Još jedna sjajna anegdota o neverovatnom "Em-Džeju".
Dok se bore protiv virusa korona i ostaju u svojim domovima, ljubitelji sporta širom sveta iščekuju 20. april. Od tog dana će dva puta nedeljno skrenuti misli sa kovida 19 i gledaće priču o najvećem ikad.
O Majklu Džordanu.
Serija koja će imati svoju premijeru na "Netflixu" i na "ESPN" mreži pokazaće kako su Em-Džej I Bulsi osvojili titulu u sezoni 1997/98. Vlasnik Bulsa Džeri Rejnsford i trener Fil Džekson dozvolili su tada filmskoj ekipi NBA entertainment da prati ekipu kroz čitavu godinu, a rezultat iščekuju svi koji vole sport.
Dok ne počne emitovanje dve episode nedeljno, u Americi polako "pripremaju teren" za priču o igraču koji je verovatno najviše uticao na to da NBA liga postane globalno popularna.
Zato je "ESPN" ove srede objavio razgovor sa svojim analitičarem Džejom Bilasom, nekadašnjim centrom Djuka i Džordanovim rivalom, koji je trogodišnju profi karijeru proveo u Italiji i Španiji.
Poznato je rivalstvo njegovog Djuka i Majklove Severne Karoline. Bilas je u tim utakmicama izbliza imao šansu da tri godine gleda kako se razvija najveći košarkaš u istoriji.
"Kada smo igrali protiv njih nismo imali konkretan plan kako da ga zaustavimo. Prosto, nismo u timu imali nikoga dovoljno starog i iskusnog da bude u stanju da izvede taj plan na najvišem nivou. A Severna Karolina i Džordan su bili... Na najvišem nivou", rekao je on.
Bilas posebno pamti scenu koja mu je ostala "urezana" u pamćenje.
"Sećam se da smo igrali protiv njih, a Džordan je trčao u odbranu tokom naše kontre. Skočio je da blokira šut i pritom je udario glavom tablu. Nikad nisam video da je neko to uradio. Džordan nije okrznuo glavu, on je udario. Bio je natčovek", pamti Amerikanac.
Da li bi Majkl i danas bio tako dominantan?
Bilas nema dilemu...
"Bilo bi mu teže na neki način, jer su igrači danas mnogo bolji i mnogo veće atlete nego osamdesetih. Bez obzira na to, da Džordan danas igra, verovatno ne bi nikad dočekao svoju drugu godinu na koledžu. Zadržao bi se samo jednu".
"To što je osamdesetih ostao tri godine na koledžu imalo je ogroman uticaj na igru i na čitavu ligu. Da je bio tu samo godinu, kao što danas rade talenti kao Durent ili Zajon, oduševio bi nas u toj sezoni, ali nikad ga ne bismo upoznali kao igrača i takmičara. Bili smo zaista srećni zato što smo ga gledali i jer smo igrali protiv njega. Bio je zaista neverovatan. Prosto neverovatan".