Nebojša Vukanović o protestima, opoziciji i ambicijama: Neću da se namećem, ne mogu sam srušiti vlast

/Razgovarao: Marko Šikuljak/

Utisak oko kojeg se većina slaže govori da je poslednji miting opozicije u Banjaluci bio „trijumf” Nebojše Vukanovića narodnog poslanika koji djeluje u Klubu SDS. Od tada, on je političar o kojem se najviše govorilo.

Emotivni i energični nastupi u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NSRS), bez stranačke organizacije, uz stalnu komunikaciju sa javnošću preko svog sajta i jutjub kanala, te neprestano kretanje (kaže da je u dva dana kada je ustoličen vladika Metodije u Beranama prešao oko 1000 kilometara) njegova su odlika. Sad kad je njegova borba dobila zvaničnu potvrdu na banjalučkom trgu, kaže da ne dozvoljava da ga ponese euforija.

„Ja sam, srećom, prvo padao pa onda ustajao, porazi su me oblikovali. Možda bih bio u euforiji da nisam sve ranije prošao pješke, imao izborne padove, posebno 2014. Ostao sam bez posla, založio sam imovinu, trebalo je četiri godine da to vratim, da udahnem vazduh i isplivam na površinu. Kad doživite takve padove, onda me ovo ne može ponijeti. Naravno da prija podrška i da motiviše da nastavite nesmanjenom žestinom, ali to je zajednički uspjeh. Slične su aplauze dobili Draško Stanivuković (gradonačelnik Banjaluke) i Jelena Trivić (poslanik u NSRS). Bitan je svako u opoziciji, ovaj skup ne bi uspio da tu nije bilo ljudi poput Stevana Salatića (portparol SDS-a), Ivana Begića (odbornik PDP u Skupštini Grada Banjaluka) i drugih koji se nisu vidjeli ali su odradili mukotrpan posao da bi skup uspio. Za pobjedu su potrebni svi, režim je opasan, ne treba se opuštati.”

Nakon mitinga je počelo novo licitiranje sa imenima kandidata za najviše izborne funkcije. Vi ste ranije najavljivali da želite u Predsjedništvo BiH, da li je ta opcija još u igri?

- Ja sam rekao da se ne namećem. Dogovor je da se uradi anketa do kraja godine i da dvoje najboljih budu kandidati. To je dogovor sa sastanka na Jahorini, jedinog na kome sam prisustvovao. A ako biste mene pitali, rekao sam da bih kao član Predsjedništva postavio takve norme koje bi morala pratiti i druga dva člana. Trudio bih se da izduvamo balon tenzija, da se bavimo životnim temama, da se poštuje Dejton, da se ne vraćamo na prošlost, mržnju, revanšizam, krize i tenzije koje se produkuju.

Drugo, meni niko od stranaca nije dao ni marku, na to sam jako ponosan. Mi smo postali kolonija pod uticajem stranca. Oni bombarduju Avganistan i onda kažu, vi ćete primiti izbjeglice, a nama uzimaju doktore i inženjere. To je nedopustivo, ja ne bih bio marioneta u rukama stranaca i oni ne bi imali ključnu riječ kao danas, kad bih bio dio vlasti. Ničim me ne mogu ucijeniti i ja bih vodio politiku u ime naroda, a ne stranaca ili krupnog kapitala. Ponavljam, ja se ne namećem, ako opozicija složno kaže: „Vukane ti možeš najviše povući, budi kandidat“, ja bih prihvatio. A nametati se i trčati za funkcijama, to neću.

Šta mislite o drugim ljudima koji se pominju kao kandidati?

- Jelena, Draško, Milan Miličević (načelnik opštine Teslić), svi ti ljudi su ozbiljni opozicionari, imaju ugled u društvu. Kandidatura je ozbiljan posao, treba uraditi sondaže javnosti, pa (tu su) lične ambicije, odricanje, to je velika odgovornost. Ako napravite neki gaf, to može urušiti kampanju, kao što i danas Tadić (Ognjen, kandidat opozicije za predsjednika RS na izborima 2014.) nosi hipoteku da je kriv što je Dodik ostao na vlasti. Nije to neka počast biti kandidat. Treba biti oprezan, to su samo prvi među jednakima koji nose borbu, a koje ostali trebaju snažno podržati.

Kakva je vaša strategija za izlazak na izbore?

- Definitivno ću ići sa svojom listom, zato što ako dobijemo podršku da imamo pet do osam poslanika imaćemo moć da u budućoj vladi kažemo: ovo ne može. I danas kao sam kažem tako i postavljam standarde koji se prihvataju. Ako bez stranke i para, napravite takav rezultat uz ljude koji imaju ugled u svojim sredinama, koji će biti istinski zastupnici naroda, onda možemo napraviti talas promjena. I skup je pokazao da je moj rezultat nepredvidljiv. Očekujem direktne mandate u Hercegovini i Banjaluci, vjerovatno još negdje, i sa kompenzcionim mandatima možete biti ključan faktor, jer imate specifičan ugled u javnosti. Vidite kako javnost reaguje ako mene žele isključiti. Tako i u budućnosti, ja ne bih pravio kompromise oko suštine.

Imate li ta imena koja bi bila na listama u drugim izbornim jedinicama?

- Znate kako, vrlo sam oprezan, ima mnogo pristalica ali treba napraviti dobar izbor, provjeravamo da li ljudi imaju iskrene namjere. Ako neko od njih sutra iznevjeri, to bi bilo kontraproduktivno, svi bi rekli evo ih i ovi su isti kao svi drugi. Želim da postignemo isto što u Trebinju gdje se ekipa okupila oko ideje, zajedno smo i solidarni smo, postali smo pravi hit u Hercegovini, i želimo to napraviti u cijeloj RS. Nije bitan broj ljudi, bitno je da su ljudi iskreni i pošteni.

Ljudi su nedavno podsjetili da je na vašem sajtu objavljena analiza prethodnih izbornih ciklusa, iz koje se tvrdi da je jedna lista za izbore za Parlamentarnu skupštinu BiH. Da li danas stojite iza toga?

- Za prijavu na taj nivo je potrebno previše para, preteško je osvojiti mandat, to je preambiciozno za mene. Mislim da je dobro vrijeme da se opozicione stranke dogovore da imaju zajedničku listu, ili dvije liste najviše. Sa zajedničkom listom bi bili jači od SNSD i osvojili bi dovoljno mandata koji bi garantovao formiranje Savjeta ministara. Nemam ambiciju za taj nivo i sigurno ću podržati stvaranje koalicije.

Imate jedan od emotivnijih nastupa u javnosti. Koliko to donosi koristi, a koliko štete?

- To je takav temperament, ali ne valja pokazivati previše emocije u politici. Pokušavam to potisnuti koliko mogu, ali nekad emocije nabujaju, reagujem previše plahovito, povisim ton, ali čovjek je takav. A uporno tvrdim da samo emocijama opozicija može ostvariti pobjedu. SNSD će uvijek imati više para, više ljudi na terenu jer imaju javnu upravu u koju pred svaku kampanju zaposle hiljade ljudi, mi im tako ne možemo parirati. Možemo da ih dobijemo ako budemo iskreni i ako ljudi prepoznaju da smo istinski drugačiji od njih.

Da li je emotivan odnos u komunikaciji sa ostatkom opozicije kontraproduktivan? Mnogi kažu da su zbunjeni jer jednom kažete da nećete dolaziti na sastanke sa njima, zatim kritike na račun novih opozicionara, poslije ste na istom mitingu...

- Mislim da sam jasno rekao, ja nemam monopol da kažem ko je opozicija, i da imam štembilj da udarim na potvrdu ko može biti opozicija, a ko vlast. Ko se bori protiv vlasti taj je opozicija. DNS i SPS su najureni iz vlasti, Dodik je pokazao svoju beskrupuloznost na njima. Rekao sam i da treba proći vremena da bi oni građanima, ne meni, dokazali da imaju najbolje namjere. Ja nemam moć da odlučujem ko će biti na sastanku. Kad sam rekao da neću doći na sastanak opozicije nisam došao. I bio sam na ovim tehničkim koji su se odnosili na organizaciju skupa koji je uspio, to je logično.

Ja ne mogu sam srušiti vlast, ali želim pokazati da imam određenu specifičnu težinu i pokušavam da postavim neke norme i standarde koji bi se poštovali i kad se sutra promijeni vlast. Nije to lako. Nakon prvog sastanka PDP i SDS ja sam oštro reagovao i dobio podršku javnosti, a da ona nije tako reagovala, ja bih bio potpuno marginalizovan. Ranije me mnogi nisu poštovali, kažu „pusti njega, nema on ljude na terenu.“ A nakon mitinga mislim da svi vide kakav ugled u narodu imam. I nadam se da ću imati dovoljno ljudi u skupštini da bih mogao reći koje stvari su nedopustive i ispod čega se ne može ići.

Da se vratimo na "emocije", često ne birate riječi protiv novinara RTRS i ATV, čak ih i vrijeđate.

- Ja se uvijek pozdravim sa novinarima ATV i RTRS, jer volim kad me napadaju i sve njihove kampanje i napadi su mene napravili popularnim. Kad su vidjeli da je ta propaganda kontraproduktivna počeli su da me ignorišu. Mnogima ne zamjeram, ali ne mogu da vjerujem da neko može raditi ono što radi Nada Veletić ( glavna urednica Informativnog programa RTRS ), onakav prilog o protestu opozicije (SDS prijavila RTRS Regulatornoj agenciji za komunikacije zbog priloga o protestu opozicije u Banjaluci).

Novinarska profesija je teška, ljudi nisu dovoljno cijenjeni, rade opasan posao, ali mora postojati odgovornost kad ste novinar javnog servisa, da postoji barem privid objektivnosti. Ja isključivo napadam konkretne osobe zbog onog što rade. Nekad je to bio Siniša Mihailović (eks-urednik informativnog programa RTRS, danas konzul BiH u Istanbulu), dok se nije sklonio, a sada je to Nada Veletić. Dugo sam pravio analize RTRS i imam hiljade stranica o tome, ona radi najosjetljivije intervjue i priloge, najpraviju kampanju vodi Nada Veletić. Kad kažem da vodi „gebelsovsku propagandu“, vjerujte da tu nema pretjerivanja, pogledajte par njenih priloga i sve će vam biti jasno. Vi možete biti novinar privatne televizije pa reći da radite u interesu jednog čovjeka, ali mi plaćamo porez i kupujemo opremu za RTRS, onda je to i naša televizija i mora imati odgovornost prema ljudima koji je plaćaju. Ja pritiskom želim da u njoj probudim savjest, da prestane to da radi ili da se povuče sa funkcije kao Siniša Mihailović.

Zar ne biste vi iz opozicije trebali da poradite na tome ili bar pokušate da popravite nivo komunikacije i političke kulture koja trenutno ne postoji? Novinarska udruženja nedavno su osudila ponašanje i Draška Stanivukovića jednako kao i Milorada Dodika.

- Kad zabacite klatno u jednu stranu, ono se logično vraća u drugu. Ako Milorad Dodik želi da kontroliše sve medije i zarobi javni servis i pretvori ih u partijsku televiziju koja služi za njegovo veličanje, ako je on uvijek u pozitivnom a opozicija uvijek u negativnom kontekstu, normalno je da to sve izazove reakciju. Nama je cilj da se društvo uravnoteži, a da bi se to uradilo mora se osloboditi RTRS i da se na njemu počnu poštovati osnovni kodeksi novinarstva. Ne morate se baviti političarima i šta je ko rekao, bavite se pitanjima od suštinskog značaja, propašću obrazovanja, masovnim iseljavanjen, krahom zdravstvenog sistema. Zovite stručnjake i intelektualce iz tih oblasti, pravite obrazovne emisije. Tako treba da izgleda javni servis, a ne da bude partijska televizija za obračun sa protivnicima.

Došli smo u situaciju da duele vlasti i opozicije ponekad gledamo na federalnim medijima, a nemamo ih na RTRS i BN, da li je to paradoksalno?

- Pogledajte skupštinu, rijetko ko iz vlasti želi da uđe u duel i raspravu. Toliko su opterećeni hipotekama i izgubili kredibilitet da rijetko ulaze u duele. Vidjeli ste da Jova Radukića (direktora Glavne službe za reviziju) nije niko branio, niko nije ustao da pokuša odbraniti ni Obrena Petrovića (predsjednik GO SNSD u Doboju). Oni nemaju kontraargument, ne žele dijalog. Ne idu na BN jer nemaju odgovore na pitanja, a nas ne pozivaju...Meni nisu dozvolili gostovanje na ATV kad je Vedran Škoro bio direktor, bio sam predviđen da nastupim ispred poslaničkog kluba i oni su mi rekli da sam persona non grata. Ja sam rekao: hvala, to je čast. Već tri godine sam poslanik i nisam dobio ni sekundu prostora, nisu prenijeli ni jednu moju riječ. Društvo je izbačeno iz ravnoteže. Vidite da kad dođe do sukoba novinara na pres konferencijama, nema solidarnosti. U Trebinju su na konferenciji Bolnice rekli da pitanja mogu postavljati samo RTRS, ATV i Herceg televizija. Niko od novinara tih medija nije rekao to nije u redu, i da se tako diskriminišu kolege.

Jeste li spremni da priznate grešku, odnosno da ih i vi pravite na na svom vlastitom sajtu, da žurite i objavite nekad nešto što niste provjerili?

- Desi se, svi griješimo i trudim se da ispravim i izvinim se. Nije lako stići sve sam, ja objavim tri teksta i jedan video svaki dan, uz sve obaveze i pređene kilometre. Nekad stanem pored puta da bih napisao tekst i objavio ga. Bude u brzini i pravopisnih i jezičkih grešaka, nekad i materijalnih i uvijek sam spreman da se izvinim. Ali trudim se da se ogradim ako je u pitanju nešto što su saznanja bez dokumenata.

Na sjednici skupštine ste pogriješili za čovjeka iz Programskog savjeta RTRS, rekli ste da je osuđeni diler, a u pitanju je drugi čovjek istog imena.

- Ja ne znam ko je čovjek, provjeravao sam imena da li ih ima na listama političkih partija. Izbacilo mi je to ime, i ja nisam tvrdio da je to on, rekao sam da ima čovjek tog imena koji je osuđen. I neka MUP i predlagač kažu da li je to taj čovjek, i nismo tad dobili odgovor. Isto tako postoji Nebojša Vukanović koji radi u sudu u Trebinju, ali to nisam ja. Tako sam se i ogradio od mogućnosti i u slučaju programskog savjeta RTRS.

Dodik je svojevremeno govorio da ne dozvoljava da mu napadaju porodicu i da on drugim ne dira porodicu. Vaša sestra je ostala bez posla tokom trudnoće, zbog vašeg rada na televiziji. Šta je još bila cijena vašeg političkog djelovanja?

- Bilo je brojnih problema, mene su izbacili iz škole, pa su neki ljudi bliski Luki Petroviću (generalnom direktoru ERS) planirali napad na porodicu, to je predmet sudskog spora. Ja sam bio linčovan u medijima, nemam ni trunke privatnosti, nema šta sve nisu pričali o meni i bliskim ljudima. To su tako gnusne stvari. Bilo je fizičkih napada, pa me zamalo Luka Petrović nije zgazio autom. Ima tu pritisaka koje ljudi ne vide i o kojima se u javnosti ne govori. Ali ako ste u sukobu sa režimom koji je opasan morate biti spremni na to. Za sad je najviše famoznih sudskih procesa za nanesene duševne boli, a koje sudije presuđuju, protiv mane. Ali bolje je da udaraju po džepu, a ne po glavi. Ja se ne bavim tim šta oni rade privatno, već što koriste političku moć i položaj da bi sticali nezakonitu dobit, oni i njihove dvorske firme. To nije privatan život već zloupotreba države.

(Mondo)