Njihove zemlje su bile u ratu, a oni sada sarađuju i pišu istoriju na terenu. "To bi svi trebalo da imaju u vidu", poruka je poznatog španskog lista.
Trener Novaka Đokovića, legendarni hrvatski teniser Goran Ivanišević, rekao je u toku Rolan Garosa da "Nadal nema nikakve šanse protiv Noleta". Ta njegova izjava izazvala je očekivano mnogo komentara i posebno "pecnula" neke u Španiji, gde sada ne propuštaju priliku da se obračunavaju sa Ivaniševićem.
Tim povodom, u utorak je i španski list "Marka" objavio kolumnu svog novinara Fernanda Karenja, u kojem je naširoko pisao o toj izjavi hrvatske legende, ali i o devedesetim godinama, kroz koje je Goranovim rečima prišao posmatrajući širu sliku, odnosa Srba i Hrvata...
"Zabavno mi je što se u zemlji u kojoj ljudi poštuju rivale i različitosti ljudi šale sa Ivaniševićevim prevelikim samopouzdanjem dok priča o Rafaelu Nadalu i njegovim šansama u finalu Rolan Garosa. Goran nije izričito omalovažavao rivala, ali je to činio indirektno, precenjujući mogućnosti svog igrača", navedeno je u tom tekstu.
"Budite oprezni. On to nije rekao sa lošom namerom i to se lako može dokazati. On nije rekao da je Nadal veoma loš, da je na primer bekhend 'bacio' na šesti red tribina... On je rekao da ne vidi njegovu šansu protiv igrača kojeg treniera. Ne znam da li Ivanišević zna šta je govorila gospođa De Stal, Napoleonova protivnica, kada bi u njenom prisustvu nazvali francuskog vojskovođu glupim. Govorila je 'Da li mislite da budala može da stavi čitavu Evropu pod svoju čizmu?!".
Španac je naveo i da je Ivanišević posle meča ipak teško nalazio razloge Đokovićevog poraza i da mu je Nadal činjenicama pokazao da je bio pogrešno optimističan.
"Naravno, razlog Đokovićevog poraza nije jedan. Prema mom mišljenju, to su Đokovićeve greške pri servisu, uz Nadalovu veštinu - najbolji prijem na svetu, a uz to Nole je kasno 'ušao' u meč, dok je Nadal igrao dobro sve vreme".
Španski novinar priču o tenisu, Rolan Garosu i Ivaniševiću neizbežno dovodi u vezu sa politikom i ratovima na prostoru Jugoslavije devedesetih.
Na neki način, on u Ivaniševićevim rečima prepoznaje i odjek teškog perioda na ovim prostorima i možda njegovu želju da "pojača" veru svih u Novaka Đokovića.
I zato ističe da Ivaniševića ne bi trebalo gledati kao negativca, bez obzira na to što im se nije svidelo to što je rekao.
"U to vreme, devedesetih, Goran Ivanišević je kao veliki teniser bio jedan od najvećih hrvatskih prvaka u periodu rata protiv Srbije, u kome nažalost znamo da je bilo mnogo zločina. On se nije borio na frontu, ali se proglasio spremnim".
"Sa druge strane, u Srbiji je dečak po imenu Novak Đoković tih godina postajao svestan tenisa i s obzirom na to da je gledao velikog tenisera sličnog imena i prezimena, koji je govorio isti jezik, prihvatio ga je svog idola i ugledao se na njega. Čak iako je to bio 'neprijatelj'. Od tada su prošle godine, Goran se povukao sa titulom Vimbldona, koju je osvojio kada to niko nije očekivao. Ostao je utisak da je mogao da ostvari više da je bio više fokusiran".
"Novak Đoković jeste postao svetski 'Broj jedan' i pozvao je Gorana da sedi kraj njega kao trener i da mu pomogne da napreduje. Naravno, bilo je kritika ekstremista na tu saradnju, ali su nastavili da rade zajedno. Imajte ovaj primer u vidu kada hoće da vas zavade zastavama, plemenima i neprijateljima. Oni koji govore da su 'oni drugi' drugačiji i lošiji, nisu u pravu. Takvi su oni koji vam to govore".
"Goran i Nole dokazuju upravo suprotno od toga. Zapamtite da je rat stvar starih ljudi koji se poznaju, ali ne ubijaju jedni druge. U ratu ginu mladi, koji se ne znaju dok stradaju", zaključio je Španac.