrvatske i nismo uspeli. Njemu je otac sa Brača, jako smo dobri, sretali smo se po Splitu, razgovarali, pokušavali da nađemo rešenje… i ništa. Dečko je iz mešovitog braka i roditelji su doneli odluku da igra za Češku, tamo gde je odrastao, gde je imao dobar status i gde su se prema njima poneli korektno. On je ta generacija ’95 o kojoj sam već govorio i izuzetno je talentovan. Zato sve pohvale ljudima iz srpskog saveza koji su te klince nagovorili da promene boju dresa i zaigraju za Srbiju".
Ne krije Gudelj da među Orlovima ima i svoje favorite.
"Tadić je svakako glavni adut. Veliki znalac, fenomenalan igrač. Nije lako u klubu kao što je Ajaks, poneti kapitensku traku i biti u svakom smislu vođa ekipe. To je sa ovih prostora pošlo za rukom samo Veliboru Vasoviću. Tu je i Nemanja Gudelj, pamtim ga sa jedne utakmice kadetskih selekcija u Poreču… pokazali su mi protokol i odmah me je prezime zaintrigiralo. Tada sam i saznao ko mu je otac, gde je ponikao… Odličan igrač, vrlo koristan za ekipu. Srbija ima ogroman potencijal. Baš sam sa Pižonom pričao o kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo kada je on sedeo na klupi reprezentacije. Sećam se da im je Estonija uzela četiri boda, pitao sam ga kako je to moguće… meni je neshvatljivo da igrači takvog potencijala ne mogu da pobede autsajdera u grupi. Njegov odgovor je bio da igrači moraju da trče. Onda je to pitanje mentaliteta. Takođe i odnosa prema reprezentativnom dresu, tog nacionalnog naboja koji je kod hrvatske reprezentacije izuzetno izražen. Vidim da se Srbija podigla, konačno ima potrebnu energiju za taj iskorak, ali će morati da prebrodi poraz od Škotske i da se što pre okrene novim izazovima".
Nije Gudelj dozvolio da završimo razgovor, dok ne prenese još neke pozdrave.
"Moram da se zahvalim Milošu Šestiću, video sam da me je uvrstio u idealan tim svoje karijere. To je za mene velika čast. Lepo je znati da vas nisu zaboravili i da još uvek cene vaše fudbalske kvalitete. Šele je bio čudo od igrača. Ispričaću vam jednu anegdotu… vrlo slikovito opisuje njegovo fudbalsko majstorstvo… Šele je igrao i levom i desnom, rođeni dribler… ne znaš kud će, ’di će… to nije bilo jednostavno za čuvati, niti si mogao pretpostaviti šta će da uradi…"
"I pred jednu utakmicu sa Zvezdom, Biće Mladinić nam objašnjava kako da zaustavimo Šestića… (SMEH)… i kaže (SMEH) ’je l znate kad čovek dovede prasca na pazar… i pusti prasca… a prasac juri niko ga ne može zaustaviti… prasac stane, svi stanu. Dakle, Šestića ne smeš napadati, nego staneš i čekaš, pa mu možda i uzmeš loptu’ (SMEH). Auuuu, kakav je to igrač bio… danas nema takvih. Taj urođeni talenat za dribling, nisko težište, osećaj za gol… Neverovatno. Redovno čitam ’Mojih TOP 11’, drago mi je da sam i kod Bore Cvetkovića u odabranom timu. Dolazim krajem godine u Beograd i eto prilike da i ja sastavim idealnih 11. Biće mi osobito zadovoljstvo".
(mondo.rs)