Danilo Ikodinović nedavno se prisjetio kako je izgledala teška saobraćajna nesreća koja mu se dogodila. Bivši vaterpolista do detalja je opisao tešku životnu priču.
Karijeru Danila Ikodinovića (48) zasigurno je obilježila teška saobraćana nesreća na motoru. U trenutku kada je bio jedan od najboljih vaterpolista, na početku olimpijskog ljeta doživio je udes zbog kojeg mu je život bio ugrožen. Čak dva puta je osvojio olimpijsku medalju, bio je prvak svijeta i trostruki prvak Evrope, ali sve to postalo je manje važno u trenutku kad su se ljekari borili za život slavnog sportiste.
Prema saopštenju Policijske uprave, Danilo Ikodinović je u saobraćajnoj nesreći zadobio ozbiljne povrede: prelom desne nadlaktice, oštećenja krvnih sudova i živaca u istoj ruci, kao i posjekotine na nogama. Do nesreće je došlo na putu Zrenjanin–Novi Sad, kada je u njegov motor udario automobil kojim je upravljao 25-godišnji mladić iz Đurđeva, koji je prošao sa lakšim povredama.
Nekoliko dana kasnije vaterpolo reprezentacija Srbije otputovala je na Evropsko prvenstvo u Malagu, dok je Ikodinović, zbog težine povreda, bio u indukovanoj komi. Na tom takmičenju Srbija je stigla do finala, ali je poražena od Crne Gore, dok je njihov saigrač i dalje bio bez svijesti pod nadzorom ljekara.
Mnogo godina kasnije Danilo Ikodnović ponovo je priču koja mu je promijenila život. Nije krio iskrene detalje - te noći je pijan sjeo na svoj motor "JamahaR1". Sve je detaljno opisao u emisiji "Preživeli" na K1 televiziji prije oko dvije godine.
"Bilo je tu više faktora. I motor i moje zezanje sa alkoholom u kafani i ono moje 'Ne može meni ništa da se nikad desi' i nezadovoljstva neka koja sam vukao... Obožavao sam motor, bio mi je kao bicikl, ali ne ide da piješ i voziš. Izvadili su 1,50 ili 1,70 promila iz krvi. To je bilo kao da se opustimo, pred odlazak na Evropsko prvenstvo u Malagu. Bio je to petak uveče, a u ponedjeljak je trebalo da idemo. To se meni desilo u petak, odnosno nije se desilo, nego sam ja to prouzrokovao. I moram da naglasim da sam samo ja stradao, da nikome ništa nije bilo, jer ne znam kako bih živio da se neko povrijedio", započeo je Ikodinović.
O nesreći ne zna mnogo, pa je informacije dobijao od očevidaca i ljudi u svojoj sredini:
"Dao sam pun gas, preticao cijelu kolonu. Ja pričam rekonstrukciju po priči drugih ljudi, jer se ne sjećam. Bio sam u Zrenjaninu na Peskari (kupalištu) sa drugarima, bilo nam je fantastično i krenemo do grada. Kakav sam bio, stavim kacigu na glavu i tada sam živio u Novom Sadu, pa pun gas za Novi Sad, kao da idem kući da spavam, ne znam šta mi je bilo u glavi. I po priči drugih ljudi, preticao sam cijelu kolonu. Namrčilo se, krenule su munje da sijevaju, nije još krenula kiša da pada. Bukvalno kažu da je kada sam pao sa motora počela takva kiša, da je bilo ludilo".
Ikodinović priznaje krivicu
Danilo Ikodinović nastavio je iskreno da govori o nesreći koju je doživio.
"Na čelu te kolone bio je traktor sa prikolicom. Sva krivica je bila apsolutno moja, ali prosto taj traktor nije trebalo da bude na magistralnom putu, nema pravo. Mislim, takav je bio splet okolnosti. 'Jugo' je krenuo njega da pretiče, jer me nije čuo. Znaš kako se čuje motor koji ide 200 na sat, čuješ ga kilometar unazad, ali on nije čuo."
"Kad je krenuo da prestiže, u svojoj ludačkoj brzini sam ga tačno pogodio u zadnji dio auta i Bogu hvala da je tako bilo, da sam ga udario u njegova vrata, prepolovio bih ga. Trag kočenja bio je minimalan. Našli su me 86 metara dalje. Vidio sam policajca koji je radio uviđaj, prišao mi je čovjek i rekao mi je 'Radio sam tvoj uviđaj, letio si 86 metara. Tražili smo te na mjestu koje je bilo logično po udaru motora u kola, ali smo te našli na totalno šestoj strani'. Imao sam sreću da sam pao u stajsko đubrivo, go*na su me spasla. Kada sam pao, eksplodirala je karotida koja ide iz srca u mozak, ali sam položajem tijela spriječio da iskrvarim".
Neobični događaji samo su se nizali, a Ikodinović je objasnio i kako su tekli.
"Hitna pomoć je došla za 15 minuta, što je praktično nemoguće. Kada mi je policajac rekao da sam letio 86 metara, rekao sam da je nemoguće. To je fudbalski teren. Kako sam preživio? Ne znam", rekao je Danilo Ikodinović i u dahu nastavio:
"Doktori kažu da me je prije svega spasio Bog, viša sila, a poslije toga moja fizička sprema i doktori koji su se toliko trudili oko mene. Čitao sam raznorazne komentare, ali poslije kad ti vidiš kako pričaju 'njega su spasili, a mnogi umru'. Mogu da se složim da je to istina, da su se potrudili malo više oko mene. Moram da biram riječi, ljudi će pogrešno shvatiti, ali tada sam bio bez lažne skromnosti jedan od popularnijih sportista u zemlji. I zamisli takav dođe na operacioni sto, negdje je normalno da će da se malo više potrudi. Ne obezvrjeđujem druge ljude, ne daj Bože, mislim da je svuda tako".
Kako je tekao oporavak u bolnici?
U bolnici je proveo nekoliko meseci.
"Doktori su me uveli u komu zbog ogromne povrede ruke, koja je trebalo da bude odsječena iz ramena. Držali su me u komi mjesec dana. Stradao sam 27. juna oko 20-21 čas, probudili su me 28. jula, a izašao sam 28. avgusta iz bolnice. I sve mislim, 28. jun je Vidovdan, a 28. avgust je Velika Gospojina. Padnem na bitan datum, izađem na još veći način i na Svetu Petku odem u Francusku na prvi pregled".
Bivši vaterpolista je do detalja opisao kako je izgledao period koji je proveo u bolnici.
"Kad sam se probudio, ruka mi je bila vezana, bilo je ogromno nešto, sve zavijeno. Tek sam ustao iz kome, shvatam da sam u bolnici, ali ništa drugo. Objašnjavaju mi šta se desilo, a moje prvo pitanje bilo je da li je neko stradao. To je malo ko mogao da čuje još. I doktorka je rekla da nije niko. I veoma brzo sam ja to ukapirao, a ono što mi je bilo u glavi je da sam sam napravio čitav problem samom sebi i rekao sam da ću sam i da se izvadim iz tog stanja."
"Prvi osjećaj mi je bio - da li je moguće da sam ovo napravio? Sljedeći je bio - idemo dalje, moraš da se izvadiš. Vidi, budim se u šok-sobi. Koliko se sjećam, bilo je osam kreveta. Dvije garniture ljudi je umrlo, jedino sam ja ostao. A, da ti ne pričam kako to funkcioniše, kad ljudi umru, pa ih stave u zatvorenu kesu, pa moraju tu zakonski da ostanu dok ga odnesu. Gledaš sve te grozne stvari, pa kažeš sebi - Majmune jedan, da li si sebe doveo u ovo? Moraš da se izvadiš kako znaš i umiješ!"
"Kad sam izašao napolje kapirao sam da od toga nema ništa i da mi ruka visi kao drvo. Sada mogu da izvedem neke stvari sa njom, jeste to iz ramena uglavnom, ali mrducka. Doktori su mi odmah rekli da od šake nema ništa i da je to nemoguća misija. Onda smo se fokusirali na to da nađemo vrhunskog doktora. Svi su preporučivali jednog doktora, ali smo poslije shvatali da je on stručnjak za šaku i ne za tako teške povrede, jer sam presjekao svih pet nerava kroz koje mozak rukovodi desnom rukom. Sve sam ih isjekao i nije bilo spasa dok nismo došli do čuvenog doktora u Parizu, Oberlana", rekao je Ikodinović.
Pratite sve sportske vijesti na jednom mjestu, budite dio Mondo sportske zajednice na Viberu!