Nekadašnji defanzivac Miodrag Belodedić ispričao kako su izgledali prijemi kod Čaušeskua i Miloševića.
Crvena zvezda stvarala je tim za osvajanje Evrope, a kao neočekivano pojačanje na vratima kancelarije Dragana Džajića pojavio se Miodrag Belodedić. Nezadovoljan stanjem u državi i tretmanom koji su profesionalni sportisti imali u Rumuniji dok je na vlasti bio diktator Čaušesku, defanzivac srspkog porijekla ilegalno je prešao granicu u namjeri da za sebe i porodicu potraži bolji život.
Kasnije je i sa Zvezdom osvojio Evropu, pa je imao priliku da budu u društvu dvije izuzetno važne političke figure na ovim prostorima - Nikolaj Čaušesku ga je dočekao u Bukureštu, a Slobodan Milošević u Beogradu. Obojica nakon što je osvojio kontintent.
Ta dva prijema bila su potpuno različita, prisjeća se Mile nekoliko decenija kasnije. Dok je u Rumuniji sve moralo da bude po pravilima i uz primijetnu dozu prijekora, u tadašnjoj Jugoslaviji dočekan je raširenih ruku. Milošević mu je poželio dobrodošlicu i kratko su popričali o načinu na koji je pobjegao iz domovine.
"Prijem kod Slobodana Miloševića bio je normalniji nego kod Čaušeskua. Nismo bili ukrućeni, došao je među nas, skupili smo se oko njega, svakome je pružio ruku i rekao 'bravo'. Mene su mu predstavili, rekli da sam pobjegao iz Rumunije. Poželio mi je dobrodošlicu i pitao jesam li pobjegao preko Dunava. 'Dobro je što nisu pucali', reče. Objasnio sam mu da nisam bježao preko Dunava. Pričao je i sa Dejanom Savićevićem i sa Darkom Pančevim. Darko Pančev je bio glavni kada se slavi, veseljak", ispričao je Miodrag Belodedić u intervjuu za "Radar".
Nekadašnji rumunski reprezentativac osvojio je Kup evropskih šampiona sa Crvenom zvezdom 1991. godine, ali i sa rumunskom zvezdom - Steauom. Rumunski tim je u sezoni 1985/86 stigao do najprestižnijeg trofeja u Evropi nakon što je u finalnom meču bolje izvodio penale od Barselone. Igrači Steaue bili su precizni u trećoj i četvrtoj seriji, ali je Barselona nije realizovala nijedan od četiri penala. Zato su igrači išli na prijem kod Nikolaja Čaušeskua.
"Kad smo osvojili Kup šampiona, Nikolaj Čaušesku nas je primio u palati. Trebalo je da se ošišamo, da se svi obučemo u ista odijela. Vježbali smo kako da uzmemo neku medalju koju nam je dodeljivao. Nije bilo dovoljno da kažemo 'hvala lijepo', već da lijevom rukom uzmemo medalju, desnom da pozdravimo i kažemo 'Čast zemlji!' Čekali smo ga u liniji. Nije izgledao kao moćan čovjek. Već je bio star, izgledao je kao moj deda Mlađa. Vukao je noge. Rekao nam je da smo ga malo uplašili, da je trebalo da pobijedimo u 90 minuta, bez produžetaka i penala. Poslije su nam poklonili terenske automobile, 'aro' su se zvali, ali nisu bili novi. Skupili su ih iz vojnih rezervi po cijeloj Rumuniji. Malo su ih oprali i prefarbali, i onda su nas zvali na stadion jednog po jednog da ih preuzmemo. Ja sam auto prodao, nisam ga ni isparkirao. Prodao sam ga dobro nekom čovjeku iz Banata. Bio je skuplji nego dačija", ispričao je Belodedić, koji je nekoliko godina kasnije ilegalno napustio Rumuniju i prešao na srpsku stranu Dunava.
Da je znao da će se dogoditi revolucija, možda to ne bi uradio!
"Nisam slutio da će u Rumuniji izbiti revolucija. Da jesam, možda ne bih ni pobjegao, možda bih ostao još tu godinu. Niko se nije nadao da će tako da bude, desilo se odjednom. Bilo mi je drago što su se oslobodili, što mogu da vide svijet, da odlaze i dolaze. Kasnije sam bivšim kolegama iz Steaue govorio da su imali sreće. Da je Čaušesku ostao još nekoliko godina, završili bi karijere u Rumuniji. Ovako su i oni počeli da odlaze u inostranstvo, da uzimaju neke bolje ugovore", rekao je dvostruki šampion Evrope, sa jedinim klubovima sa istoka kontinenta kojima je to pošlo za rukom.