Serijal MONDO IKONE se polako privodi kraju, a pred vama će se naći još nekoliko tekstova o fudbalerima koji su u istoriju ušli na specifične načine. Vreme u karantinu je idealno za čitanje.
Da li je Olimpik iz Marseja u jednom trenutku bio najbolji evropski klub?
Sudeći po rezultatima koje su beležili... Jedina titula šampiona Evrope za francuske klubove stigla je u sezoni 1992/93. Ovo je priča o tom trofeju, ali i Žaku Glasmanu, Bernaru Tapiju, jednoj utakmici koju je odigrao Valensijen, i vrlo malo o beogradskoj Crvenoj zvezdi.
Taj Olimpikov trofej došao je kao plod dominacije u domaćem prvenstvu i kao kruna ambicioznog plana koji je stvorio Bernar Tapi. Kontroverzni biznismen, političar, pevač, glumac, tv voditelj, ministar i šta sve ne tih godina u Francuskoj nije bio, u najmanju ruku, najpošteniji čovek na svetu.
Čuvene priče o pokušaju nameštanja finala Kupa evropskih šampiona već znate. Stevan Stojanović Dika je pričao kako su ga u hotelu ''Slavija'' sačekala dva čoveka i pun kofer novca. Zajedno sa njim je bio i Robert Prosinečki, a uskoro su i ostali fudbaleri Zvezde, kao i trener Ljupko Petrović, imali informaciju da Olimpik želi da kupi finale.
To se nije desilo, ali savršeno oslikava kako je funkcionisao Bernar Tapi. Nešto nije mogao da kupi, nešto jeste. Ali se i to saznalo, zahvaljujući junaku današnje priče, Žaku Glasmanu - koji je ikona!
Olimpik je 1989. godine po šesti put u klupskoj istoriji postao šampion Francuske, a to priznanje su osvajali i u naredne četiri sezone. Istina, poslednja titula u tom nizu im je oduzeta, pa tako ne postoji šampion za sezonu 1992/93. Nakon ovog teksta će vam postati jasnije zašto.
Dve godine nakon što je megalomanski projekat Bernara Tapija rastužen udarcem Darka Pančeva sa kreča, Francuzi su se ponovo našli u finalu Lige šampiona. Ovog puta u novom formatu i sa nešto više iskustva. Mnogi će reći i sa kvalitetnijim timom, jer prvi čovek kluba nije prestao da ulaže.
U sezoni između dva finala, Olimpik je u drugom kolu poražen od Sparte iz Praga i to zbog manje postignutih golova u gostima. Francuski tim je zbog toga imao dodatni motiv da konačno opravda ugled kakav je sticao prethodnih godina.
Bernar Tapi je za to imao svoje mehanizme. Kako bi mu se ne bi dogodila situacija iz Barija, odnosno kako bi njegov tim u punom sastavu dočekao finale, odlučio je da upotrebi svoje ogromno bogatstvo. Ovog puta nije išao na kupovinu finala.
Paralelno su se približavali peti trofej u prvenstvu i drugo finale najjačeg evropskog takmičenja. Da bi njegovi igrači bili spremni i odmorni za utakmicu protiv Milana, Tapi je isplanirao da kupi utakmicu protiv Valensijena i ''zatvori'' prvenstvo. Ostala bi im onda samo još dva kola, ali bez prevelikog rezultatskog značaja, jer im je praktično i bod protiv PSŽ u pretposlednjem kolu garantovao titulu.
Nakon ovog, verujem, predugog uvoda, dolazimo do najbitnijeg čoveka za našu priču. Žak Glasman je bivši francuski fudbaler koji nije imao spektakularnu karijeru. Valensijen, sa kojim je igrao najviši rang, bio je njegov vrhunac, a FIFA nagrada za fer-plej sigurno najbitniji detalj u fudbalskom životu.
Naime, pomenuti Glasman je pokrenuo lavinu koja je Olimpiku oduzela titulu, izbacila ga iz Evrope, udaljila Tapija od fudbala, a neke od aktera ovog događaja poslala u zatvor. Sve to zato što nije želeo da učestvuje u nameštenom meču!
Plan je uključivao fudbalera Olimpika, Žan-Žak Edelija, igrača koji je imao poznanstva sa nekim članovima Valensijena. Naime, on je igrao u Nantu sa Kristofom Roberom i Horhe Buručagom, osvajačem Mundijala iz 1986. godine. Njih dvojica, uključujući Glasmana, trebalo je da nameste meč.
Zapravo se od njih tražilo samo da igraju ''smanjenim gasom'' i da se postaraju da se fudbaleri Olimpika ne povrede. Sigurna pobeda bi Olimpiku donela novu šampionsku titulu, a ekipa bi se opustila pred veliko finale Lige šampiona.
Plan je bio napravljen. Kapiten Kristof Rober je trebalo da ubedi igrače Valensijena, njegova supruga će pokupiti novac, a Buručaga je pristao da sarađuje. Glasman nije, a izveštaji sa meča kažu da je tog dana pretrao najviše u karijeri, izgledajući na terenu kao da mu se život završava ukoliko njegov tim pretrpi poraz.
''Nemoj da se ponašaju kao idioti. Ne treba da nas povrede'' Bernar Tapi
Alen Bokšić je postigao jedini gol na meču u 21. minutu, dva minuta kasnije je Kristof Rober izašao iz igre zbog povrede, a Glasman se i dalje nije mirio sa porazom. Prišao je glavnom arbitru i objasnio mu šta se u tom trenutku dešava na terenu. Pokušao je da upozori i svog trenera, Bora Primorca, kasnije dugogodišnjeg pomoćnika Arsena Vengera, ali nije išlo.
Trčao je, borio se, pričao sa ostalim akterima meča i ubeđivao ljude da je meč koji je u toku namešten. Sudija Venijel ga je shvatio ozbiljno, a razlog za sumnju bilo je ponašanje Buručage. ''Primetio sam da se ne žali na moje odluke. To inače nije bio slučaj, on je protestovao zbog bilo čega'', rekao je sudija.
Arbitar je u zvanični zapisnik sa meča uneo izjave Didijea Dešama, svojih pomoćnika i još nekih igrača, da ostane zabeleeno kako je meč sumnjiv. Dve nedelje kasnije je Rober priznao svoju umešanost u nameštanje ovog meča. Tapi je demantovao sve, ali tragovi novca, kao i izjave svedoka bili su dovoljni za ODUZIMANJE TITULE!
Olimpik Marsej je ostao u ligi i naredne sezone, ali je zatim izbačen u niži rang. Nije im dozvoljeno da brane evropsku titulu, koju su osvojili protiv Milana, nekoliko dana nakon skandala na susretu sa Valensijenom. Takođe, nisu igrali ni Interkontinentalni kup, niti Superkup Evrope, a Tapi i tadašnji tehnički direktor su napustili klub.
Ekipa je u prvoj sezoni u drugom rangu takmičenja uspela da osvoji prvo mesto, ali se zbog finansijskih problema nisu vratili u elitu. Bili su to teški dani za Olimpik, evropskog šampiona kom je titula ''zamrljana'' zakulisnim radnjama.
Na kraju ove priče, čiji je junak Žak Glasman, francuska u jednoj od svojih fudbalskih sezona nema šampiona. Titula je oduzeta klubu iz Marseja, ali nije dodeljena PSŽ-u. To je jedna druga, takođe velika tema, o kojoj bi moglo da se priča. Vlasnik televizijskih prava za prenose mečeva, Kanal+, pretio je čak i odustajanjem od francuskog fudbala ukoliko klub iz prestonice naknadno dobije titulu.
Žak Glasman je 1995. godine dobio nagradu FIFA za fer-plej, dok su ljudi ''sa druge strane'' redom pokupili kazne. Tapi je završio u zatvoru, isto kao i Edeli koji je iza rešetaka proveo 17 dana. Uslovne kazne dobili su ostali akteri, uključujući tu i suprugu kapitena Valensijena.