Partizan je imao kvalitet za bolje rezultate, analiza će pokazati zašto nisu postignuti. Krediti su potrošeni, sledi period bez prava na kiks.
/Piše: Vladimir Sukdolak/
Apetiti Partizana nisu zadovoljeni.
Štaviše...
"Parni valjak" će čudnu sezonu 2019/2020, skraćenu i na kraju zbijenu zbog pandemije korona virusa, pokušati brzo da zaboravi. Kvalitet je imao, moglo je i moralo bolje! Prvi put od 2014. nije osvojen nijedan trofej, što je nesvakidašnja situacija za aktuelnu upravu u Humskoj, koja je od dolaska u klub uspevala da dobije barem jednu bitku na dva domaća fronta.
U prvoj godini na čelu kluba osvojena je titula, u drugoj Kup, u trećoj "dupla kruna", a u naredne tri crno-beli su lako gubili šampionsku trku, ali su nastavljali trijumfalni niz u masovnijem takmičenju FSS, sve do dolaska na "Čair" i drame završene na radost fudbalera i navijača Vojvodine.
Za igrače Partizana slaba je uteha u činjenici da su "velike" utakmice uglavnom igrali dobro, hrabro i napadački, i da su u minuloj sezoni dva puta održali lekciju najvećem rivalu Crvenoj zvezdi, odnosno da nijednom iz tri okršaja pognutih glava i na kolenima nisu završili "večiti derbi".
Ali!
Posle najbitnijih utakmica, ipak, nisu se radovali, iako ih rezultatski nisu izgubili. Prva je protiv AZ Alkmara u Holandiji (2:2), a druga pomenuta protiv Voše u sredu uveče u Nišu. Partizan je na neverovatan način ispustio 2:0 i ostao bez proleća u Evropi i ozbiljne finansijske injekcije, odnosno volšebno u finišu regularnog dela nadoknadio prednost "lala", ali nije imao snage za završni udarac u produžecima ili penal-seriji.
Tih dvadesetak minuta su uglavnom i odredili sezonu na crno-beloj strani Topčiderskog brda. Da je bilo znanja i sreće u dramatičnim završnicama pomenutih utakmica, danas bi se Partizanova sezona smatrala i te kako uspešnom, a podatak da je završena i treća uzastopna godina bez titule prvaka bio bi daleko manje bolan, kako za navijače, tako i za sportsko-poslovni sektor kluba u Humskoj ulici. Negde se grešilo i to će stručni štab morati hitno da sanira, jer je očigledno da je ekipa često, uglavnom neshavtljivo, padala na psihološkom planu, što je i glavni razlog mase izgubljenih bodova na unapred "dobijenim" utakmicama.
Ovakav kraj sezone nemaće i imperativ za narednu. Osvajanje titule, pre svega radi mira u kući!
Iako kritike posle poraza od Vojvodine stižu na sve adrese crno-belih, od igrača, preko struke, do uprave, mora se istaći da su trofeji pre više od godinu dana, kada je na klupu seo Savo Milošević, privremeno stavljeni u drugi plan, a u prvi stabilizacija kluba i pravljenje sistema koji bi Partizanu u budućnosti mogao da donese puno.
"Valjak" je, čini se, upravo na tom putu... Činjenicu da je rezultatski napravljen korak unazad, potire druga – sistematičnost u organizacija igračkog kadra, uz određena neophodna odstupanja zbog egzistencije kluba.
Partizan na raspolaganju, kao nijedan klub u Srbiji, ima plejadu tinejdžera koji su u prethodnom periodu nagovestili da su budućnost, ne samo crno-belih, već i srpskog fudbala. Milošević je "u vatru bacio" Lazara Pavlovića, Nikolu Lakčevića, Slobodana Stanojlovića, Aleksandra Popovića, Nikolu Štulića, dok su još kod Zorana Mirkovića na veliku scenu stupili Filip Stevanović i od juče bivši igrač Partizana Strahinja Pavlović, čiji je transfer u Monako doneo klubu 10 miliona evra.
Pažljivo se biraju igrači, popunjavaju pozicije, a u prilog tome ide i to što će crno-beli za narednu sezonu sačuvati kostur tima i njemu pridodati nova imena, samo ona za koje se proceni da će zaista predstavljati pojačanja.
Sve ovo, samo bez rezultata, ni najmanje neće zanimati pristalice kluba ako i sledeća sezona krene po zlu.
I danas se, doduše stihijski, traže smene na dva glavna nivoa i ti zahtevi postaće sve jasniji i glasniji ukoliko "parni valjak" opet, kao u poslednje tri sezone, već na jesen dobrano zaostane za najvećim protivnikom. Pore toga Partizan čeka izuzetno teško evropsko leto i kvalifikacije za Ligu Evrope, koje će zbog jučerašnjeg poraz, morati da počne od prvog kola.
Navijači žele pobede i nove pehare, jer istorija i tradicija kluba tako nameću. Nenadano su prošle dobili jedan, a ove, isto tako nenadano, ostali bez ijednog. Krediti su definitivno potrošeni u Nišu i teško da će biti novih. Svestan je i Savo Milošević da prava na popravni više neće imati i da trenutno skupo plaća trenersko neiskustvo.
Sezona bez pehara je za crno-bele, defakto, neuspešna! Ukoliko se tako nastavi rastanak će biti neminovan, ne samo sa trenerom, već i čelnicima kluba, čiji glas tek treba da čujemo u narednim danima, kada se glave malo ohlade. Oni još uvek ćute.
Partizan večito čezne i traga za neumornim pobednicima!