Fudbal

Miha se otvorio o svojoj bolesti: Sad mi je svaki trenutak neprocenjiv

Autor mondo.rs

Kaže da je postao strpljiviji: "Pre planem i pre jedan, sad stignem i do šest-sedam".

Zvanično najbolji trener Srbije za 2019. godinu Siniša Mihajlović prvi put je otvoreno pričao o borbi protiv leukemije i kako ga je ona promenila, odnosno kako je otvorila deo njega "za koji nije znao da postoji".

"Postao sam strpljiviji", rekao je trener čiji je temperament nadaleko čuven u svetu fudbala za magazin Sportvik (Sportweek) koji izdaje Gazeta delo sport, u kome je, u šaljivom tonu, prozvao i Zlatana Ibrahimovića.

Srpski trener decenijama je u italijanskom fudbalu. Igrao je za Sampdoriju, Lacio i Inter, a trenirao je Kataniju, Fiorentinu, Sampdoriju, Milan, Torino i sada Bolonju.

U poslednjih šest meseci posvećen je i borbi protiv leukemije, ali i dok je bio u bolnici gledao je treninge i pričao sa igračima putem Skajpa.

"Mislim da me ljudi konačno razumeju. Jako mnogo pažnje sam dobio ovih poslednjih nekoliko meseci, ne samo od poznatih ličnosti, ljudi iz sporta i političara, nego i navijača svih klubova i ljudi koje ne poznajem. Potpuni stranci su bili zabrinuti za mene", rekao je Miha.

"Ako su moje reči ili potezi ohrabrili nekog ko prolazi kroz ovako tešku situaciju, onda mi je to vrednije od skudeta", dodao je on.

Mihajloviću je obavljena transplantacija koštane srži nakon tri ciklusa hemoterapije i sada je na putu potpunog oporavka, uz pomoć narodne, srpske kuhinje, "da nabaci koje kilo".

"Nisam mogao da tražim bolji Božić od ovoga. Proveo sam ga sa porodicom, a to je u mom stanju najviše čemu sam mogao da se nadam. Testiranja idu dobro, osećam se jače svakog dana, tu mi je majka, tu su mi supruga i deca. A i Bolonja je dobila poslednje dve utakmice. Miran sam i srećan zbog svega", rekao je Mihajlović.

"Sada cenim svaki mogući trenutak, stvari koje nisam ranije ni primećivao, jer sam bio u velikoj žurbi da uradim ono šta je sledeće. Naučio sam da slušam, da posmatram izraze lica ljudi ispred mene. Da uživam u najjednostavnijim detaljima u životu koji mi sada deluju neprocenjivo", rekao je Mihajlović.

On je kazao da je ranije ustajao i ujutru trčao sa slušalicama na ušima "da se oslobodi stresa", ali da sada hoda sedam do 10 kilometara da bi napunio baterije.

"Gledam oko sebe, slušam, dišem svež vazduh, a to je posle tri meseca bolničkog kreveta čudesan osećaj. Ponovo sam otkrio deo sebe za koji nisam ni znao da je tu, ili bar koji je bio sakriven. Sada sve može da me rasplače. Povremeno kažem sebi da Siniša postaje kmeza, ali je u isto vreme veliko zadovoljstvo da osećam sve tako snažno umesto da suzdržavam emocije", priča Mihajlović.

On je rekao da sada može da bude radostan, tužan ili iznerviran, ali da je intenzitet tihemocija uvek na najvišem nivou, "bez filtera".

"Čak sam postao i strpljiviji! Kao igrač nisam mogao da izbrojim ni do jedan pre nego što reagujem, kakvih crnih 10. sada sam naučio da brojim do šest ili sedam. Verujem da mogu da dođem i do osam, ali mislim da je 10 ipak izvan mojih mogućnosti...", kaže Miha.

Primer toga smo videli prošlog meseca tokom utakmice Bolonje i Lećea, kada je Mihajlović ušao da zaustavi Garija Medela da se ne obračuna sa Panajotisom Tahtidisom.

"Želeo sam razbudim sve, a kad je Gari tako reagovao, moj karakter je buknuo, ali sam se zauustavio. Da me ranije moj igrač tako uvredio na terenu, udavio bih ga na licu mesta", rekao je Siniša Mihajlović.