Šut u koji su se zvezdaši zaljubili: Pamtiće Bilija Berona

/Piše: Mladen Šolak/

Rastankom sa Lorenzom Braunom, novim "plejom" Fenerbahčea, a potom i oproštajem od Bilija Berona, novog beka Zenita, Crvena zvezda je zvanično ostala bez dvojice lidera iz sezone 2019/20.

Dok je za saradnju sa Braunom dovoljno reći da je bila uspešna i profesionalna - jer je Zvezda u njemu dobila igrača koji je vodio, a on je pokazao Evropi da je zaista NBA kalibar - Beronov period u klubu prošao je uz mnogo više emocija i prisnosti.

U periodu u kojem Zvezdin tim čini značajan broj inostranih igrača, bek iz košarkaške porodice iz Pensilvanije uspeo je da ostavi dubok trag, da se u Srbiji afirmiše i da ode kao igrač koga su zvezdaši prisvojili kao domaćeg, a ne kao stranca.

Dao je više od 250 trojki u crveno-belom, rešavao je velike mečeve, dao je koš nedosuđenim "četvorokorakom" za titulu protiv Partizana, a teške situacije kao da su ga posebno inspirisale i izvlačile iz njega ponekad ludu hrabrost da šutne iz velike daljine, preko dvojice čuvara...

I da i takve šuteve pogađa.

Kada je Zvezda u leto 2019. iznenadila sve njegovim dolaskom iz turskog Eskišehira, ovdašnja šira javnost uglavnom ga je prepoznala kao mlađeg brata tadašnjeg šutera Ritasa Džimija Berona, uz pretpostavku da je i on strelac.

Na Mali Kalemegdan stigao je samo nekoliko sati posle dolaska Milana Tomića, koji je dobro znao zašto baš bek visok 188 centimetara snažnih ramena mora da bude njegovo prvo pojačanje u samostalnoj trenerskoj karijeri.

“Baš tog Berona sam pratio još dok je bio u Mursiji u sezoni 2016/17. Tada sam predlagao da ga dovedemo u Olimpijakos, ali se to nije desilo”, rekao je Tomić u jednom intervjuu o tom transferu.

U svojoj prvoj, uspešnijoj i mirnijoj sezoni u Zvezdi, davao je trojke na svakoj utakmici Evrokupa i ABA lige, a već od Kupa Radivoja Koraća 2019. i njegove “simultanke” protiv Partizana u finalu bilo je jasno da crveno-beli imaju igrača na koga mogu da se oslone kada je teško, iako je i tada trofej završio kod crno-belih.

Derbiji su uvek izvlačili iz njega dodatnu energiju, rešavao ih je u Zvezdinu korist i prošle i ove sezone, a svakako će mu najduže pamtiti koš koji nije postigao po pravilima. Dao ga je prošlog juna, kada je obišao Stefana Jankovića praveći nedosuđenu grešku u koracima, a potom položio loptu i doneo ekipi titulu prvaka Srbije.

“Dobio sam loptu, imao situaciju "jedan na jedan" na 15 sekundi do kraja. U tom trenutku pitao sam sebe "Čoveče, pogodi i sezona se završava". U glavi mi je bilo ‘sezona je gotova, uzimaš trofej i ideš kući’..."

"Očigledno je da sam napravio korak više, pitao sam se zašto to radim. Svaki dan igram košarku, znam kada uradim nešto čudno, tada mi se to desilo, ali sam se istovremeno uzbudio kao malo dete. Bilo je jako zanimljivo. Znao sam da moram da trčim van terena i da se išunjam", uz osmeh je rekao Beron za Tanjug, naglašavajući da su iz Partizana jasno bili ljuti.

Prošlog leta se brzo dogovorio sa Zvezdom o ostanku, a turbulencije na Kalemegdanu, promene trenera i porođaj njegove supruge u SAD uticali su na to da sporije uđe u takmičarsku 2019/20.

Promašio je šut za veliku pobedu protiv Makabija u Tel Avivu, podešavao i ruku i fokus dok je godina odmicala i nažalost bila potpuno zaustavljena baš kada se osvetio Makabiju i ispostavilo se – oprostio od Zvezde sjajnom partijom protiv “Ponosa Izraela”.

Da simbolika bude veća, bio je u grupi sadašnjih i bivših igrača koji su te večeri dobili od kluba plaketu za više od 100 odigranih utakmica.

Zajedno sa klupskom opremom, spakovao je u kofer i to priznanje tokom proleća, kada je sa porodicom otišao u SAD u toku pandemije.

Za njim su ostale sjajne uspomene iz Zvezde, skandiranje Pionira i Arene “Bili, Bili” i prisnost koju ovdašnji navijači uvek ostvare sa onim ko se nikad ne štedi. I kome se u očima vidi da će dati sve za pobedu i onda kada drugi više ne veruju u nju.

Od juče bivši košarkaš Zvezde bio je gost MONDO Podcasta “Šesta lična”.

Poslušajte i pogledajte tu emisiju (ako je potrebno - uključite prevod).