Istmed Istocnomediteranski gasovod sporazum Grcke Kipra i Izrael

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Šta je Istmed, da li je konkurencija Turskom toku - i ko bi ga platio?

Autori mondo.rs Tanjug
Autori mondo.rs Tanjug

Grčka, Kipar i Izrael potpisuju sporazum o izgradnji Istočno-mediteranskog gasovoda - Istmed. Očekivanja su velika, ali to kako će se projekat finansirati još nije razjašnjeno, piše Dojče vele (DW).

Izvor: Mondo/Goran Sivački

Pripreme su u punom jeku: počinje trodnevna poseta izraelskog premijera Benjamina Netanijahua Atini, a kiparski predsednik Nikos Anastasijadis je već božićne praznike proveo u glavnom gradu Grčke, navodi DW.

Na svečanoj ceremoniji grčki premijer Kirjakos Micotakis i njegovi gosti potpisuju sporazum o izgradnji Istmeda (Eastmed, Istočno-mediteranski gasovod).

Možda će vas zanimati

Gasovod bi trebao da bude dugačak 1.900 kilometara, zemni gas iz Izraela trebalo bi da stigne do Evrope. Najvažnija zemlja-odrednica je Italija, ali i zemlje jugoistočne Evrope žele da profitiraju od projekta.

To bi trebalo da bude "najduži podvodni gasovod na svetu", piše atinska "Novina urednika".

Liberalni list "Filelefteros" ocenjuje da se radi o istorijskom sporazumu.

ITALIJANI NISU BAŠ SIGURNI?

Mali udarac za projekat Istmed je činjenica da Italija neće biti prisutna prilikom potpisivanja sporazuma u Atini. Prema navodima grčkih medija, razlog za to su nesuglasice do kojih je došlo unutar italijanske vlade u vezi s gasovodom. Zamenik portparola kiparske vlade Panajotis Sentonas nedavno je izjavio da Italija "iz tehničkih razloga" neće biti supotpisnica sporazuma, ali navodno će jedan neimenovani "predstavnik Rima" ipak prisustvovati ceremoniji. Ipak, navodno je italijanski ministar energetike Stefano Patuaneli prošlog utorka u jednom pismu svom grčkom kolegi izričito naglasio da Rim podržava izgradnju gasovoda, te da će se za njega zauzeti i unutar Evropske unije. Važno je pritom sledeće: da bi mogla da preuzme najveći deo gasa iz Istmeda, Italija bi morala da izgradi svoj deo gasovoda koji bi je povezao s lukom Igumenica na severozapadu Grčke.

Čitav projekat trebalo bi da da dodatni podsticaj energetskoj diplomatiji u regionu: tokom vikenda bi i ministri spoljnih poslova Egipta, Grčke i Kipra trebalo da razgovaraju o mogućnostima saradnje, a 7. januara, na Kipar dolazi američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo.

Svi ti događaji šalju jedan signal: u istočnom Sredozemlju se nešto događa, ali šta?

Grčka televizija ERT projekat Istmed naziva odbrambenim štitom protiv provokacija iz Turske.

To jasno pokazuje da je iz perspektive Atine gasovod odgovor na nedavno približavanje Turske i međunarodno priznate vlade u Libiji.

kako podseća Dojče vele, već godinama se Grčka, Kipar i Turska spore oko prava na eksploataciju nalazišta gasa u istočnom Sredozemlju.

Krajem 2019, Libija i Turska potpisale su sporazum po kojem je njihova zajednička privredna zona formirana u skladu s njihovim željama i kojim su one među sobom podelile veliki deo istočnog Egejskog mora.

Ali baš kroz to područje bi trebalo da prođe gasovod Istmed.

Da li je na pomolu direktan sukob Grčke i Turske?

U intervjuu televiziji ERT grčki ministar energetike Kostis Hacidakis bio uzdržan: "(Turski predsednik) Erdogan ima svoj pogled na stvar, a mi imamo svoj. Mi se pritom pozivamo na međunarodno pravo i uvereni smo da su sve zemlje koje u regionu imaju značajniju ulogu, na našoj strani".

Gasovod Istmed ima pre svega veliku geopolitičku važnost, ocenjuje za DW Aleks Lagakos iz atinskog trusta mozgova Grčki energetski forum, no može li on biti i ekonomski isplativ?

Grčki stručnjak u to nije siguran.

S jedne strane tu su ogromni troškovi izgradnje: za sada se procenjuju na najmanje deset milijardi evra.

Činjenica da u projektu učestvuju Grčka, Kipar i Izrael nipošto ne znači da one raspolažu potrebnim kapitalom, upozorava Lagakos, a finansijska pomoć EU je malo verovatna, s obzirom na to da se Evropa oprašta od fosilnih energenata i usmerava na zelene energetske projekte.

U Briselu vlada nova filozofija. Zbog toga se može zaključiti da će gasovod morati da se finansira privatnim sredstvima, a to će biti teško.

Da li bi gasovod mogao da bude zanimljiv za privatne investitore?

Istočnomediteranski gasovod
Izvor: Youtube/DW

S obzirom na sadašnju preobilnu ponudu gasa na svetskom tržištu, atinski stručnjak sumnja u to.

Osim toga, sve više potrošača orijentiše se na uvoz ukapljenog zemnog gasa (LNG) preko morskih luka. Zbog čega bi se neko dugoročno vezao za isporuke putem gasovoda kada u svako vreme može jeftinije i fleksibilnije da koristi mogućnosti LNG", ocenjuje Lagakos.

Ipak, to nipošto ne znači da novi gasovodi nisu u planu.

Već 8. januara, ruski i turski predsednici Putin i Erdogan trebalo bi svečano da otvore gasovod izgrađen kroz Crno more - Turski tok. Njime bi ruski gas trebalo da, preko Turske, bude transportovan u Evropu.

Da li će se pritom Istmed i Turski tok nadopunjavati, ili će pre biti međusobna konkurencija - za sada je još uvek nejasno, navodi Dojče vele.

PROČITAJTE I OVO

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

Još iz INFO

MONDO REPORTAŽE

loader