Haski pojeo šest paprika, pa povraćao: Koje povrće psi smiju da jedu, a koje može da bude opasno?

Video haskija koji krišom uzima crvene paprike, jednu za drugom i nastavlja da ih jede dok ne pojede čak šest komada, nasmijao je korisnike društvenih mreža. Ipak, nakon pohoda na povrće, pas je počeo da povraća. Koje povrće psi smiju da jedu i koliko je ono dobro za njih?

Iako se povrće često smatra zdravim izborom, nisu sve namirnice bezbjedne za pse. Čak i one koje nisu otrovne mogu da izazovu probleme ako ih životinja pojede previše ili ako nisu pravilno pripremljene.

Da li psi smiju da jedu crvene paprike?

Dobra vijest za vlasnike pasa je da crvene, žute i zelene slatke paprike uglavnom mogu da budu dio njihove ishrane, pod uslovom da se daju umjereno. One nisu ljute poput čili papričica, a sadrže vitamine, vlakna i antioksidanse. Crvena paprika posebno je bogata beta-karotenom, koji organizam može da pretvori u vitamin A. Ovaj vitamin ima važnu ulogu u očuvanju vida, kože i normalnog funkcionisanja imunskog sistema.

Ipak, to ne znači da psu treba davati cijelu papriku, a naročito ne šest komada odjednom. Prevelika količina može da optereti digestivni sistem i dovede do gasova, proliva, mučnine i povraćanja.

Ako vlasnik želi da svom ljubimcu ponudi papriku, najbolje je da je dobro opere, ukloni peteljku i isječe na male komade. Može da se posluži sirova ili blago termički obrađena, bez dodatka soli, ulja i začina. Ako pas prvi put proba ovu namirnicu, najbolje je da se počne sa malom količinom i da pratite njegovu reakciju.

Koje povrće psi smiju da jedu?

Povrće može da bude povremena poslastica i dopuna uravnoteženoj ishrani psa. Ipak, ono nije neophodno svakom psu u istoj mjeri, niti može da zamijeni kompletnu hranu prilagođenu njegovim nutritivnim potrebama.

Neke od namirnica koje se uglavnom smatraju bezbjednim za pse, kada se pravilno pripreme i daju umjereno, jesu:

• Mrkva - sadrži vlakna i beta-karoten, a može da se ponudi sirova, isječena na odgovarajuće komade, ili kuvana bez dodataka. Veličinu komada treba das prilagodite psu kako bi se smanjio rizik od gušenja.
• Krastavac - sadrži mnogo vode, a relativno malo kalorija, pa može da posluži kao osvježavajuća povremena poslastica.
• Tikvica - može da se ponudi sirova ili kuvana, bez ulja i začina. Lako se uklapa u povremeno obogaćivanje obroka.
• Boranija - može da se posluži kuvana ili pripremljena na pari, bez soli i dodataka. Važno je da izbjegavate varijante spremljene sa lukom ili bijelim lukom.
• Bundeva - obična, kuvana bundeva bez dodatog šećera i začina može da obezbijedi vlakna. Treba da razlikujete čistu bundevu od zaslađenih proizvoda i začinjenih mješavina.
• Brokoli - psi mogu da pojedu male količine, ali prevelika porcija može da izazove stomačne tegobe. Najbolje da ga ponudite u malim komadima, bez dodataka.
• Grašak - običan grašak može da se ponudi umjereno, bez soli i začina, ukoliko odgovara individualnim potrebama psa.

Zajedničko pravilo za sve ove namirnice jeste da se uvode postepeno, da budu svježe i pravilno oprane i da se prilagode veličini, uzrastu i zdravstvenom stanju životinje.

Koje povrće psi ne smiju da jedu?

Dok pojedine vrste povrća mogu da budu bezbijedna poslastica, druge predstavljaju ozbiljan rizik. Posebnu pažnju treba da obratite na sljedeće namirnice:

• Crni i bijeli luk, praziluk i vlasac - pripadaju istoj biljnoj grupi i mogu da oštete crvena krvna zrnca kod pasa, što može da dovede do anemije. Rizik postoji i kada su ovi sastojci kuvani ili se nalaze u sosovima, supama i ostacima ljudskih obroka.
• Ljute papričice - nisu isto što i slatke crvene paprike. Čili i slične ljute vrste mogu da nadraže usta i digestivni trakt i izazovu povraćanje ili proliv, pa ih ne treba davati psima.
• Sirov krompir i zeleni dijelovi krompira - sirov krompir, naročito kada je zelen ili proklijao, može da sadrži povišene količine glikoalkaloida, poput solanina. Zato ne treba da se daje psima. Običan, dobro kuvan krompir bez dodataka može da bude prihvatljiv u malim količinama, ali nije zamjena za kompletnu hranu.
• Zeleni dijelovi paradajza i nezreli zeleni plodovi - mogu da sadrže više tomatina nego potpuno zreli plodovi. Zreli paradajz bez peteljke uglavnom se smatra bezbjednim u malim količinama, ali biljku i zelene plodove treba držati van domašaja ljubimca.

Osim povrća, vlasnici bi trebalo da znaju da su za pse opasni i grožđe i suvo grožđe, čokolada, proizvodi sa ksilitolom, alkohol i makadamija orasi. To nisu namirnice koje treba da dajete psima ni u malim količinama.

Koliko povrća pas zapravo treba da jede?

Ne postoji univerzalna količina povrća koja odgovara svakom psu. Potrebe zavise od tjelesne mase, uzrasta, aktivnosti, zdravstvenog stanja i vrste hrane koju već jede. Povrće i druge poslastice ne bi trebalo da čine više od približno 10 odsto ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, dok bi najveći dio trebalo da potiče iz potpune i uravnotežene hrane prilagođene psu.

Vlasnici takođe treba da imaju na umu da zdrava namirnica ne mora da bude dobar izbor u neograničenoj količini. Baš kao što previše hrane može da izazove tegobe kod ljudi, i pseći organizam može burno da reaguje na veliku količinu hrane koju inače dobro podnosi.

(Mondo)