U intervjuu za MONDO, kapiten najslavnije generacije Borca sjetio se nezaboravnog finala Kupa protiv Crvene zvezde, kada je drugoligaš iz Banjaluke šokirao šampiona. /Piše: Kolumnista MONDA, Nebojša Petrović/
Sjećate li se čudne garniture Zvezdinih dresova koje su Piksi i drugovi nosili samo u finalnoj utakmici Kupa Jugoslavije protiv Borca i nikada više? Znate li kako je trener Banjalučana donio odluku da junak utakmice Karalić dobije prednost u odnosu na Jakovljevića koji je bio najzaslužniji za plasman u finale?
Šta je isti taj Jakovljević uradio kada je saznao da neće braniti i kako je dve godine kasnije ipak doživio da se nađe oči u oči sa Draganom Stojkovićem? Ovo je samo dio pikanterija koje ćete saznati u novoj epizodi autorske emisije Nebojše Petrovića - ’Mojih TOP 11’.
"SEKRETARICA MI DAJE PAPIR... NEŠTO NIJE U REDU"
"Sekretarica kluba koja je kasnije postala supruga trenera Husnije Fazlića, pružila mi je neki savijeni list hartije i rekla mi da na njemu piše ono što bih kao kapiten trebalo da kažem u svlačionici posle utakmice kada pobijedimo Crvenu zvezdu i osvojimo Kup Maršala Tita. Čudno sam je pogledao i bio sam ubijeđen da sa njom nešto nije u redu" - ovom anegdotom kapiten slavne generacije banjalučkog Borca Damir Špica počinje razgovor sa Nebojšom Petrovićem u novoj epizodi emisije "Mojih TOP 11". Centralna tema - antologijska utakmica u finalu Kupa Jugoslavije, odigrana 11. maja 1988. godine na stadionu Partizana u Beogradu.
Crvena zvezda, predvođena vedetama jugoslovenskog fudbala Draganom Stojkovićem i Robijem Prosinečkim, bila je apsolutni favorit protiv simpatičnih Banjalučana koji su se u zapadnoj grupi drugoligaškog karavana grčevito borili za opstanak.
"Druga liga se te godine spajala u jedinstveno takmičenje i morali smo da budemo među prvih osam u svojoj grupi da bi i naredne sezone igrali u istom rangu. Zvezda se sa Veležom i Partizanom borila za titulu i cela Banjaluka je tih dana navijala za crveno-bijele jer bi u tom slučaju, bez obzira na rezultat finalne utakmice Kupa, Borac sigurno igrao Evropu".
Na putu do finala, Borac je imao duplo duži i duplo teži put od Crvene zvezde.
"Morali smo najprije da se rešimo ovih lokalnih rivala. Izbacili smo Radnik sa 9:0, zatim Kozaru iz Gradiške, Elektrobosnu iz Jajca, Rudar iz Prijedora, Jedinstvo iz Bihaća i trebinjski Leotar. Onda smo naletjeli na Vojvodinu u četvrtfinalu. Tamo su nas razvalili, bilo je 3:0, a mogli su da slave i ubjedljiviju pobjedu. Sjećam se da nam je Fazlić u autobusu po povratku iz Novog Sada očitao takvu lekciju da se sve pušilo od prozivki i kritika: 'vi ćete da osvojite kup, kako vas nije sramota, spustite se na zemlju i pogledajte istini u oči'. Stvarno smo bili arogantni i to nam se obilo o glavu".
"SPAKOVAO SE I VRATIO IZ BEOGRADA"
A u revanšu…
"… padao je snijeg, bilo je jako hladno i na stadion je došlo jedva 200 ljudi. Vojvodina je unaprijed proslavila plasman u polufinale, ako se dobro sjećam Šestić nije ni doputovao za Banjaluku. I krenulo je, 1:0, 2:0, 3:0… onda je Ćurčić smanjio na 3:1 i tu su se malo trgli. Ali bilo je suviše kasno. Postigli smo još tri gola do kraja i slavili sa 6:1. Senad Lupić je bio četvorostruki strijelac. Ono što je najzanimljivije, vijest o promjeni rezultata se brzo širila čaršijom. U poluvremenu je već bilo 2.000 gledalaca na tribinama, a na kraju meča oko 4-5.000".
U polufinalu Priština i ponovo penal-drama, kao i u meču osmine finala sa Osijekom.
"Da budemo realni i iskreni, nas je golman Jakovljević doveo do finala. Odbranio je gomilu penala i bio junak mečeva protiv Osijeka i Prištine. Šta se dešava? Bliži se finale sa Crvenom zvezdom i trener Fazlić mora da donese odluku ko će na gol: Jakovljević ili Karalić. Obojica fenomenalni čuvari mreže. Vikend prije finala, Jakovljević je i u prvenstvu protiv Olimpije doprinio osvajanju penal-boda. Posljednji sastanak u hotelu 'Jugoslavija', Fazlić diktira sastav i kaže 'Karalić'. Jakovljeviću je pao mrak na oči. Odmah je spakovao kofere i vratio se za Banjaluku. Bilo nam je svima krivo. Čak je neko iz Uprave predložio novčanu kaznu, Fazlić je odgovorio 'nema potrebe, kaznio je sam sebe što neće biti akter istorijske utakmice'".
Arogancija fudbalera Borca na utakmici u Novom Sadu protiv Vojvodine je sitnica u poređenju sa načinom na koji je Crvena zvezda pristupila finalu na JNA. Na zajedničkom prijemu u Skupštini grada na dan utakmice, Miljan Miljanić se obratio Veliboru Vasoviću 'Veljo, čestitam, uze ti Duplu krunu, a samo ja znam koliko je to teško'. Specijalno za meč protiv Borca, iz Trsta je stigla ekskluzivna garnitura dresova. Bili su od svile, sa vezenim grbom od prave kože i svaki je koštao 30.000 lira. Donator - sin srpskog bogataša, inače okorjeli Zvezdaš koji je postavio samo jedan uslov: nakon utakmice u kojoj će Zvezda deklasirati Borac, Piksijev dres sa brojem 10 da potpišu svi fudbaleri i da ga vrate nazad za Trst.
"ZVEZDA? I ONI SU OD KRVI I MESA"
"Sjećam se da sam sa Piksijem išao u Kuću cvijeća, položili smo vijence na Titov grob i vratili se u karantin. Obje ekipe su spavale u istom hotelu, jer je Fudbalski savez bio pokrovitelj i organizator finalne utakmice. Fazlić je održao posljednji sastanak pred polazak na stadion, pogledali smo se u oči i rekli Šta je - tu je, 'ajde da odigramo muški'. Jesu jaki, ali nisu vanzemaljci. Ne lete, ne skaču pet metara u vis. I oni su od krvi i mesa. Znali smo za brzinu Binića, lucidnost Stojkovića, duge lopte Prosinečkog. Bilo nam je važno da Piksija držimo što je moguće dalje od gola. Mataja je motrio na Binića, ja na Stojkovića, tamo su Malbašić i Bilbija vodili borbu sa Borom Cvetkovićem… vrtjeli su se oni oko šesnaesterca, ali pravu šansu nisu stvorili".
I onda dolazi taj istorijski 60. minut… "Marović je uklizao na sredini terena, lopta mu je prošla kroz noge i dosta spretno i sretno došla do Malbašića koji je proigrao Durgutovića na desnom krilu. Ovome se nikada više u životu nije desilo da uputi tako precizan centaršut. Lupić je skočio mnogo više od Krivokapića i tu je sve bilo jasno. Senad je u tom ciklusu Kupa Jugoslavije bio ubjedljivo najbolji strelac, postigao je 18 golova, što je svakako cifra za Ginisovu knjigu rekorda. U situacijama kada mu lopta dođe na glavu bio je neprikosnoven. Pogodio je baš onako kako treba i Stojanović ništa nije mogao da učini".
Borac je dobio krila, a među Zvezdinim igračima je zavladala još veća panika. "Vidjeli smo kod prekida da ne znaju šta će sa loptom. Dali smo gol, izbacili Piksija iz igre i u potpunosti držali kontrolu utakmice. Bilo je jasno da samo neka nepredviđena okolnost može da nas izbaci iz kolosijeka".
Okolnost u liku Blaža Zubera: "Majko mila, šta je on tu vidio, ne znam. Običan duel Bilbije i Milojevića. Nije bilo nikakvog kontakta. Čak se i Milojko Pantić u prenosu smejao odluci da se dosudi penal. Ja sam umeo da uđem u konflikte sa sudijama i svašta da im kažem. Ali smo se u tom trenutku ponijeli sportski. Znali samo da finale prati cijela zemlja i da je naša obaveza da do kraja ostanemo dostojanstveni".
Zvezdi bogataš poslao dresove, ali imao jedan uslov! Piksijeva desetka bila spremna, ali je Borac pokvario planove!
Nije bilo dileme ko će preuzeti odgovornost u timu Crvene zvezde. "Fazlić je još u Banjaluci imao sastanak sa Karalićem i Jakovljevićem na kome im je skrenuo pažnju da je Piksi u posljednjem kolu Prvenstva bocnuo loptu protiv Veleža i prevario Vukašina Petranovića. Naravno, nikome od nas nije padalo na pamet da bi nešto slično moglo da se ponovi i u finalu Kupa. Fazlić je rekao 'Vodite računa, Piksi u Zvezdi ima apsolutnu slobodu, ali i pozitivnu drskost da još jednom bocne ako dobije priliku'. Karalić je poslušao trenera, ostao je u mjestu i odbranio penal. Čitao sam u knjizi 'Sve za 10' da je i Piksi objektivno opisao situaciju iz finala. Slažem se potpuno sa njegovom konstatacijom, čak i da je dao gol, Borac bi osvojio trofej. Imao sam utisak da tri dana ne mogu da nam zatresu mrežu".
Piksi je u knjizi demantovao još jednu urbanu legendu sa te utakmice: "Kolale su priče da je namerno promašio penal. Ma daj. Ko bi išao na to da namjerno izgubi utakmicu. I karte kad igram, ne volim da izgubim, a kamoli trofej. Bili smo sa njim, pričali, donio je odluku da podbode loptu i pogriješio. Dešava se. Sreli smo se kasnije još dva puta u mečevima za bodove. Dobili su nas 2:0 u Beogradu, u Banjaluci je bilo nerešeno. I šta je interesantno? Na toj utakmici je imao zicer u 90. minutu. Bujić iz Bara nije digao ofsajd, izašao je sam na Jakovljevića i ovaj ga je srušio u kaznenom prostoru. Opet je uzeo da šutne penal, nije bocnuo, ali mu je Jakovljević odbranio udarac. Jednostavno, Piksiju nije bilo suđeno da protiv Borca pogodi sa 11 metara".
Najnoviju epizodu "Mojih TOP 11" sa Damirom Špicom u glavnoj ulozi, moći ćete uskoro da pratite na zvaničnom jutjub kanalu Nebojše Petrovića.
Pratite sve sportske vijesti na jednom mjestu, budite dio Mondo sportske zajednice na Viberu!