Šefovi turske i ruske države, Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin svečano otvaraju danas gasovod Turski tok što je veliki korak ka zbližavanju dve države, ali iza kulisa nije sve tako harmonično, piše danas Dojče vele.
Turska privreda i stanovništvo su u velikom porastu – pa tako i potražnja za resursima kao što je zemni gas. Turska gas dobija pre svega iz Rusije – gasovodom Plavi tok koji vodi kroz Crno more.Taj gasovod je poslednjih godina značajno proširen. Pretvorio se u Turski tok i dve nove cevi bi Tursku gladnu energije trebalo da snabdevaju sa 15,75 milijardi kubnih metara gasa a kapacitet bi trebalo povećati na 31 milijardu kubnih metara.
DW podseća da turski predsednik Redžep Tajip Erdogani šef Kremlja Vladimir Putin na svečanosti u Istanbulu danas otvaraju novi gasovod. Toj svečanosti trebnalo bi da prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Veliki deo gasa je predviđen za tursko tržište, a jedan rukavac koji se još gradi trebalo bi da u budućnosti snabdeva gasom i zemlje Evrope, odnosno Evropske unije.
Turskoj je važno da iskoristi svoj položaj između Istoka i Zapada i da služi kao esencijalno energetsko čvorište.
"Otvaranjem Turskog toka, turski gasovodi će sa svojim pritokama sa Severa i Istoka značajno dobiti na važnosti", rekao je tako turski ministar energije Fatih Donmez. Jedan službenik turskog ministarstva energije je za DW potvrdio da je važna tema sastanka i saradnja sa evropskim zemljama.
Bilateralno partnerstvo Moskve i Ankare postaje sve tešnje. Zapad sa podozrenjem gleda kako Rusija kao protivnik i Turska, kao partner u NATO, zbijaju redove.
Dve regionalne sile sa sve više samopouzdanja vuku konce u svom regionu. Zato ne čudi što je na sastanku u Istanbulu u igri mnogo više nego samo trgovina zemnim gasom. Prema izjavama službenika turskog ministarstva spoljnih poslova i energije, na dnevnom redu sastanka su i mnoge druge teme.
Prema izjavama jednog turskog diplomate koji je želeo da ostane anoniman, tema će biti i situacija u Libiji. Turska vlada je odlučila da pošalje vojnike u Libiju kako bi se umešala u tamošnji građanski rat. Turska je stala na stranu međđunarodno priznate vlade premijera Fajisa al Saradža. No, Moskva podržava protivničku stranu, to jest, generala Kalifu Haftara koji pokušava da zauzme glavni grad Tripoli sa svojom Libijskom nacionalnom armijom (LNA).
Moskva pažljivo prati šta Turska radi u Libiji.
"Ankari je već javljeno da turski vojnici ne bi trebalo da se suprotstavljaju borcima generala Haftara. Erdogan će potvrditi Putinu da turski vojnici nemaju nikakve ratne aspiracije u Libiji", rečeno je u turskim diplomatskim krugovima.
Prema izjavama službenika turskog ministarstva spoljnih poslova, tema sastanka će biti i situacija na Severu Sirije. Kremlj je jedan od odučujućih aktera ne samo u Severnoj Africi, već i u Siriji. Devetog oktobra, Turska je počela svoju vojnu operaciju "Izvor mira" – operaciju kojom se kurdske paravojne formacije YPG potiskuju sa turske granice.
Krajem oktobra, ruskom šefu države Vladimiru Putinu i predsedniku Erdoganu je u Sočiju uspeo da se slože oko turske vojne operacije i da u najvećoj meri obustave vojna dejstva. Ankara je tada dobila dozvolu da na Severu Sirije uspostavi bezbednosnu zonu.
Prema izjavama turskih diplomata, kada je reč o Severnoj Siriji, radi se pre svega o regionu Idliba. Sirijske vladine jedinice koje podržava Moskva izvele su masivne vazdušne napade u regionu koji važi kao poslednje uporište pobunjenika. Poslednjih meseci su stotine hiljada ljuti naterane u bekstvo – oni pritiskaju tursku granicu.
Sukob interesa nije samo u tome što Moskva podržava Asadov režim sa kojim je Turska u neprijateljstvu. Tome treba dodati i da su sirijske vladine jedinice opkolile jedan osmatrački punkt turske vojske. U septembru su se Rusija i Turska dogovorile oko plana za deskalaciju.
Turski tok deluje kao još jedan krupan korak u zbližavanju Ankare i Moskve i otvaranjem gasovoda, Putin i Erdogan će još jednom paradirati svojom slogom. No, razgovori sa turskim zvaničnicima i diplomatama pokazuju da iza kulisa ima mnogo spornih tačaka – a često i pozicija koje ne mogu biti više suprotstavljene nego što jesu, navodi DW.