Golman, dva defanzivca i jedan ofanzivac imaju spektakularan niz.
Po prvi put u klupskoj istoriji Crvena zvezda ima četiri šampionske titule u nizu. Uspesi koje je započeo Vladan Milojević nastavio je Dejan Stanković, na opšte oduševljenje navijača Crvene zvezde. Ne čudi zato to što svi žele da vide Stankovića na klupi i naredne sezone, iako interesovanja iz Italije postoje.
Oduševljeni uspesima su i klupski čelnici - Svetozar Mijailović, Zvezdan Terzić, Mitar Mrkela,... A kako je to izgledalo sa igračke strane?
U timu koji je juče i matematički stigao do četvrte uzastopne titule nalaze se čak četvorica fudbalera koji su podizali svaki od trofeja! Trijumfalni niz crveno-belih počeo je u leto 2017. godine, kada je ekipu preuzeo Vladan Milojević. Stigla su neka pojačanja, a pojedini igrači i danas igraju vrlo važnu ulogu u Crvenoj zvezdi.
Ovo su četiri četvorostruka šampiona Crvene zvezde!
Milan Borjan
Ako bismo gledali četiri sezone u kontinuitetu, sigurno je najvažniji igrač Crvene zvezde. Tu je od početka, kada je stigao kao rezervni golman bugarskog Ludogoreca, ali je brzo postalo jasno da će mu Beograd mnogo više prijati. Momak iz Knina, koji je preko Kanade, Argentine i mnogih evropskih država stigao do Zvezdinog gola, na stadionu Rajko Mitić brani drugačijim žarom.
Pokazivao je temperament, kvalitet, liderske sposobnosti... Pokazivao je da zna, može i hoće, a danas je u očima navijača heroj! Pored neprocenjivog doprinosa u osvajanju četiri šampionske titule Milan Borjan se i u Evropi pokazao kao veliki adut crveno-belih. Zato je klupski rekorder po broju međunarodnih mečeva.
Marko Gobeljić
Stigao kao centralni vezni, koji može da pomogne na nekoliko drugih pozicija. Došao je iz Kruševca, gde je nosio dres Napretka, a pre toga igrao je za Slgu iz Kraljeva. Poznat je bio i tamo kao univerzalac, čak i kao jedna od opcija u napadu.
U Crvenoj zvezdi postao je bek. Desni, uglavnom, ali i levi ponekad. Neke od najboljih partija (Arsenal), odigrao je na levom boku. Šta god je trebalo, bilo kod Milojevića ili Stankovića, Gobeljić je igrao najbolje što ume. Uz osmeh, u gaćama sa slikom Betmena, pored ''Gardista'' koji su jedno vreme držali svlačionicu, stigao je i do dresa reprezentacije. Pre nekoliko godina to mu je bilo nezamislivo.
Imao je Marko Gobeljić i lošijih dana u crveno-belom dresu, bilo je kikseva i grešaka, ali četiri uzastopne titule, u kojima je dao veliki doprinos, ne mogu mu biti oduzete. Najviše mu je zahvalan, verovatno, Milan Rodić, kom je bio jedina prava zamena svih ovih godina.
Milan Rodić
Bio je želja crveno-belih i pre tog jula 2017. godine kada je stigao u Beograd, ali se moglo čuti da se on koleba. Dvoumio se oko povratka, asa ove distance deluje da ništa nije pogrešio. U domaćem fudbalu čovek koji pravi razliku na obe strane terena, u evropskim kvalifikacijama takođe.
Srbiji nedostaje bekova, a posebno bekova za ovakav nivo fudbala. Oni najbolji nisu dostupni Crvenoj zvezdi, oni dostupni nisu dovoljno dobri. Tokom prethodne četiri godine Milan Rodić je, svakim svojim izlaskom na teren, pokazao da je najbolja kombinacija ta dva! Igrao je pod bolovima, injekcijama, povređen, bez zamene i konkurencije...
Igrao je kada nije morao i dobijao odmor tek kad je postajalo neophodno. Mogao bi klub da ga nagradi narednog leta dovođenjem nekog rezervnog rešenja.
El Fardu Ben
Kako dođe prelazni rok, tako Crvena zvezda otvori oči i uši da bi videla i čula ponude za El Fardu Bena. Bio je blizu Bliskog Istoka i nekoliko klubova iz tamošnjih država, pričalo se i o dalekim azijskim državama, ali je on i dalje tu.
Kasnio je šest meseci, došao tek u zimskom prelaznom roku sezone 2017/18, ali je učestvovao i u prvoj tituli. Kod Vladana Milojevića pokazao je da je pravi vojnik, a kod Dejana Stankovića dobio slobodu da pokaže veći arsenal oružja u napadu.
U detaljnoj analizi momka sa Komora objašnjeno je koliko on bitan, ali teško je to sve staviti u samo jedan tekst. Jedne sezone nije licenciran za Evropu jer je bio blizu transfera, što se ispostavilo kao velika greška crveno-belih. Ako ništa drugo, onda zbog odnosa koji je klub imao prema bivšem igraču Olimpijakosa.
Postao je najbolji strani strelac u klupskoj istoriji i možda možemo reći prvi stranac koji je postao klupska legenda na stadionu Rajko Mitić.
Ostali!
Na ovaj spisak trebalo bi dodati Miloša Degeneka, Gelora Kangu i Slavoljuba Srnića, koji su u prvom mandatu osvjali titule, zatim otišli iz kluba, pa se vratili po novi trofej. Zanimljiv slučaj je i Srđana Babića, koji je osvojio tri titule, a na početku ove sezone otišao na pozajmicu u Famalikao. Ipak, bio je deo tima u uvodnim rundama sezone.
U grupu onih koji su dugo u klubu, ali nemaju sve četiri titule spada i Milan Pavkov. On je stigao u januaru 2017. godine i jednu sezonu proveo je na pozajmici u Radničkom iz Niša.