Nakon invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine, jedan od ključnih koraka koji je preduzela međunarodna zajednica bilo je zamrzavanje ruske imovine u inostranstvu.
Na odluku o tome gledalo se kao na dio šireg paketa sankcija čiji je cilj zaustavljanje ruske agresije od samog početka. Potez je imao za cilj uvođenje ekonomskih sankcija Rusiji i njenim elitama, ciljajući njihova finansijska sredstva kao način vršenja pritiska i osude agresije.
S obzirom da se ne nazire kraj rata, a ruska ekonomija nije srušena serijom sankcija od 2014. i rata u Donbasu, već MMF u ovoj godini predviđa rast od 2,6 odsto, na Zapadu se nametnulo pitanje kako iskoristiti pomenutu imovinu. To je posebno aktuelno u Briselu, jer je većina zamrznutih sredstava smještena u EU, upravo u Belgiji.
Elina Ribakova, direktorka Programa za međunarodne odnose i potpredsjednica za spoljnu politiku na Kijevskoj ekonomskoj školi, objašnjava da je zamrzavanje imovine opravdano jer se "Rusija ne pridržava pravila globalnog finansijskog sistema i, kao takva, ne bi trebalo da prima beneficije“.
Ona tvrdi da ova mjera nije bila neefikasna i objašnjava zašto.
"To je značajno smanjilo manevarski prostor ruskih kreatora politike. Kao direktan rezultat mere, dan nakon što je objavljena, guvernerka Banke Rusije je prestala da interveniše na ruskom tržištu kako bi podržala rublju i bila je primorana da poveća kamatne stope i nametne stroge kontrole kapitala", rekla je ona za Euronews.
Sredstva zamrznuta nakon februara 2022. obuhvataju širok spektar finansijskih instrumenata i holdinga. To uključuje bankovne račune, nekretnine, akcije, obveznice, luksuznu imovinu i razne investicije koje drže ruski privredni subjekti i oligarsi.
Među njima su i sredstva centralne banke u vrijednosti od oko 275 milijardi evra širom EU, SAD, Japana i Kanade.
Međutim, komplikacije koje su vezane za zamrznutu imovinu, njihovu strukturu, oporezivanje i prepreke za konfiskaciju, predstavljaju višestruki izazov u oblasti međunarodnih finansija i diplomatije.
Ovo pitanje je dodatno otežano jer se ruska sredstva sada koriste kao instrument u borbi suprotstavljenih političkih opcija u demokratskim političkim sistemima.
Kao prvo, u Predstavničkom domu SAD je u toku debata, nakon što je lider republikanaca u tom tijelu Majk Džonson 8. marta predložio da se zamrznuta ruska sredstva koriste kao zalog za pozajmicu Ukrajini radi kupovine oružja, umjesto slanja naoružanja u vidu pomoći.
Ukupan iznos zamrznutih sredstava Rusije u SAD je oko 67 milijardi evra
Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron je 6. marta na sličan način pristupio ovoj temi, navodeći da bi njegova zemlja bila voljna da pozajmi Ukrajini sredstva koja odgovaraju iznosu ruske zamrznute imovine u Velikoj Britaniji, ili oko 32 milijarde evra. Kameron je takođe sugerisao da bi se zamrznuta sredstva mogla smatrati zalogom.
U međuvremenu, EU ima svoje planove šta da radi sa zamrznutom imovinom. Kako se najveći dio ove zamrznute imovine nalazi u Evropi, a Belgija je zemlja u kojoj je ruska centralna banka čuvala većinu svojih sredstava u inostranstvu, vodeće institucije EU mogle bi se osjećati neprijatno, ako same zaplijene imovinu ili je koriste kao zalog.
Imajući to u vidu Evropska komisija (EK) predložila je 20. marta da se Ukrajini preda godišnji profit od zamrznute ruske imovine u zemljama Evropske unije u iznosu između 2,5 i tri milijarde evra.
Prema prijedlogu Komisije, 90 odsto ovih sredstava će biti iskoriščeno za kupovinu oružja za Ukrajinu, a ostatak za obnovu i rekonstrukciju te zemlje, prenosi Rojters. Tačan iznos profita od ruske imovine će zavisiti od globalne kamatne stope.
Pored ovih profita, Ukrajina će od Vlade Belgije takođe dobijati porez na profit na rusku imovinu koji iznosi 25 odsto vrijednosti imovine. Ukupan finansijski doprinos za Ukrajinu od zamrznute ruske imovine u Evropskoj uniji će ove godine iznositi između četiri i 4,5 milijardi evra.
Vlade Evropske unije moraju da potvrde predlog EK da bi on stupio na snagu, a nakon toga će se Kijevu isplaćivati profit dva puta godišnje, sa prvom tranšom u julu.
Klirinška organizacija Euroclear drži 191 milijardu evra zamrznutih sredstava Banke Rusije i prošle godine je od njih zaradila 4,4 milijarde evra, koje nije mogla da isplati ruskim klijentima. Ipak, prijedlog EK se ne odnosi na ta sredstva, već na profit od početka ove godine.
Ovaj potez je legalan i manje rizičan za Brisel od zapljene same imovine. Kako je objasnio Zak Majers, pomoćnik direktora Centra za evropske reforme te kamate pravno ne pripadaju Rusiji, već Euroclearu.
Euroclear se već suočava sa između 50 i 100 tužbi na ruskim sudovima, a broj slučajeva će verovatno rasti, navodi Liv Mostrej izvršna direktorka Eurocleara za Financial Times. Kompanija je već izgubila neke slučajeve, a iako je uložila žalbe malo je verovatno da će se ishod promeniti s obzirom da Rusija smatra zapadne sankcije nezakonitim, rekla je ona.
Mostrej je takođe skeptična prema ideji da se ruska sredstva koriste kao pokriće za davanje pozajmica Ukrajini, a onda konfiskuju kada Moskva kasnije ne isplati dugove.
"Korišćenje imovine koja vam ne pripada kao kolateral je prilično blizu indirektnoj zapljeni ili obavezivanju da će se ubuduće izvršiti zapljena, što bi moglo imati potpuno iste efekte na tržišta kao direktna zapljena. Ne vidimo zašto bi ruska centralna banka jednostavno prihvatila da je to zaplijenjeno i da su obaveze Euroclear-a prema njima prestale da postoje", kazala je ona.
Na meti ruske odmazde mogu se naći stotine milijardi zapadnog kapitala
Ruska strana za to vrijeme nije sjedila skrštenih ruku već je zaprijetila "simetričnim mjerama" koje se svode na nacionalizaciju zapadnog privatnog investicionog kapitala koji je ostao u Rusiji.
Zapadne kompanije čiju imovinu je ruska država već nacionalizovala uključuju finski Fortum, nemački Uniper i danski Carlsberg.
"Nemamo ništa manje zamrznute imovine nego što ima Zapad", rekao je ruski ministar finansija Anton Siluanov ruskim državnim medijima.
U maju 2022, predsjednik Državne dume Rusije Vjačeslav Volodin rekao je da je kao odgovor na zamrzavanje ruske imovine od strane zapadnih zemalja, Banka Rusije blokirala sredstva stranih investitora u iznosu od oko 500 milijardi dolara.
Takođe, ruska centralna banka je procijenila ukupan obim stranih sredstava u ruskoj ekonomiji od oktobra 2021. godine (uključujući udio u poslovanju, sve vrste dugova, depozite, gotovinu i specijalna prava vučenja MMF-a) na 1,18 biliona dolara.
Obim stranih direktnih investicija preduzeća koja imaju kontrolu nad najmanje deset odsto akcija ili kapitala ovih kompanija je 505 milijardi dolara.
Prema ruskim podacima, obim direktnih investicija EU, zemalja G7, Australije i Švajcarske u rusku ekonomiju na kraju 2022. godine iznosio je 288 milijardi dolara.
Odmazdu je sredinom januara najavio i zamjenik rukog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.
"Od zapadnih protivnika ne očekujemo nikakve razumne akcije, nikakve korake koji bi pokazali makar i minimalno razumijevanje koliko je sama rasprava o ovoj temi štetna i kontraproduktivna. Ali jasno je da ideja postepeno poprima konkretnije konture, iako zapadna grupacija još nije stigla do realizacije u praksi. Svakako ćemo preduzeti mjere ukoliko dođe do realizacije ovakvih prijetnji. Međutim, sada nema razloga da ih saopštavamo. To bi vjerovatno bio dodatni podsticaj za pokretanje takozvanog misaonog procesa kod naših protivnika, a nama ovo apsolutno ne treba", rekao je on za Interfaks.
Dedolarizacija kao posljedica gubitka povjerenja u globalni finansijski sistem
Rusi takođe upozoravaju da zapljena njihove imovine dovela do urušavanja povjerenja u međunarodni finansijski sistem, što bi ubrzalo "dedolarizaciju", to jest istiskivanje dolara sa pozicije svjetske valute, jer bi i druge zemlje mogle u strahu da odustanu od držanja sredstava u dolarima i evrima na Zapadu.
Slično mišljenje imaju i neki američki analitičari poput Skota Andersona sa Brukings instituta.
On misli da bi trebalo biti izuzetno pažljiv u slučaju povlačenja ovakvog poteza i obezbediti multilateralnu međunarodnu podršku.
"Mogućnost zapljene zamrznute imovine Rusije postavlja ozbiljna pravna i politička pitanja. U Sjedinjenim Državama postoji nekoliko istorijskih presedana za takav potez, ali nema utvrđene sudske prakse. Na međunarodnom nivou, to bi gotovo sigurno zahtijevalo neku progresivnu promjenu u načinu na koji države tradicionalno pristupaju određenim fundamentalnim pravnim doktrinama, poput kontramjera", napisao je on u autorskom tekstu na portalu specijalizovanom za međunarodne odnose Lawfare.
Anderson dodaje da mnogi stručnjaci za ekonomsku politiku brinu da bi slabljenje sveobuhvatne pravne zaštite koju SAD obično pružaju imovini stranih subjekata, a posebno centralnih banaka, moglo obeshrabriti druge države od bliskog vezivanja za američku ekonomiju. On takođe smatra da bi to doprinijelo dedolarizaciji, koja podriva temelje američke ekonomije i slabi uticaj sankcija.
"Nijedan od ovih faktora nije nužno ograničavajući, ali zahteva pažljivo razmatranje, dok kreatori politike donosu tešku odluku o tome da li i kako dalje", upozorava on.
Dodatnu geopolitičku dimenziju dodaje činjenica da je blok zemalja BRIKS u ekspanziji (ove godine Rusiji, Kini, Brazilu, Indiji i Južnoafričkoj republici pridružili su se Egipat, Etiopija, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati), jedan od njegovih glavnih ciljeva je upravo smanjenje upotrebe dolara u međunarodnim transakcijama i davanje primata valutama članica.
(MONDO/EuroNews)