"Samo sam mu rekao da zbog mene moramo odmah da stanemo!"
Tog avgustovskog vikenda 2003, vezista Crvene zvezde Bojan Đorđić debitovao je u dresu u kojem je osamdesetih igrao i njegov otac Ranko, a taj dan pamti kao jedan od težih u životu.
Sjećanje na taj dan prvo ga veže na meč i poraz protiv Napretka u Kruševcu (1:2), gdje je Branko Bošković doveo crveno-bele u vođstvo, a onda je napadač domaćih Dragan Tadić preokrenuo rezultat i srušio ekipu Slavoljuba Muslina.
Košmar je počeo kada je Đorđić u autobusu na putu za Beograd ugledao mobilni telefon i poziv iz Engleske. Zvao ga je Dani Veber, sa kojim je igrao u Mančester junajtedu.
"Bila je to moja prva utakmica. Izgubili smo, bio sam s*eban, sve je bilo negativno. Kada smo ušli u autobus na putu nazad za Beograd, pogledao sam u telefon i vidio sam da imam mnogo propuštenih poziva od Danija. 'Šta se desilo?', pomislio sam. 'Nikad me inače ne bi ovoliko puta zvao', motalo mi se po glavi", rekao je Đorđić u intervjuu za "Atletik".
Kada su se čuli, oblio ga je hladan znoj. Veber mu je saopštio da je u strašnoj saobraćajnoj nesreći preminuo njihov mladi saigrač iz Mančester junajteda Džimi Dejvis, koji je stradao manje od mjesec dana poslije 21. rođendana.
Njih trojica su zajedno krčili put ka prvom timu, Dejvis je bio viđen kao potencijalni nasljednik Dejvida Bekama poslije njegovog transfera u Real Madrid, a onda je sve prekinula nesreća u kojoj je Dejvisov BMW u sudaru sa kamionom ostao smrskan, a Dejvis na licu mjesta mrtav.
"Je*eni pakao. Sjećam se samo da sam rekao treneru da mora da kaže vozaču da zaustavi autobus zbog mene", i danas živo pamti Đorđić.
Dejvis je bio redovni član mladih kategorija engleske reprezentacije, odlazio je na nekoliko pozajmica, a debitovao je kod Aleksa Fergusona u sezoni 2001/02, u utakmici protiv Arsenala. Takođe, bio je i na klupi u utakmicama Lige šampiona (protiv Deportiva), nakon čega ga je Ferguson poslao u Votford da od ljeta 2003. stiče iskustvo.
Nažalost, nedugo potom je poginuo, a u Junajtedu ga se ovog februara posebno sjećaju, jer bi ove zime napunio 40 godina.
"Godinama sam čuvao njegov broj. Zvao bih ga, znajući veoma dobro da se neće javiti. Bilo je to čudno. Znao sam da će da mi se na kraju javi 'telefonska sekretarica' i da neće biti odgovora. Zvao sam i samo bih gledao u ekran", rekao je Veber o stradalom saigraču i prijatelju.
Koliko je Džimi Dejvis bio talentovan govori i to što mu je Ferguson dao trogodišnji ugovor u vremenu u kojem je u timu imao Ruda Van Nistelroja, Olea Gunara Solskjera i Dijega Forlana, a i Kristijana Ronalda, koji je tog avgusta stigao iz Sportinga i počeo uspon ka zvijezdama.
Dejvis je poginuo 9. avgusta, četiri dana prije Kristijanovog dolaska na Old Traford. U Junajtedu je do prvog tima nosio "sedmicu" zbog svog idola, Erika Kantone, i to je bio još jedan razlog zašto su ga gledali kao "novog Bekama". Nažalost, tragedija je zaustavila mladi život i ugasila veliki talenat, a Ronaldo je narednog proljeća sa igračima Junajteda slavio baš u Džimijevom dresu.
Na zahtjev kapitena Roja Kina, cijeli tim je obukao dresove sa Dejvisovim brojem i tako obučeni podigli su trofej FA Kupa.