Ovo su običaji koje bi trebalo ispoštovati na Badnji dan: Vjeruje se da jedno nije dobro raditi

Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi i obilježava Svetu prepodobnomučenicu Evgeniju i Badnji dan koji najavljuje veliki hrišćanski praznik Božić. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi naslijedili od svojih predaka i još ih održavaju.

Običaji za Badnji dan

Ovo su neka od vjerovanja koja su ostala do danas:

• Mak valja jesti na Badnji dan, jer se vjeruje da će donijeti mnogo novca onima koji ga jedu.
• Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.
• Ne valja na Božić čovjek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cijele godine.
• Na Badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena - a kašike se kriju i na sveti Trifun-kada su zimi verige-da se ne kuša “pilitija” (vrane, sojke i druge) ljetine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posijana na njivi - a igle i vretena se kriju kad se žnje da trstika ne bode u oko.
• Za Badnje veče troše se orasi da se vidi kakva nam je sreća, zdravlje, a kada se izlome, bacaju se po ćoškovima sobe, da kvočka izvede mnogo pilića, a ako se bacaju cijeli orasi, onda će jaja biti mućak. Bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.
• Poslije večeri na Badnje veče se svi cjelivaju (ljube) da ovce čuvaju jaganjce.
• Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cijele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.
• Na Badnje veče ko prvi vidi pregorjeli badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.
• Od Badnje večeri voda od voćke stavlja se ujutru na vimenu krava, da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa.
• Žar od badnjaka se čuva zbog bjesnila, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.
• Šumke od badnjaka stavljaju se u odžak da odstoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.

(Mondo.rs)