"Posle karijere neću biti ni trener ni funkcioner"
Neven Subotić je jedan od onih igrača koji odudara od uobičajenog (često i zasluženog) stereotipa o fudbalerima kao neodgovornim bogatašima koji troše novac na nepotrebni luksuz i ne razmišljaju mnogo o ozbiljnim životnim stvarima.
Ne samo da je Subotić drugačiji, već su mu i interesovanja znatno drugačija. Igrač austrijskog Altaha kaže za Informer da ga sada najviše ispunjava boravak među decom Afrike, najsiromašnijeg kontinenta.
"Sport je na kraju samo sport. To je vrlo lepo, ali... Šta je najbitnije u životu? Nije to pobeda u nekoj utakmici, nego sve ono što si uradio tokom života. Svi mi poznajemo neke ljude prema kojima gajimo veliko poštovanje, jer se oni svakog dana bore za bolju budućnost čovečanstva. I meni je važnije da budem jedan od tih ljudi nego da budem upamćen kao veliki sportista. Najlepše je, naravno, ako možeš da spojiš i jedno i drugo, ali bitniji su ljudi nego igra. Nema ništa lepše od dečjeg osmeha i sreće, to je lepo doživeti, jer shvatiš da smo svi isti", kaže Subotić za ovaj dnevni list.
On je sa Borusijom Dortmund osvojio dve titule prvaka Nemačke, ali su ga kasnije u karijeri poremetile ozbiljne povrede: tromboza ruke, a onda i odstranjeno rebro. Nikada se, međutim, nije vratio na stari nivo.
"Nisam mogao da utičem kad će se bolest pojaviti i u kom obliku. Naravno, želeo sam da nastavim da igram za top klubove posle Borusije Dortmund, ali za vrhunsku karijeru u fudbalu moraš da imaš i malo sreće. Ja sam, na kraju, srećan sa ovim što sam ostvario", jasan je Subotić.
Fondacija "Neven Subotić" osnovana je 2012. godine i ostvaruje osnovno ljudsko pravo na čistu vodu. Ona je do sada snabdela 87 škola pijaćom vodom i toaletima, a u više od 240 naseljenih mesta takođe je dopremila vodu za piće. Ranije su deca iz najugroženije regije u Etiopiji morala da pešače po nekoliko sati da bi otišla do izvora, pa su zbog toga propuštala i časove u školi.
"Mi smo fokusirani na borbu za čistu vodu i da taj program bude realizovan, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru. Želimo da bar malo popravimo standard za svu našu braću i sestre na svetu. Do sada smo realizovali 363 projekta, zahvaljujući kojima oko 120.000 ljudi u Africi sad imaju vodu i toalet", objašnjava Subotić.
Subotić je rođen u Banjaluci 1988, ali je sa pet godina zajedno s roditeljima emigrirao u Nemačku zbog rata u bivšoj Jugoslaviji. Krajem devedesetih preselili su se u SAD, gde je Neven počeo da igra fudbal. Nomadski život u ranoj mladosti takođe je uticao da srpski štoper danas ima izraženu želju da pomaže drugima.
"Kad završim fudbalsku karijeru, neću biti ni trener ni sportski funkcioner, baviću se samo fondacijom. Sve te stvari kao što su sigurnost, zdravlje i škola - baza su za zdrav život, za budućnost i zato si svako trebalo da ih ima. Ja sam sve to imao, zato sam veoma srećan i zahvalan, pa želim da pomognem da i neka druga deca dobiju takvu šansu", rekao je Neven.
Zanimljivo je da je Subotić debitovao za Majnc dok je taj tim vodio Jirgen Klop. Trener ga je posle doveo u Borusiju, a njih dvojica su ostali veliki prijatelji.
"Klop je svetski trener, to se zna. Takođe je svetski čovek, gde god da ode, uživa puno poštovanje, zasluženo. U svemu što radi daje celog sebe i ima puno poštovanja i razumevanja za igrače, za druge ljude s kojima sarađuje, a onda mu oni vraćaju na isti način. To je njegova glavna karakteristika", rekao je Subotić.
On je za Srbiju igrao od 2009. do 2013. i nastupao je na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi. Pošto se povukao iz nacionalnog tima, nijednom se više nije oglasio i objasnio zašto je otišao.
"Igrao sam za Srbiju iz ljubavi. Bez obzira na to što sam živeo u Nemačkoj i Americi, odrastao sam u srpskoj kulturi, potomak sam srpskih roditelja, pa mi je Srbija uvek bila u srcu i tako sam doneo odluku za koga ću da igram. A zašto sam prestao? To je već druga priča. Dok je Radomir Antić bio selektor, uvek sam se lepo osećao u reprezentaciji i ozbiljno se radilo", rekao je Neven Subotić.
(MONDO)