Blizanci Hugo i Ros Tarner sproveli su eksperiment - tri mjeseca su unosili isti broj kalorija, ali u različito vrijeme.
Autofagija je posljednjih godina privukla veliku pažnju u svijetu fitnesa i dijeta. Blizanci Hugo i Ros Tarner sproveli su tromjesečni eksperiment sa istim unosom kalorija, ali u različitim vremenskim intervalima obroka. U nastavku pročitajte kakve su rezultate postigli.
Sve češće se postavlja pitanje da li vrijeme kada jedemo zaista može da utiče na tjelesnu težinu i metabolizam, čak i kada je unos kalorija potpuno isti. Cilj blizanaca nije bio da smršaju niti da prate restriktivnu dijetu, već da otkriju da li period kada jedemo, igra ulogu kada je količina unijetih kalorija potpuno ista.
Nakon tri mjeseca, vaga je pokazala izuzetnu razliku. Hugo, koji je praktikovao autofagiju, završio je sa pet kilograma manje, dok je Ros, koji je jeo tokom cijelog dana, dobio četiri kilograma.
Obojica su ciljala na unos od 2.500 do 3.000 kalorija dnevno, što je standard za aktivne muškarce njihovih proporcija. Ipak, tu sličnosti prestaju. Hugo je morao da unese sve kalorije u roku od osam sati (obično između 10:00 i 18:00), dok je preostalih 16 sati pio samo vodu. Ros je svoje obroke rasporedio tokom 16 sati, bez pritiska ili ograničenja.
Iako gubitak od pet kilograma zvuči primamljivo, Hugo priznaje da proces nije bio ni malo lak. Glavni problem? Fizički je teško unijeti 3.000 kalorija u tako kratkom periodu. Hugo kaže da je praktično morao da jede na svaka dva sata tokom perioda obroka, a iskustvo je opisao kao "prilično neprijatno i zamorno".
Pored fizičkog umora, pogođen je i njegov društveni život. Izlasci uveče sa prijateljima za njega su bili "suvi" - dok su drugi jeli i pili, on je gledao na sat jer mu je vrijeme za obrok odavno prošlo.
Meniji su im se takođe znatno razlikovali zbog same prirode eksperimenta. Hugo je konzumirao jaja, tost, kašu sa orašastim plodovima, ribu sa pirinčem i obilne večere sa proteinima i ugljenim hidratima, uz stalno konzumiranje proteinskih šejkova.
Ros je imao maksimalnu fleksibilnost, od tosta sa džemom za doručak, preko tjestenine, crvenog mesa i ribe, do pice koju je naručivao povremeno. Za njega unos kalorija nije bio težak jer ih je rasporedio tokom dana. Hrana mu je bila ukusnija, ali je pazio da ne prekorači dogovoreni broj kalorija.
Uprkos tome što je Hugo opisao svoj režim kao izuzetno težak, obojica blizanaca složila su se oko važnog zaključka - nije važno samo koliko kalorija unosimo, već i kada ih unosimo.
Njihov eksperiment je pokazao da, čak i kada je količina hrane ista, način raspodjele obroka tokom dana može značajno da utiče na tjelesnu težinu i metabolizam.
Ros je priznao da su obojica bolje funkcionisali tokom perioda posta i da bi, ukoliko bi željeli da smanje tjelesnu masnoću, bez oklijevanja ponovo primijenili ovaj režim.
Za budućnost planiraju praktičniji pristup. Umjesto da unose velike količine hrane, cilj im je da uključe više zdravih masti, poput maslinovog ulja i sireva. To čini prekidni post lakšim za praćenje i izvodljivijim u svakodnevnom životu.
BONUS VIDEO:
(MONDO)