Rambo poslije dvije decenije odgovorio na pitanje koje je mučilo sve
Legenda srpskog i brazilskog fudbala Dejan "Rambo" Petković otvoreno je govorio o tome zbog čega nije nosio dres srpske reprezentacije na velikim takmičenjima.
Rambo je u Brazilu bio fudbalski bog, mnogi tamo i danas žale što nije mogao da igra za njih, ali u Srbiji je samo bivši fudbaler, veliki talenat, koji je odigrao tek nekoliko "nebitnih" mečeva za reprezentaciju.
Ljubiteljima fudbala, kako u SR Jugoslaviji, tako i u Srbiji, a posebno u Brazilu uopšte nije bilo jasno zašto nije standardni reprezentativac. Poslije više od 20 godina, Petković je otvorio dušu.
"Mislim da je to sramota. Nažalost, ljudi koji su u to vrijeme bili u reprezentaciji su imali neka druga razmišljanja, planove, želje, namjere, možemo da nazovemo to kako god hoćemo. Ja sam u mlađim kategorijama imao najveći broj utakmica i davao sam golove, bio sam to što sam bio. Odem u Real Madrid i odjednom me nema u reprezentaciji. Nema logike. Bio sam najbolji u kadetima, omladincima i prvom timu i odem u Real Madrid i više ne postojim za reprezentaciju", rekao je Petković u emsiji "Sportlight".
Onda je nastavio.
"Odem u Sevilju, odem u Brazil, pa odigram jednu utakmicu kada je naša reprezentacija gostovala i igrala sa Brazilom. Tada je (Milan) Živadinović bio trener. Međutim, tada sam odigrao vjerovatno jer mi nije trebao prevodilac, takvo je moje shvatanje bilo. Kasnije kad sam igrao u Italiji, Vujadin Boškov me je zvao, on je znao igrače, znao je ko sam i šta sam. Budem i kapiten protiv Kanarskih Ostrva i protiv selekcije Katalonije. Poslije toga nestajem sa mape. Počele su neke gluposti da se pričaju, ne treba nam, daleko je, nemamo para da platimo taj put. Bilo je za neke utakmice 'ne treba nam' a onda kada dođe takmičenje idu oni koji su se izborili za evropsko ili svjetsko", ispričao je Rambo.
Petković je rođen 1972, profesionalnu karijeru je počeo u niškom Radničkom, bio je najmlađi debitant u prvoj ligi u istoriji bivše Jugoslavije, pošto je debitovao sa 16 godina i 15 dana protiv Željezničara, popravivši rekord Mitra Mrkele za jedan dan.
Sa Čaira je otišao u Crvenu zvezdu, za koju je odigrao 132 utakmice i postigao 38 golova. Stigla je ponuda iz Real Madrida, gdje se nije snašao. Odigrao je osam utakmica i postigao jedan gol. Bio je na pozajmici u Sevilji i Santanderu, ali Španija mu jednostavno nije prijala.
Ključna odluka u karijeri bila je kada je odlučio da prihvati ponudu Vitorije iz Brazila 1997. godine. Do kraja karijere je ostao u zemlji fudbala. Sa Vitorijom, Flamengom i Vasko da Gamom osvojio sve što se može osvojiti, a tri puta je bio proglašavan najboljim igračem Brazila.
Na stadionu Fluminensea stoji ploča sa njegovim imenom, a Rio de Žaneiro ga je proglasio za počasnog građanina.