Srđan Babić pričao kako provodi vreme u kućnom karantinu.
U obaveznog kućnog karantina zbog pandemije korona virusa, svako ko je mogao, "pobegao" je iz grada u selo, jer su dvorišta i terase danas "zlata vredni".
Među takvima je i fudbaler Crvene zvezde, Srđan Babić.
Mladi štoper pričao je za klupski sajt kako provodi dane u vreme vandrednog stanja.
"Kada ne odrađujem planirane treninge, nemam nekih preteranih obaveza. Imam malog psa, devojka i ja se sa njim igramo svakoga dana. Trenutno sam u selu, daleko od grada, tako da mi prija ovaj vazduh ovde. Naravno, pogledam i poneku dobru seriju koju mi drugari preporuče. Veoma je važno da ostanemo kod kuće, da se što manje krećemo i samo takvim, odgovornim postupanjem ćemo veoma brzo izaći kao pobednici protiv ovog nevidljivog protivnika", završio je Babić.
Zvezdini fudbaleri svakodnevno dobiju obaveze od kondicionih trenera prvog tima.
"Veoma znači i podrška naših trenera koji su uvek tu za nas. Mi smo navikli na svakodnevan rad, ovo što treniramo kod kuće ništa ne menja. Ušli smo u dobar ritam, rasli smo iz utakmice u utakmicu i ne sumnjam da ćemo se posle ovog svega vratiti na teren. Svaki igrač, tvrdim, radi maksimalno i pruža sve kako bi se što bolje spremili za nastavak", uverava Babić, uz dodatak:
"Svakog dana smo u kontaktu sa kondicionim trenerima Federikom i Markom. Nisu treninzi nimalo laki u ovom karantinu. Dnevno provedemo po sat i po obavljajući vežbe i svoje dužnosti kako se ne bi zapustili. Veoma je važno da, kada se sve ovo sa pandemijom završi, ostanemo u maksimalno dobroj formi, koliko je to u ovim okolnostima moguće, da bi smanjili taj pripremni period pre nastavka prvenstva. Nije lako, ali moramo biti profesionalci i pokazati karakter kako bi izašli još jači iz ovoga".
Naveo je Babić i šta mu najviše nedostaje u ovim vanrednim okolnostima.
"Bazični deo je jako bitan i nije zanemarljiv, naročito po pitanju fizičke spreme. Međutim, rad sa loptom je nešto drugo. Počevši od raznih vežbi koje smo svakodnevno radili na terenu, naročito tehničko-taktičkog dela, to su ipak neke stvari koje fudbaleri više vole od ovog, nazovimo fitnes dela. Meni loptu ništa ne može da zameni, od četvrte godine je imam u nogama, tako da jedva čekam da se vratim na teren. Nije mi teško da radim sam, dobijamo program 'na tacni', tako da samo treba da ispoštujemo taj plan".