"Nisam bila okej", kaže mlada srpska teniserka.
Olga Danilović je početkom ove godine napunila 19 godina, ali već je mnogo toga proživela i prošla u svojoj karijeri.
Mlada teniserka je još pre dve godine osvojila prvu WTA titulu, međutim, od tada ne uspeva da se izbori sa očekivanjima.
Sada je o svemu tome, usponima i padovima, životnim lekcijama i teškim momentima govorila za "Behind the racquet" (Iza reketa, prim. aut).
Danilovićeva otkriva kako se zaljubila u tenis.
"Moji roditelji su bili uključeni u sport. Majka je novinarka na nacionalnoj televziji, a otac je igrao košarku u NBA. Zajedno su od 16. godine. Nikad nisam osećala pritisak s njihove srane da moram da se bavim sportom. Imala sam potpunu slobodu u izboru. Probala sam balet, umetničko klizanje, a onda i tenis. Od tada mi je reket stalno u rukama. Odnos igača prema tenisu varira od ljubavi do mržnje. Doživela sam mnoge teške momente, ali ne mogu sebe da zamislim na drugom mestu osim na terenu", počinje Olga.
Ona je u juniorskoj konkurenciji osvojila čak tri gren slem trofeja u dublu, a i na prelasku u profesionalni tenis je bila vrlo uspešna.
"Kada sam počela da igram profesionalno, osvojila sam dva turnnira na kojima je nagradni fond bio 15.000 dlara, igrala finale turnira sa nagradnim fondom od 25.000. Osvojila sam svoju prvu WTA titulu 2018. godine u Moskvi", kaže Danilovićeva. Ona otkriva i zbog čega od tada nije na nivou koji se od nje očekivao.
"Brzo sam napredovala, a onda me je život udario. Nije sve bilo lako, nije svuda bilo cveća i duge. Moralo je da bude i kiše. Ne kiše, pljuskova", kaže Olga, a potom otkriva da je sve po zlu pošlo u septembru 2018. godine.
"Posle US Opena, igrala sam turnir u Taškentu. Te nedelje izgubila sam dedu. Takođe, rastala sam se sa trenerom Aleksom Korečom, koji mi je bio mentor. Bio je to težak period za mene. Igrala sam bez trenera, probala sam sa njih nekoliko, ali nismo kliknuli. Između mene i Aleksa se ništa nije desilo, nismo se svađali. On je bio jedan od najboljih tenisera sveta, ali sada ima porodicu, druge poslove, nije mogao da putuje sa mnom. Meni je bio potreban neko ko će stalno biti sa mnom jer sam imala samo 17 godina i nisam mogla da živim sama. Osećala sam se izgubljeno, kao da izdajem svoju igru. Kada sam bila na terenu, pokušavala sam sve da izbrišem i fokusiram se na meč, ali jednostavno nisam mogla."
Danilovićeva je bila jako vezana za svog dedu.
"Moj deda je bio brižan čovek. Kad god bi nešto o meni izašlo u novinama, on bi to isekao, pravio je album. Kada sam osvojila Moskvu, plakao je. Dva meseca kasnije je preminuo. To me je pogodilo, ali mi je bilo drago da je bio svedok jednom od najlepših momenata u mom životu. Teško je kad se tako nešto dogodi, morate da se ponašate normalno, ali ništa nije isto. Nisam želela da gubim mečeve. Rekla sam sebi da moram da probam da igram, ali nisam bila okej."
Danilovićeva je trenutno 170. teniserka na WTA listi.