Mobilni telefoni su naša svakodnevica, ali u nekim zemljama Evrope i svijeta su oni zabranjeni - makar u školama.
Kipar je nova država Evropske unije koja će zabraniti korišćenje mobilnih telefona u školama, najavila je tamošnja ministarka obrazovanja, rekavši da telefoni pretjerano odvlače pažnju učenika i nerijetko vode prema antisocijalnom ponašanju.
Vlasti planiraju da uvedu zabranu nakon što se na tu temu završi rasprava u parlamentu, rekla je ministarka Atena Mihaelidou.
Kipar će slijediti nekoliko evropskih država kada je u pitanju donošenje zabrane u skladu sa preporukama Uneska, rekla je.
Zvanični podaci pokazuju da je na Kipru operativno nešto više od 1,4 miliona mobilnih telefona, što je više od populacije ove država u kojoj, u područjima pod kontrolom vlade, živi nešto manje od milion stanovnika.
"Jasno je da korišćenje mobilnog telefona odvraća učenike od nastave, ali prvenstveno je povezano sa povećanjem antisocijalnog ponašanja", rekla je ministarka.
Učenicima neće biti zabranjeno da donesu telefone u školu, ali će za vrijeme nastave morati da ih isključe, pojasnila je ministarka.
Zemlje EU gdje je ova tema aktuelna
Kipar nije jedina zemlja EU koja je ovo uradila. Tokom prošle godine Španija je takođe reagovala na upotrebu mobilnih telefona u školama tako što je uvodila potpune zabrane ili strogo regulisala uređaje.
Unutar ove države, različite autonomne regije imaju različite pristupe. Neki se odlučuju za potpunu zakonsku zabranu mobilnih telefona u obrazovnim ustanovama, dok drugi imaju blaži pristup.
Francuska, Italija, Portugal, Finska i Holandija takođe su uvele slične zabrane, ili planiraju u budućnosti.
Jedna od posljednjih država koja se oglasila da će uvesti zabranu je Holandija. Osim mobilnih telefona, zabranjeni su i tableti i pametni satovi.
Nešto prije Holandije ovu odluku je donijela i finska desničarska vlada koja se obavezala da će preduzeti mjere za rješavanje problema "slabih rezultata na testovima".
U Italiji su mobilni telefoni zabranjeni u decembru 2022. godine. Premijerka Đorđa Meloni tada je uporedila efekte korišćenja mobilnih telefona sa upotrebom kokaina. Prema riječima ministra obrazovanja Đuzepea Valditare njihovim korišćenjem se "omalovažava lik nastavnika kome je prioritet da vrati autoritet".
U Francuskoj je ova politika stupila na snagu početkom školske 2018/19 godine i važila je za učenike starije od 15 godina. U 2019. godini četiri države u Australiji su zabranile mobilne telefone za studente do 18 godina. U Kini djeca mogu da nose mobilne telefone u školu samo uz pismenu dozvolu roditelja.
UNESCO o telefonima
Inače, tokom prošle godine se povodom ovog problema oglasio i u Unesko.
Agencija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu Unesko, saopštila je tada da je neophodno zabraniti mobilne telefone u školama jer postoje dokazi da je njihova prekjomerna upotreba povezana sa smanjenim obrazovnim učinkom.
Glavni razlog za zabrinutost je sve veći uticaj privatnih obrazovnih kompanija na obrazovnu politiku širom svijeta. Time što ove kompanije pokušavaju da prodaju proizvode za digitalno obrazovanje, učenje je sve više usmjereno ka onlajn sferi, posebno na fakultetima.
Stoga su iz Uneska apelovali da se ne sme zanemariti "društvena dimenzija" obrazovanja.
Digitalna tehnologija i vještačka inteligencija bi trebalo da budu podređeni "viziji obrazovanja usmjerenoj na čovjeka" i nikada ne bi smjeli da zamijene interakciju licem u lice sa nastavnicima, piše u saopštenju.
Generalna direktorka Odri Azolej istakla je da "digitalno obrazovanje treba da postoji za dobrobit učenika i nastavnika, a ne na njihovu štetu".
Zatvorena vrata znanja za siromašne
Iz UNESCO-a su se dotakli i teme siromašne djece. Milioni takvih nemaju mogućnost da se obrazuju "uživo", te bi i u onlajn sferi bili isključeni. Razlog je skupa obrazovna infrastruktura. Za isključenje siromašne djece, čak i iz digitalnog obrazovanja, pokazalo se na primjeru kovid pandemije kada nisu imali ni pristup internetu, istakli su.
UNESCO je tada naveo i da zemlje treba da imaju jasne ciljeve kako bi digitalno obrazovanje bilo korisno za sve i dostupno svima. Trenutna situacija je takva da je digitalna tehnologija u obrazovanju, štaviše, štetna po demokratiju i ljudska prava jer je govor mržnje postao svakodnevica (iako je Unesko o ovome pisao prošle godine, čini se da je i danas aktuelno).
Sa druge strane, prekomjerna upotreba tehnologije, bilo da je u učionicama ili kod kuće, ima štetan uticaj na učenje, kazali sui z Uneska.